MUDAR I HARIZMATIČAN VOĐA LESKOVAČKIH PROLETERA: Kostadin Kosta Stamenković - narodni tribun koga su radnici voleli

NjEGOVO ime danas nose leskovačke ulice i škola. Nekada su se po njemu zvale i fabrike, sportski klubovi i Dom sindikata, a o ugledu Koste Stamenkovića svedoče i mnogobrojne biste, kao i spomenik u centru grada.

foto: I. Mitić

Široj javnosti poznat je kao narodni heroj koji je, sa svojom ćerkom, poginuo tokom Drugog svetskog rata, ali je njegov život bio mnogo slojevitiji i živopisniji od dela biografije vezane za učešće u NOB-u.

Kostadin Kosta Stamenković je rođen 1893. u siromašnoj leskovačkoj porodici, pa je još kao dete naučio šta znači nemati i boriti se za opstanak. Otuda i njegov poriv da se kao golobradi mladić uključi u radnički pokret i da ostavi snažan pečat na društveni, politički i sportski život Leskovca. Vojsku je služio u Pirotu, a tokom Velikog rata bio je deo mitraljeskog odeljenja Moravske divizije. Prošao je Albansku golgotu, od koje se oporavljao u Bizerti, a u domovinu se vratio preko Solunskog fronta.

U međuratnom periodu Leskovac postaje jedan od najvećih proizvodnih centara Kraljevine Jugoslavije, a njegovi industrijalci su zapošljavali na hiljade radnika. Kosta počinje da radi u mlinu Živka Stoiljkovića, ali 1925. doživljava nesreću posle koje se posvetio organizovanju radničke klase.

- Mašina mu je uhvatila i samlela levu ruku i samo je pukom srećom uspeo da preživi. Dobio je skromnu invalidsku penziju, ali od borbe za prava radnika, koji su bolju budućnost sve više vezivali za ideju komunizma, nije odustao - priča Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

Kada su komunisti "gurnuti" u ilegalu Kosta je na legalan način pokušavao utiče na svest radničke klase. Kao član uprave KUD "Abrašević", organizovao je prvomajske uranke gde je prenosio poruke koje je želeo.

- Organizovao je i igranke gde su ljudi mogli da dođu u kontakt sa novim idejama i da postanu aktivni članovi te grupe. Komunističku ideologiju širio je i kroz rad u sportu. Bio je, 1923. godine, među osnivačima fudbalskog kluba. Zvao se "Crvena zastava", pa "Proleter, a onda i "Građanski", da bi 1934. dobio ime "Dubočica" koje i danas nosi - navodi Dimitrijević.

Nasuprot leskovačkim radnicima "stajala" je buržoazija koja je, izrabljivala radnike, a kada bi "dara prevršila meru" problemi bi se rešavali štrajkovima.

- Srbija je Zakon o radu dobila 1912. ali je on bio slovo na papiru. U Leskovcu se, u pojedinim fabrikama, radilo i po 12 časova i to za mizernu zaradu, pa su usledili veliki štrajkovi stolara, tekstilnih radnika i drvodeljaca. Organizovao je "Štrajkačku kuhinju". Radnici su čak dobijali i male nadoknade, tek da prežive, ali im je to bio motiv da istraju u zahtevima - kaže naš sagovornik.

Vlasnici fabrika su odbijali da prihvate štrajkačke zahteve i na sve načine hteli da ih osujete, ali nisu uspevali, pa su se upuštali u pregovore gde je Kosta bio neizbežan. Štrajkovi su okončani povećanjem dnevnica i uvođenjem osmočasovnog radnog vremena što svedoči o Kostinom mudrom vođstvu, ali i o poštovanju koje je ovaj narodni tribun imao među industrijalcima.

Kosta se dva puta ženio. U prvom braku je dobio ćerku Leposavu, a u drugom nije imao dece. Kao komunista, uoči Drugog svetskog rata, Kosta je uhapšen. U zatvoru u Bileći, 1940. bio je utamničen sa Mošom Pijade, Đorđem Andrejevićem Kunom i slikarom Borom Baruhom gde je i nastao crtež na kojem je u zatvoru.

Po povratku u Leskovac Kosta sa ćerkom učestvuje u formiranju Kukavičkog partizanskog odreda. Pritisnuti od neprijateljskih vojnika, partizani su hteli da se 1942. prebace na Radan planinu, ali su Kostu, Leposavu i još dve partizanke opkolili četnici. Kada su im ostale samo dve bombe jednom su, po svedočenjima, ubili nekoliko četnika, a drugu sačuvali za sebe.

Sedam godina nakon toga, Kosta Stamenković je proglašen narodnim herojem. Imao je mlađeg brata Stojana, koji je preživeo rat, a njihovu rodnu kuću, 1950. poklonio je Narodnom muzeju u Leskovcu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije