I ŽENE OGREZLE U ALKOHOLIZAM: Specijalna bolnica u Vršcu proširuje kapacitete odeljenja za lečenje bolesti zavisnosti

ŽENSKO odeljenje za lečenje bolesti zavisnosti, koje od 2024. funkcioniše kao zasebna organizaciona jedinica u okviru Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, na leto će udvostručiti svoje kapacitete, zahvaljujući donaciji ambasade SAD. U toku je rekonstrukcija postojeće zgrade i dogradnja novog objekta sa prostorijama za radnu terapiju i fiskulturu, kao i sa dodatnim sobama, u kojima će, umesto sadašnjih 15, ubuduće moći da bude smešteno do 30 pacijentkinja.

Foto: J.J.Baljak

Potreba za ovom investicijom iskazana je zbog sve većeg broja žena u Srbiji, koje su ogrezle u alkoholizam i narkomaniju, ali i zbog činjenice da mnoge od njih postaju svesne svog problema, te se, uprkos stigmatizaciji, odlučuju da zatraže pomoć.

-Stres na poslu, finansijska nesigurnost, opšti uslovi života, kao i trpljenje nekog vida porodičnog nasilja, glavni su uzroci pojave anksioznih i depresivnih poremećaja kod žena. Umesto da potraže pomoć lekara, one tada u pokušaju „samolečenja“ posežu za alkoholom ili opijatima, najčešće heroinom, amfetaminom, spidom, ekstazijem, pa i kokainom, koji je postao sve dostupniji, jer više nije toliko skup – objašnjava načelnik ženskog odeljenja, psihijatar dr Dragan Mamojka, ističući da tada nastaje mnogo dublji problem, koji se kasnije ne može rešiti, ukoliko zavisnica nema čvrstu volju za tim.

Foto: J.J.Baljak

Specifičnost vršačkog odeljenja je to što pacijentkinje mogu da ostanu na lečenju dokle god ne osete da su spremne da se vrate u primarno okruženje. To je mnogo značilo S. Z. (50) iz Zrenjanina, koja je zbog alkoholizma tu svojevoljno provela bezmalo tri godine. Sada je, kaže, spremna za samostalni život, koji je odlučila da nastavi u Vršcu, jer je za rodni grad vežu ružne uspomene. Već je našla stan, a sada traži posao...

-Sigurnost mi uliva to što je bolnica blizu, pa ću moći redovno da dolazim na kontrole kod svojih lekara, koji mnogo truda i strpljenja ulažu u ozdravljenje svih nas na odeljenju. Jedini način da im se zahvalnim na tome što sam pronašla svoj novi svet, je da budem dobro i da poštujem pravila apstinencije – kaže S. Z., za „Novosti“.

Foto: J.J.Baljak

Među pacijentkinjama ima i onih koje na lečenje nisu došle svojom voljom, već odlukom suda, ali i one, kada preguraju period apstinencijalne krize, koji traje dve do četiri sedmice, počinju da sarađuju. Tako je bilo i sa M. N. (40) iz Požarevca, koja je još kao adolescent počela da koristi sve vrste droga, a na kraju je činila i krivična dela, samo da bi došla do heroina.

-U početku sam bila jako loše, a sada sam dve i po godine u stabilnoj apstinenciji. Sve se promenilo kada sam se, uz pomoć stručnog tima, osvestila i u sebi prelomila da želim drugačiji, bolji život. To je ono što je u ovom procesu najteže, da čvrsto rešiš da se nikada nećeš vratiti starim navikama – kaže M. N, koju čeka još godinu i po dana rehabilitacije.

Pacijentkinje, inače, dolaze iz cele Srbije i iz svih slojeva društva, mada dr Mamojka kaže da preovlađuju one iz socijalno ugroženih kategorija. Najstarija je imala 66 godina, što dokazuje da nikada nije kasno za ozdravljenje.

J. J. BALjAK

Foto: J.J.Baljak

KAPACITETI MANjI OD POTRAŽNjE

LEČENjE narkomanije u vršačkoj specijalnoj bolnici počelo je 2009, kada je formirano odeljenje sa svega četiri postelje. Ubrzo je taj kapacitet proširen na 20, a 2021. godine i na trenutnih 40. Od tog broja, 25 postelja je na muškom odeljenju, a 15 na ženskom, na kom se leče i narkomanija i alkoholizam. Interesovanje pacijenata je veće od sadašnjih kapaciteta, pa su napravljene neformalne liste čekanja. Dr Mamojka očekuje da će nakon proširenja, kada će ukupno imati 55 postelja, sva ta mesta vrlo brzo biti popunjena.

Foto: J.J.Baljak

POVRATNICI

-BOLESTI zavisnosti su poput hroničnih bolesti, koje se ne mogu izlečiti, ali se mogu držati pod kontrolom. Mi posle rehabilitacije, naročito one koja traje samo dve do četiri sedmice, ne možemo da garantujemo da ti pacijenti više nikada neće koristiti alkohol ili drogu, ali smo tu da im pomognemo. Ponekad smatramo da je uspeh i samo to kada ih naučimo i ohrabrimo da nam se jave, kada osete da će ponovo imati problem – naglašava dr Mamojka, koji je, inače, trenutno na subspecijalizaciji bolesti zavisnosti, a takvih je stručnjaka u Srbiji jako malo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije