GLJIVARSKA „GROZNICA“ NOVICE PEROVIĆA: Paraćinac najveći poznavalac pečuraka u Pomoravlju, otkriva kada se koja vrsta bere (FOTO)

ZBOG kiše koja je ovog maja učestalo kvasila Srbiju, Novica Perović, penzionisani policijski službenik iz Paraćina, oboleo je ponovo od groznice.

Foto: Privatna arhiva

Ne virusne, niti zlatne, već gljivarske. To je ona vrsta groznice kad vi brojite dane od kiše i jedva čekate trenutak da odete u šumu u potragu za pečurkama.

Novica je verovatno najveći samouki poznavalac gljiva u Pomoravlju. Oduvek je voleo prirodu, ali su ga gljive uzele pod svoje tek 2009. godine. Učio je sam, iz knjiga i sa interneta. Prepoznaje odlično sedamdesetak vrsta, koliko ih i ima u ovom kraju.

Bere isključivo jestivu gljivu vrhunskog kvaliteta. Usput u prirodi odmara dušu i ne vraća se pre mraka. Svaku fotografiše, pa na svom nalogu na jednoj od društvenih mreža ima neverovatne foto-kolekcije ovih neobičnih zemaljskih stvorova.

Šumska ostriga, zeka, biserka, raspucali i borov vrganj, sumporača, hrastov turčin, ćuranov rep, panterovka, koralovka, žuto šumsko pile, pljosnata sjajnica, hrastova sjajnica ili reiši, borovnjača, lavlja griva, stoglavka, muhara, blagva ili jajčara... Ovo su samo neke vrste koje sagovornik „Novosti“ prepoznaje. Posle toliko godina iskustva, poznaje sve terene u šumama i odlazi u njih ciljano. Zna na kojoj lokaciji i kad može koju vrstu da nađe. Obilazi Juhor, Veliku Moravu, Čukaru, Grzu i Sisevac, te hrastovu šumu kod Batinca, Šavac i Čepure.

Foto: Privatna arhiva

 - Na širem području paraćinske opštine ima dobrih terena za gljivu, ali Grza je najbolja. Pečurka traži veliku vlažnost i ima ih cele godine, letnjih, jesenjih i zimskih. Od oktobra do januara bere se zimska bukovača, omiljena jer je ukusna, uz to i lekovita. Šumska ostriga bolji je naziv za ovu pečurku jer ne raste samo na bukvi već i na hrastu, topoli, vrbi, orahu, divljoj trešnji... Letnje bukovače ima sada, pa u junu i julu.  Vreme je i za žuto šumsko pile koje raste isto na drvetu i najviše voli vrbe. To je jestiva gljiva ali mora da se kuva dvadesetak minuta jer sadrži mnogo oksalne kiseline koja pravi kamen u bubregu. Zbog toga tokom kuvanja treba skidati penu. Uskoro kreće i lisičarka, a onda zeke rusule, vrganji, jajčara ili blagva. 

Smrčak je posle tartufa najskuplja i najcenjenija gljiva. Tartuf Perović nije nalazio jer je ispod zemlje i za njega su potrebni dresirani psi. U ređe gljive ubraja još genodermu ili reiši. Ona se suši pa se od nje pravi  tinktura ili čaj, a može i da se samelje i stavi u med.

- Još lekovitiji od genoderme je ćuranov rep. On se takođe suši i koristi za čaj. Popravlja imunitet. Lavlja griva je vrlo retka, do sada sam naišao na samo sedam tih pečurki pre tri godine. Zanimljivog je izgleda, ima ukus kao morski plodovi. Kažu da je dobra za mozak, protiv demencije i Alchajmera. To  je zaštićena vrsta gljive, zabranjena je berba.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Najviše, inače, ima vrganja, deset vrsta. Ove gljiva masovno niče od maja do novembra. Kad ima vlage, pečurkari naberu na teritoriji Paraćina više desetina kilograma dnevno.

SMRTNO OTROVNE VRSTE

Naš sagovornik ubere pečurku samo ako je sto posto siguran u vrstu, jer u Srbiji, kaže, postoji šest smrtno otrovnih gljiva. To su zelena i bela pupavka, koprenka, hrčak, galerina i ušiljena stjepača.

-  Samo jedan šešir zelene pupavke može da ubije petoro ljudi, potpuno im uništi jetru. A što se crvene muhare tiče, to je najpoznatija pečurka na svetu. Ni nju ne treba jesti, mada nisam čuo da je od nje neko umro. Ima halucinogeno dejstvo. Od muhare ja pravim alkoholnu tinkturu. Dobra je za zglobove, pomaže kod reume i artritisa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije