SABOR LJUBITELJA NEVIDLJIVIH SPASITELJA: Biblioteka Vukovog zavičaja u Loznici u susret 92 Vukovom saboru

Bogougodnijeg, lepšeg, dražeg, milijeg, zanimljivijeg i radosnijeg događaja, i duhovnog i kulturnog, uoči 92 Vukovog sabora u Loznici i Tršiću, nema od promocije zbirke divnih pripovedaka akademika dr Dragana Damjanovića, čiji je naziv „Nevidljivi spasitelji“, u Biblioteci Vukovog zavičaja, istinskom hramu kulture, čija nam je direktorka, Mirjana Mira Pejak, i domaćin, i drag besednik i mila ličnost, koja zna da odabere najbolje što gali naše duše, uvek žedne dobrih umetničkih dela.

foto V Mitrić

Ovako je sažeo utiske sa promocije knjige „Nevidljivi spasitelji“ arhimandrit Lazar Kršić, višedecenijski duhovnik Manastira Tavna, srednjevekovne zadužbine Nemanjića iz srednjeg veka, koja je vekovima središte duhovnog života ljudi sa obe obale Drine.Otac Lazar, koji iza sebe ima bogato delanje na „njivi Gospodnjoj“ i u rasejanju, pre svega u Engleskoj, prema svedočenju vladike Lavrentija, najzaslužbiji što su stvoreni uslovi, svojevremeno, za štampanje prvog kola sabranih dela svetog Vladike Nikolaja Velimirovića(Nikolaj Srpski).

Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja je nadahnuto, znalačni toplo i drago, ne samo pozdravila goste, već je sjajno izgovorila jednu od pripovedaka, koju je autor knjige posvetio Lozničanu Vladimiru Mitrić, novinaru „Večernjih novosti“ iz Loznice, ali je besednike, na samo njoj lep način, uvela u najlepše tokove za priče i pričanja, naglašavajući raskošno znanje o hrišćanstvu, ali i ranog hrišćanstvu akademika Damjanovića, njegov i hod njegovog sina sveštenika Stefana, putevima svete porodice, drugovanje sa Beduinima i ulaženje u središte naše vere, ali i našeg Kosmeta, „čiju dušu, telo, prošlost i sadašnjoj zna, a budućnost nagoveštava na božanstven način“.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Mirjana je istakla i lepotu rečenica, bogatsvo znanja, o svom rodu i kulturi, posvećenost svome rodu, otadžbini i veri, brigu o Srbiji, Kosmetu i našim sunarodnicima ma gde živeli, profesorke dr Danice Vučinić, koja je recenzent i urednik Damjanovićeve knjige.

-I kao što Dragan sjajno piše, tako profesorka o njemu, njegovom delu prelepo zbori, donoseći nam nova znanja, novu duhovnu lepotu, kao i njena divna kćerka Katarina Velišić, profesorka engleskog, kako piše i govori poeziju iz koje izvire najviše ljubav, „ono što greje, čuva i sokoli dušu čovekovu“.Katarina je, na radost i zadovoljstvo svih, predstavila svoje pesme, koje su razgalile, u najvećem sjaju, Jadrane i njihove goste „sa svih srpskih strana“.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Profesorka dr Darinka Vučinić, koja je godine i godine provela na saborskim svečanostima u Jadru, dajući snažan pečat toj manifestaciji i počastima za slavnog Vuka, čija je želja i bila da baš prva promocija bude u Vukovom kraju, naglasila je da Damjanović „stvarajući ove priče ne govori o ljudima koji nose tu priču, neko iz tih ljudi na onoj liniji koja je u stvari sabrala sve ljudske vrline, pre svega pravoslavne, izvlači ono najbolje – dobrota,praštanje, ljubav i smisao života koje se nalaze u malim stvarima, ali u tim „malim“ ljudima sa velikim poduhvatima i sa velikim srce.To je smisalo života koji, zapravo, oplemenjuje,naš svet.

Ocena je ugledne profesorke, Mitrića, Damjanovića, Pejakove, arhimandrita Lazara je da su na promociju došli sjajni ljudi, „koje kao da je sami Bog sabrao i uputio na ovo mesto, na ovaj dan ovim povodom da, zajedno, kao jedno veliko srce i duša, osete još više ljubav prema umetnosti, ali i rodu, Bogu i otadžbini“.

-Došli ste, danas, znajući, kako je pisao slavni Dostojevski,“ samo lepota može da sačuva sveta“, što ser vidi u vašim pogledima i izrazima lica, koja svedoče istinski ljubav -rekao je Vladimir Mitrić, zahvaljujući im što sun deo tog velikog i dela i događaja. -Divni ste, dragi naši, božji ljudi, i blago svima nama dok je takvih ljudi među nama.

Jedan od junaka knjige, Dušan Knežević koji je, sa suprugom Radom, došao sa Zlatibora, inače osvedočeni primer uspešnog, vrednog i čestitog privednika, koji je na čelu proslavljenog „Zlatiborca“, rekao je da je „ dubokim promišljanjem inspirisan Damjanovićevom knjigom *„Nevidljivi spasitelji“*

-Obraćam vam se ne samo kao čitalac, već i kao običan čovek, jedan od onih, koji, kako Vi kažete, „živi u tišini“, dok vi toj tišini niste dali glas i ćutanje pretočili u priču -rekao je Knežević. -Zato vam, najpre, kažem – hvala.

Vaša knjiga, prepuna priča o običnim, živim ljudima, vrlo moćno stavlja u prvi plan ne samo ono što oni jesu, ili šta su učinili, nego i kako ih posmatra i kako ih vidi. Većina književnih dela, retko u fokusu ima ćutljive i skromne, svakodnevne likove, a Vi ste upravo time, što najbolje govori o Vašoj jedinstvenosti, književnoj darovitosti i, iznad svega, ličnoj hrabrosti, da se uhvatite u koštac sa ovim posebnim umetničkim izrazom.

Vi kroz priče te posebne ljude gledate očima prijatelja. Po prvi put su, upravo kroz Vaš pogled, postali vidljivi. Ne da biste ih uzvisili, već da ostanu ono što jesu: tihi, skromni, čestiti, nenametljivi, ali i nezaobilazni. Upravo u tome je snaga ove knjige. Ona ne otkriva događaje. Ne juri senzaciju. Priča o ljudima, o onima koji su uvek tu za nas, o onima koji ne govore o sebi, ali delima govore mnogo.

Poruka Vaših priča je jasna, da istinske vrednosti nisu glasne. Ne ulaze na velika vrata, ne traže naslovne strane ili pozornicu. Dejstvuju tiho, u empatiji, komšijskoj pomoći, majčinim očima ili ruši neznanja. Oni koji prepoznaju nevidljive spasioce znaju da veličina ne traži pažnju, ona ostavlja trag.

Cenjeni pisče, Vaša snaga nije samo u pisanoj reči, već u načinu gledanja. Videli ste tamo gde drugi ne gledaju, čuli tišinu i pretočili je u smisao, u reč. Ovim delom učinili ste da tišina ima glas, senka ima svetlost, obični ljudi imaju priču. Jer, u životu, kao i u priči, istinska snaga ne potiče od moći, nego iz trenutaka tišine, kada niko ne gleda i kada posebni ljudi tiho u senci čine da svet bude bolji.

Zato „Nevidljivi spasitelji“* nije samo knjiga. To je ogledalo koje pokazuje da prava spoznaja ne dolazi samo iz oštrog vida, već iz srca. Glavni junaci Vašeg dela su skromni ljudi, oni koji deluju bez buke, bez aplauza, ali sa istinskom snagom. Vi ste pokazali da nevidljivi spasitelji nisu mit, već ljudi oko nas, koje samo treba primetiti, a Vi ste ih videli, jer ste želeli i umeli da ih vidite. Zato je ova knjiga odličan udžbenik o snazi dobrote u senci.

Na kraju, dozvolite mi da Vam iz srca zahvalim što ste među svim tim tihim, nevidljivim i skromnim ljudima prepoznali i mene. Videli ste me i osvetlili! Iako sa iskrenim ponosom, iz sopstvene skromnosti, to svetlo mi stvara malu nelagodu, jer se najbolje osećam u senci.

Hvala Vam, u svoje ime i ime svih onih koji prolaze tiho, ali ostavljaju trag.

Promocija knjige „Nevidljivi spasitelji“, kako je ocenio mr Vladimir Marković, ugledni univetrzitetski poslenik, „ostaće pamćenje za sva vremena, ali i dokaz da će knjiga, zaista, sve da preživi zahvaljujući ljudima poput Dragana Damjanovića, njegovih junakaka i saradnika i saborca iz života, kžiževnog sveta, ali i Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika na čijem je čelu godinama, kao čelnik koji je, uz ostala, uveo u nju i Oderljenje za duhovnost, koju nema nijedna akademija u Evropi“.

Narodni i crkveni dobrotvor, Zoran Marković iz Loznice, rodom iz Rađevine i njegov prijatelj, Zoran Ljubinković iz Zajače, čiji je sin Đorđe, sveštenik u prestonici, zamenik direktora Patrijaršijske uprave SPC, poručuju da su „ostali bez daha, slušajući, na božanstven način, najlepše iz duše našeg, srpskog čoveka“.

-Srećna sam i radosnas što se, na ovom mestu, slavilo i davao značaj našoj porodici, kao svetinji, što, zapravo, i jeste i što osećam u duši -rekla je Ljilja Mitrić, koja je ugledna poslenica gradske uprave u Loznici, čiji suprug Zoran Mitrić, jedan od najboljih i najstručnijih profesora u Jadru, danas, dodaje da su došli, sa njegovim bratom Zvonkom, cenjenim građevinskim stručnjakom i poslenikom, da uživaju u stvaralaštvu, što je, kako su osetili, i izvestan omaž i onima koji nisu među nama, među kojima je i nedavno upokojena njihova majka Milena, koju, osim njih, žale i mnogi dobri ljudi Jadra.

-Samo je ovakvo stvaralaštvo besmrtno -poručio je Mića Đorđević, Lozničanin, koji slovi za plemenitog čoveka, ljubitelja i znalaca kulture i duhovnosti, za privrednika koji čine dela i umetničke vrednosti. -Našim dušama, uvek, treba radost, a ovo je svetao primer.I to su „mostovi“ koji spajaju ljudi i koji su, davno, pored ostalog, spojili mene sa, rekao bih, legendarnim arhimandritom Lazarom Kršiće iz Manastira Tavne, kod Bijeljine, sa leve obale Drine, „čime naši životi postaju bogatiji u svakom pogledu“.

Profesor dr Darinka Vučinić je, na sve to, naglasila da je „Drina bila, jeste i biće kičma srpskog roda“.

Bilo je istinsko zadoljstvo, prvo, da se učestvuje u Vukovom kraju, među divnim ljudima i, rekao bih, toplom i inspirativnom publikom, čime mi je bila čast da se obratim u kolevci srpskog jezika -rekao je akademik Damjanović iza koga je, već, tridesetak vanserijskih romana. -Ovde je sjajan duh i tradicija našeg naroda.Publika je bila divna, srdačna, pažljiva, onako kako samo duša jednog naroda, i to divnog, može da bude.Energija i toplina koju sam osetio među ljudima u mom srcu će da ostavi neizbrisiv trag.Organizatori, pre svega, direktorka Mirjana Pejak, učinilu su atmosferu za pamćenje, a svaki gost, sa osmehom i aplauzima, praktično je učestvovao u „dogradnji“ ove knjige, na najlepši mogući način, što je bila i moja želja.Ovakva publika me podstiče da još više pišem, jer takvi susreti me osnažuju, ostaju nezaboravni.Stajao sam pred ljudima koji pisanu reč doživljavaju, ne samo kao umetnost, već kao način svog života .Ovi divni ljudi su, doboko sam oseti, dušom su slučali svaku reč.Na najbolji način srpski i vukovski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije