Srbija

DANI EVROPSKE BAŠTINE: Arheološko nasleđe Kladova

Suzana Mihajlović Jovanović

26. 09. 2025. u 18:29

KLADOVO je grad sa bogatim arheološkim nasleđem, dunavskom klisurom, drevnim civilizacijama i burnim istorijskim tokovima.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ: Археолошко наслеђе Кладова

Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu, u saradnji sa Bibliotekom „Centar za kulturu“, nedavno je u okviru manifestacije „Dani evropske baštine “ predstavio programe koji spajaju prošlost i budućnost kulturne baštine.

Posetioci su tako, mogli da u okviru predavanja „Arheološko putovanje Đerdapom u 18. i 19. veku“ saznaju da Dunav nije bio samo granica između carstava, već važna saobraćajnica kojom su putnici i turisti prolazili i divili se veličanstvenim pejzažima i arheološkim lokalitetima.

U Kladovu su, svojevremeno, dolazili turisti posredstvom Austrijskog parobrodnog društva, osnovanog 1829. godine. Sačuvani su plakati, brošure, redovi vožnje.

-Tokom istorije, Dunav je samo povremeno služio kao granica između različitih carstava i država, ali je zato uvek predstavljao važnu saobraćajnicu. Počev od Karlovačkog mira (1699), a naročito nakon osnivanja Dunavskog parobrodskog društva (1829), neprestano se povećavao broj putnika koji su prolazeći kroz Đerdapsku klisuru bili zatečeni pred lepotom i snagom prirode koju čovek nikada nije mogao u potpunosti da pokori. Mnogi od ovih putnika su za sobom ostavili i zapise i creže kao važna, a ponekad i jedina, svedočanstvo o arheološkim spomenicima sa područja Đerdapa i Opštine Kladovo, koja se uz Dunav prostire od Kazana pa sve do Brze Palanke – kaže Žaklina Nikolić, direktor Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo.

Kako je prošlost izgledala na području od Tekije do Brze Palanke posetioci i danas mogu da saznaju kroz zapise i grafike putopisaca, da čuju priču o potopljenom ostrvu Ada Kale na Dunavu, o važnosti muzejske i bibliotečke građe kao trajnih svedočanstava o prošlim vremenima.

-Naš muzej radi u sastavu Narodnog muzeja Srbije i naša zaduženja su depoi gde se čuvaju materijali sa arheoloških iskopavanja koji su vršeni šezdesetih , odnosno osamdesetih godina prošlog veka kada su se gradile hidroelektrane „Đerdap jedan“ i „Đerdap dva“. Tu je lokalitet Diana, ali u Kladovu ima i niz drugih lokaliteta, Pontes sa ostatkom Trajanovog mosta, koji je za razliku od Diane, nažalost prilično zapušten i nedostupan ali nadamo se da će biti bolje. Tu je i lokalitet Glamija, najistočnija tačka Srbije gde se nalazi jedan kvadriburgijum, čije je iskopavanje vršio kolega Gordan Janjić iz negotinskog Muzeja Krajine. Teritorija Kladova kreće od Kazana pa nadalje. Imamo i Trajanovu tablu koja nažalost sa te rečne strane jš uvek nije dostupna posetiocima – kaže arheolog Slaviša Lekić, kustos Arheološkog muzeja Đerdapa.

U okviru manifestacije „Dani Evropske baštine“ organizovana je i interaktivna aktivnost „Vrata u budućnost“ u okviru koje su kroz stručna vođenja tvrđavom Fetislam, Arheološkim muzejom Đerdapa i okolnim lokalitetima, srednjoškolci razgovarali o arhitekturi i istoriji umetnosti.

Ovogodišnja manifestacija održana je pod sloganom „Arhitektonska baština: prozor u prošlost, vrata za budućnost“. Iako su glavni događaji održani u Holandiji sredinom septembra, u Srbiji su programi trajali tokom celog meseca u više gradova, uključujući Kladovo.

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo učestvovala je u manifestaciji od samog početka 2002. godine, a tokom tri decenije, u saradnji sa Arheološkim muzejem Đerdapa, doprinosila je očuvanju i promociji kulturne baštine kraja, ističući značaj saradnje i sinergije u predstavljanju lokalne i evropske kulture.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

RUSI OBJAVILI SPISAK NAJVEĆIH NEPRIJATELJA: Evo na kom je mestu Hrvatska

Svet

0 16

RUSI OBJAVILI SPISAK NAJVEĆIH NEPRIJATELjA: Evo na kom je mestu Hrvatska

RUSKI ski list „Vzgljad“ sastavio je i u utorak objavio „Rejting neprijateljskih vlada“ kako bi pokazao razliku između država koje se svesno suprotstavljaju Rusiji i onih koje su na tu odluku „protiv njihove volje naterale spoljnopolitičke okolnosti“, prenosi Slobodna Dalmacija.

14. 11. 2025. u 16:54

ZELENSKI ALARMIRAO EVROPU: Rusija će pokrenuti veliku agresiju na kontinent, poznata i godina

Svet

0 18

ZELENSKI ALARMIRAO EVROPU: Rusija će pokrenuti veliku agresiju na kontinent, poznata i godina

UKRAJINSKI predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da Rusija planira da pokrene veliku agresiju na evropskom kontinentu 2029. ili 2030. godine, navodeći da na to ukazuje povećana ruska proizvodnja oružja.

13. 11. 2025. u 10:54