KADA je jedan obesni turski paša sa vojskom 1875. godine pošao da guši Bosansko-hercegovački ustanak, Alija Malagić, starinom iz Hisardžika, sprečio je paljevinu manastira Mileševa. Ispred okupljenih muslimana rekao je, pored ostalog: "Čestiti pašo, nemoj nam paliti ovu svetinjuu kojoj svako nađe hleba i mira. Garantujem da odavde (iz manastira) niko nije pucao u vojsku i tvoja sablja, moja glava..."
Професор Селимовић, после Доситеја Обрадовића, један је од ретких просветитеља који зна разлику између СлавеноСрба и Срба. И један од ретких који апсурдност онога што се данас зове народ, нација, народност именује правим именом "род", како је то чинио и Растко Немањин Завидовић-Свети Сава. Некадашњи старохришћани, ранокатолици-Клименти доселе се на Пештер почетком 1700.-те године. Неколико породица и жупник им 1706. одселе се у Срем и од њих настану Платичево, Хртковци, Никинци. Тридесет година касније досели се скоро 2000 породица. Данас се потомци Климента и Малисора у Срему називају Хрватима а на Пештеру их као таквих нема. Односно, има али се називају Србима, муслиманима или Бошњацима. Најпознатији Климент у српској историји је Ђорђе, (од оца Петра и унук Јованов), потоњи вожд српски. И у место да добије презиме по оцу (Петровић, за деду се тек касније сазнало како се зове јер се он није ни доселио у Србију), његов син Александар-кнез потписа Закон о презименима 1853.год и одступи од тог правила на сопственом примеру. Иначе реч "кара" на турском, када се даје људима значи црномањаст, здепаст, српски речено-"човек доземљак, без врата"а када се даје стварима значи црн. Тако да је Ђорђе био здепаст, црномањаст а не висок и црн. Сваки поздрав за професора Селимовића.
Bravo za knjigu, i sramota za SJENICU sto nije podrzala ovog coveka, a za Pazar i Tutin da ne pricam. Ima ljudi koji su posteni i koji pricaju istini a i pisu. ZIV BIO I JOS DOSTA ISTINE REKAO I NAPISAO.
ŠTAB u Valjevu predložio je gradonačelniku Lazaru Gojkoviću da se ukine vanredna situacija koja, zbog problema sa nelegalnom deponijom, uvedena 25. marta, jer je njena okolina potencijalno bila ugrožena.
ROGLjEVAČKE pivnice, nedaleko od Negotina, i ove godine slavile su tradiciju, jer je Krajinska berba u ovom kraju i više od manifestacije uz pesmu, miris pečenja, ukus mladog vina...
ODBORNIČKA većina u Skupštini Vlasotinca, po pribavljenoj saglasnosti resornog ministrstva, odlučila je da se lokalna samouprava zaduži kod neke od poslovnih banaka za 69 miliona dinara, pa sledi procedura izbora najpovoljnijeg ponuđača za dugoročni kredit.
Akademik Dragan Damjanović, znameniti srpski pisac i novinar, posetio je Spomen kompleks u Tekerišu, na Ceru, kod Loznice, posvećen junacima čuvene Cerske bitke, u avgustu 1914. godine, koja je bila prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.
gavril
27.12.2020. 10:51
Da je pisao da su srpski muslimani bosanci bosnjaci, dobio bi koliko mu para treba
poruka primljena
27.12.2020. 12:52
Pa gde da mu objave knjigu koja govori o njihovom poreklu???
Plava Ljubicica
27.12.2020. 13:02
Cestitam ,veliki rad i trud autora ucinjen je tragajuci za istinom !Bravo,pozdrav
Selimir
27.12.2020. 14:04
Професор Селимовић, после Доситеја Обрадовића, један је од ретких просветитеља који зна разлику између СлавеноСрба и Срба. И један од ретких који апсурдност онога што се данас зове народ, нација, народност именује правим именом "род", како је то чинио и Растко Немањин Завидовић-Свети Сава. Некадашњи старохришћани, ранокатолици-Клименти доселе се на Пештер почетком 1700.-те године. Неколико породица и жупник им 1706. одселе се у Срем и од њих настану Платичево, Хртковци, Никинци. Тридесет година касније досели се скоро 2000 породица. Данас се потомци Климента и Малисора у Срему називају Хрватима а на Пештеру их као таквих нема. Односно, има али се називају Србима, муслиманима или Бошњацима. Најпознатији Климент у српској историји је Ђорђе, (од оца Петра и унук Јованов), потоњи вожд српски. И у место да добије презиме по оцу (Петровић, за деду се тек касније сазнало како се зове јер се он није ни доселио у Србију), његов син Александар-кнез потписа Закон о презименима 1853.год и одступи од тог правила на сопственом примеру. Иначе реч "кара" на турском, када се даје људима значи црномањаст, здепаст, српски речено-"човек доземљак, без врата"а када се даје стварима значи црн. Тако да је Ђорђе био здепаст, црномањаст а не висок и црн. Сваки поздрав за професора Селимовића.
Nikola
27.12.2020. 14:05
Bravo za knjigu, i sramota za SJENICU sto nije podrzala ovog coveka, a za Pazar i Tutin da ne pricam. Ima ljudi koji su posteni i koji pricaju istini a i pisu. ZIV BIO I JOS DOSTA ISTINE REKAO I NAPISAO.
tanasije paunovic
27.12.2020. 15:18
sjajna knjiga ylata vredi a bravo za novinara koji je u Novostima podsetio da postoji vredna knjiga pisca Selimovica