NEĆE MOĆI: Timoti Mekvej, otporaš

KOLIKO brzo se teroristi mogu pretvoriti u "borce za slobodu" uverili smo se još onomad kad je Ričard Holbruk u čarapicama u Juniku 1998. sedeo sa redefinisanim pripadnicima OVK. Od tada do "Danas" linija između teroriste i "otporaša" još se stanjila.

Foto Z. Jovanović

TIMOTI Mekvej, mladi pripadnik američkog pokreta otpora, razneo je 19. aprila 1995. godine federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju i ubio 168 ljudi, među kojima je bilo 19 dece, a ranio 684. Ovaj veteran Prvog zalivskog rata želeo je da zada udarac američkim federalnim vlastima koje je smatrao "cionističkom okupacionom vladom". 

Ovog borca za slobodu američkog naroda (zapravo, samo njegovog belog dela), režim u Vašingtonu je brzo identifikovao, uhapsio i osudio na smrt. Presuda je izvršena 11. juna 2001, kada je imao samo 33 godine.

Da li možete da zamislite da o tom čoveku i o njegovom potezu jedan liberalni, progresivni, prosvetiteljski medij piše na ovaj način? Da li, u stvari, možete da zamislite da neki desničarski, konzervativni medij učini tako nešto? Odgovor je odričan i u jednom i u drugom slučaju, jer terorizam je terorizam, kakvim god plaštom da je ogrnut. Makar normalnom čoveku. Zašto onda "Danas" ima drugačiji pristup prema beloruskim teroristima koji su u toj zemlji izvršili napad na ruski vojni avion na aerodromu kod Minska? Zašto napadačima u tom slučaju daju romantičnu auru nazivajući ih "pripadnicima beloruskog pokreta otpora"?

Da li je razlika između Mekveja i ovih "otporaša" u tome što su oni napali vojni avion, a on "civilnu" zgradu? Nije, jer su se u zgradi Alfred P. Mara nalazila i lokalna sedišta Tajne službe, FBI, DEA, ATF, kao i regrutni centar američke vojske. Ništa civilniji cilj od aerodroma na kojem je bio ruski avion. Da li je razlika ideološka? I tu je, kao i u rezultatima dva napada, razlika više kvantitativna nego kvalitativna, pošto i "beloruski pokret otpora", kako "Danas" tepa ovim teroristima, ima slične afinitete poput Mekvejovih.

POGLEDAJMO samo zastavu pod kojom se okupljaju. Oni odbacuju zastavu sa crveno-zelenom osnovom i crveno-belim ornamentom usvojenu na referendumu 1995. godine po dolasku Aleksandra Lukašenka na vlast, a okupljaju se pod belo-crveno-belom, državnim simbolom kratkotrajne "Beloruske narodne republike", koja je postojala tokom nemačke okupacije 1918-1919, ali i nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Ista stvar je i s grbom. Pametnom, dosta. Nazivati ove ljude "beloruskim pokretom otpora" je eufemizam dostojan onog plasiranog prošle godine na N1, koji je tvrdio da "ne postoje nezavisne potvrde" da je ukrajinski "Azov" neonacistička formacija.

Kako piše "Danas", da stoje iza ovog napada, potvrdili su i sami lideri "beloruske opozicije u egzilu", te je njihova nesuđena predsednica Svetlana Tihanovska izjavila da je "ponosna na počinioce". Napravimo opet paralelu sa "svetionikom demokratije", Sjedinjenim Državama. Učesnicima upada u zgradu Kongresa 6. januara 2021. sudi se zbog tog čina, koji se smatra "aktom domaćeg terorizma" (direktor FBI Kris Vrej, u svedočenju pred Kongresom, 2. mart 2021). Traže se načini da se za to sudi i Donaldu Trampu, iako on nikada nije rekao da je "ponosan" na izgrednike koji su sumnjali u regularnost izbora, baš kao što u to sumnjaju sledbenici Tihanovske.

Pitanje je da li bi kolege iz lista "Danas" pripadnicima "ruskog pokreta otpora" nazvali i teroriste koji su pre neki dan s teritorije Ukrajine upali u ruski Brjansk i ubili dvoje ljudi, a jednu devojčicu teško ranili? Osumnjičeni za organizovanje ovog napada je ruski državljanin Denis Nikitin, neonacista koji je Rusiju napuštao u dva navrata - kada se njegova porodica 2001. preselila u Keln, u okviru programa koji je Jevrejima omogućavao preseljenje u Nemačku, i potom 2017. kada je sam prešao iz Rusije u Ukrajinu, gde sada predvodi "Ruski dobrovoljački korpus", neonacističku formaciju u okviru Oružanih snaga Ukrajine.

KAKO "pripadnik ruskog pokreta otpora" Nikitin gleda na svoje sunarodnike najbolje pokazuje njegov intervju ruskom novinaru Olegu Kašinu prošlog novembra, kada je, kao pripadnik ukrajinskih oružanih snaga, rekao da ima simpatija prema civilima u Rusiji, da "ne puca na civile", ali i da se svako ko iskazuje "verbalnu podršku" ruskoj vojsci, pa čak i oni koji "samo plaćaju porez", može smatrati učesnikom u borbama. Da li je devojčica ranjena u njegovom napadu i koja je preživela samo pukom srećom plaćala porez?
Sada ćemo napraviti još jednu paralelu, bližu nama. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je prema merilima lista "Danas" i ostalih nezavisnih i profesionalnih luksemburških medija, autokrata, odnosno diktator, koji je pokrao izbore i zadržao vlast uprkos protestima prozapadne opozicije, koja je morala da ode u egzil, uglavnom u susednu Litvaniju, odakle se oglašava i Tihanovska. Prema ovom listu, "autokrata Vučić i diktator Lukašenko su sijamski blizanci" (8. jul 2021). "Sličnosti između dva režima, beloruskog i srpskog, su u samoj činjenici da su oba duboko nedemokratska, a u pojavnom obliku kulminiraju nedemokratskom praksom neslobodnih, nasiljem sputanih, kao i nepoštenih izbora. To jest - pokradenih izbora", pisao je "Danas". Da li je za njih onda legitimno i formiranje nekakvog "srpskog pokreta otpora" koji bi dronovima napadao Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, što bi njegov lider, na primer advokat Čedomir Stojković, pozdravljao iz egzila u Hrvatskoj?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije