OVE godine, koju će EU završiti sa rastom BDP od samo 0,7 odsto, s tim što su neke od najrazvijenijih zemalja već u recesiji, Srbija će, samo iz budžeta, u kapitalne projekte uložiti 3,8 milijardi evra, a u budžetu za narednu godinu planirane su rekordne četiri milijarde evra.

Изградићемо Србију за 21. век

Foto P. Mitić

U veoma nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji, Vlada Srbije nije odustala ni od jednog kapitalnog projekta, naprotiv, izdvajanja rastu iz godine u godinu. Ove godine naš BDP će porasti za 2,5 odsto, a sledeće za 3,5 procenata, dostići će nivo od 74 milijarde evra i biće čak 2,2 puta veći u odnosu na 2012. Od početka 2020. do kraja 2024, iz budžeta, u infrastrukturne projekte biće uloženo čak 16,3 milijarde evra. U 2020. godini, koju je ceo svet završio u recesiji, Srbija je u kapitalne projekte uložila 196 milijardi dinara, sledeće je ta suma udvostručena, lane je uloženo 420 milijardi, a ove godine, rebalansom, suma za te namene povećana je na 452,3 milijarde. Za 2024. je planirano rekordnih 467,5 milijardi dinara.

Posebno je važno istaći da, paralelno sa rastom kapitalnih investicija, sve vreme pada učešće javnog duga u BDP, sa 57 odsto na kraju 2020, na manje od 51 odsto, koliko je danas.

To je najbolji odgovor svim kritičarima koji tvrde da se zemlja ubrzano zadužuje.

Fiskalni savet, koji apeluje na državu da bude štedljivija, u vreme bivše vlasti, upozoravao je da su "javne investicije nedopustivo niske i predstavljaju veliko ograničenje privrednom razvoju". Iz godine u godinu ti izdaci bivali su sve manji, tako da su sa 480 miliona evra, u 2008. pali na 304 miliona evra u 2012. Od početka 2008. do kraja 2012. bivša vlast je u javne investicije usmerila nešto manje od 1,7 milijardi evra. Poređenja radi, samo u ovoj godini javne investicije biće 3,8 milijarde evra.

Foto Tanjug

Dakle, mi ćemo za isto vreme u kapitalne projekte uložiti devet i po puta više od bivše vlasti. I to je prava mera našeg uspeha, a njihovog neuspeha. Brojke govore bolje od hiljadu reči. Kad smo kod brojki, bivša vlast je, uz opisana niska ulaganja, "uspela" da od 2008. do 2012. poveća minus u budžetu četiri i po puta i udvostruči javni dug, sa 26,8 na 52,9 odsto BDP.

Ove godine u infrastrukturne projekte biće uloženo 12,5 puta više novca, javni dug se smanjuje, trenutno je 50,9 odsto BDP, a budžet je u suficitu od 270 miliona evra. Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za narednu godinu iznosiće skoro dve i po milijarde evra. Poređenja radi, 2012. budžet tri ministarstva (saobraćaja, građevinarstva i urbanizma) bio je 205,6 miliona evra, 2024. biće 12 puta veći.

Kapitalni budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za 2024. iznosiće oko dve milijarde evra. Zahvaljujući tim sredstvima završićemo čitav niz započetih kapitalnih projekata.

Predlogom budžeta za 2024. predviđeno je i pokretanje novih projekata: auto-puta Zrenjanin - Novi Sad, brze saobraćajnice Bački Breg - Sombor - Kikinda -Srpska Crnja i pruge između Zemun Polja, aerodroma "Nikola Tesla" i budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu kao i brze pruge Beograd - Niš. Ništa nas neće zaustaviti u nameri da izgradimo Srbiju za 21. vek, za koju će Srbija iz 2012. delovati kao srednjovekovna država. To su shvatili i strani investitori, pa se u Srbiju, godinama unazad, sliva čak 60 odsto investicija usmerenih ka zemljama Zapadnog Balkana i Hrvatskoj. Zahvaljujući tome, posao je dobilo skoro pola miliona ljudi, a stopa nezaposlenosti smanjena je na samo 9,6 odsto, dok je 2012. bila dva i po puta veća.

Uprkos skepticima, Vlada je nastavila sa ulaganjima, a ostvareni rezultati, sada, kada je do kraja godine ostalo nešto više od dva meseca, pokazuju ko je bio u pravu. Još više je bilo sumnji kada je predsednik Vučić obećao da će prosečna plata biti između 720 i 730 evra, a penzija oko 320 evra, te da smo sve bliže cilju da 2025. prosečna plata dostigne 1.000 evra, a penzija 430 evra. I gde smo sada? Ove godine, prosečna plata iznosi 718 evra, a penzija 322 evra, s tim što je nakon vanrednog povećanja za 5,5 odsto, od 1. oktobra, već dostigla 340 evra, pa će uz povišicu od 14,6 odsto, već za dva meseca dostići 390 evra.

BDP Srbije je, uprkos globalnoj krizi u poslednje četiri godine, povećan za 22,2 milijarde evra. Poređenja radi, Srbiji nisu bile dovoljne četiri pune godine da se oporavi od efekata svetske finansijske krize, jer je na njenom početku, 2008. naš BDP bio 35,7 milijardi evra, da bi 2012. bio za dve milijarde evra manji. Dodatni razlog za zadovoljstvo je što smo uspeli da preokrenemo negativne trendove u građevinarstvu. Ono je bilo prva žrtva povećane globalne neizvesnosti. U takvom ambijentu, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu, prošle godine, bila je za 11,8 odsto manja nego 2021. Već u drugom kvartalu 2023. građevinarstvo je ostvarilo rast bruto dodate vrednosti od čak 15,1 odsto, u odnosu na drugi kvartal 2022. Tako je, prema zvaničnim podacima, isto presudno doprinelo rastu BDP sa 0,9 odsto u prvom, na 1,7 procenata u drugom kvartalu.

Trenutno, građevinarstvo stvara između pet i šest odsto BDP Srbije, a 2015. je stvaralo samo 3,6 odsto. To znači da se 2015. u građevinarstvu stvarala dodata vrednost od oko 1,3 milijarde evra, a poslednjih godina tri puta više, oko 3,5 milijardi evra. Stabilizaciji tržišta svakako su doprinele i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a puni efekti novih rešenja tek se očekuju u narednom periodu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TONI KROS ŽESTOKO PONIZIO LUKU MODRIĆA: Hrvat ovo nikako nije očekivao