DRUGA STRANA: Karikature mržnje

PO ko zna koji put je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskarikiran kao Adolf Hitler. Ovoga puta je to pre neki dan učinjeno na naslovnim stranicama lista "Danas". Ova vrsta karikatura, inače, pripada pod kategoriju karikatura mržnje ili "karikatura koje mrze" i koje "mogu da vam smeste zločin koji niste počinili". Uglavnom se zasnivaju na stereotipima, a u ovom slučaju na fašizmu, i sugerišu ne samo na fašističke sklonosti legalnog predsednika države, nego i na određenu sklonost društva i naroda, pa i na navodnu tradiciju na kojoj se ovakva ideologija i praksa temelje.

Foto: D. Milovanović

Srpski narod, kao što je opštepoznato onome ko išta zna, nikada u svojoj istoriji nije pokazao ama baš nikakve generalne sklonosti ka fašizmu niti je on ikada bio na magistralnom putu njene politike i države. Naprotiv! Kako tada, tako i sada. Učestale karikature mržnje služe ne samo tome da se ocrni politički protivnik, nego i da mu se pripišu takve sklonosti koje prosto vape za političkim neprijateljstvom. Po pravilu to čine oni koji neće da prepoznaju fašizam, i nacizam, tamo gde je on očigledan. I kao neposredna praksa i neskriven čak i u simbolima, kao što je to, recimo, u Ukrajini. Ali ga izmišljaju tamo gde ga nema. I onda se tu gde ga nema oni "hrabro" bore protiv njega i mobilišu mase za tu borbu i to baš u godini kada Rusi i Srbi slave 80 godina pobede nad fašizmom i njegovim saradnicima kojih je oko nas na Balkanu tušta i tma. I zato treba, baš sada, učestalo prikazivati Vučića kao Hitlera, baš kao što je to svojevremeno činjeno i protiv Slobodana Miloševića. Reč je o primeni već uhodanog i razrađivanog stereotipa satanizovanja. Jer, posle pada ovakvih ili ovakvog "fašiste" i Sotone nama se otvaraju vrata raja.

To je i način da se "pokriju" i učine opravdanim sve akcije stranih obaveštajnih službi i brojnih srpskih "partnera" i akcije zapadnog milosrđa. Neki delovi našeg vladajućeg establišmenta doduše, treba to reći istine radi, sa velikom i neskrivenom radošću i gotovo ushićenjem podnose njihovo "zavrtanje ruke". Ali, o tom potom.

Foto: Printskrin

Inače, da stvarno u Srbiji ima fašizma i Hitlera bojim se da bi među onima koji vrše ovu operaciju krivotvorenja i podlog nabeđivanja bilo puno kolaboranata. Kao što oni sada neskriveno pokazuju veliki bes prema onima koji se stvarno bore protiv nacizma i fašizma na tlu Evrope, tako bi pokazali veliki i konkretni entuzijazam sarađujući s njim u svojoj zemlji.

Treba ocrniti, ne samo Vučića i njegove saradnike, nego i srpski narod i njegovu državu i sve oni koji je vide i doživljavaju kao svoju maticu. I unazad i unapred. I treba primeniti moralni bič koji su sami sebi dali, te samovlasno odlučuju ko je ko i šta je šta.

To je i način da se opravda upotreba svih sredstava za borbu protiv fašizma i zaoštravanje svih sukoba u, inače, pojačano konfliktnom srpskom društvu. Istovremeno tako se vrši samoheroizacija svoje političke opozicione borbe protiv vlasti. Opasnosti su od srpskog fašizma, tobože, tolike da se samo čeka kada će se neki od tih lidera toliko uživeti u ulogu žrtve i stradalnika da će onako živi, zdravi i u udobnosti, daće bog i ljudi, sebe same proglasiti Rozom Luksemburg ili Karlom Libknehtom. Pouka: reč je o legendarnim socijalističkim žrtvama u ranom usponu fašista u Nemačkoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije