NEĆE MOĆI: Svinjska polutka

KAKAV čovek moraš biti da zagovaraš rat do istrebljenja između politički zavađenih strana sopstvenog naroda? A kakve su novine koje to zagovaranje objavljuju?

Foto Z. Jovanović

Vodio sam pre dvadesetak godina razgovor sa tadašnjim prijateljem o ratnim zločinima srpskih snaga u ratovima devedesetih nad kojim se on, naravno, kao član LDP i predstavnik "normalne", "bolje" i "lepše", zapravo druge Srbije - zgražavao. Zločin i jeste za zgražavanje i osudu, posebno onaj ratni, i posebno onaj koji počine pripadnici tvog naroda, da ne kažem tvoje strane. Mnogo je opasno u protivniku videti apsolutno zlo koje se mora uništiti po svaku cenu i na svaki način. Kao hrišćanin, reći ću da je to prevashodno opasno za samog čoveka koji to čini, pa tek posle za onoga ko je predmet te mržnje. Da ne objašnjavam sada zašto mislim da je ustaša Friganović u konačnici gore prošao od Vukašina Mandrape iz Klepaca.

U svakom slučaju, tokom razgovora došli smo do toga da bi taj moj nekadašnji prijatelj emigrirao iz ove zemlje u Ameriku i da ga tamo ne bi toliko "žuljali" svi ratni zločini i zverstva koje su pripadnici njegove nove države počinili, jer bi živeo kao "normalan čovek", što znači da bi imao više novca nego ovde.

Na ovaj događaj me je podsetio tekst "Dan kada je Vučić obukao majicu 'I ja sam ćaci'" izvesnog novinara i pisca Nebojše Milosavljevića, koji sam ovih dana pročitao u listu "Danas". Pošto mi je ova zvezda našeg novinarskog neba do sada bila nepoznata, malo pretražih to ime i otkrih da se zaista radi o višedecenijskom novinaru, nekada reporteru "Politike", koji je emigrirao u Kanadu 1995. godine. Kako sam kaže u svojoj "autobiografiji uživo", Srbiju nije napustio ni zbog "rata, ni rekordne inflacije, ni beznađa, ni restrikcija struje", nego zbog jedne svinjske polutke koju je, iako je "novinar 'Politike'", morao da "vuče uz Cetinjsku ulicu". To je njemu bilo neprihvatljivo poniženje i otišao je u Kanadu.

Kanada, što se tiče autohtonog stanovništva, ima istu zločinačku i genocidnu istoriju kao i SAD, samo je u međunarodnim okvirima malo bolja, verovatno jer ne raspolaže oružanom silom kakvu ima njen južni sused. Čak je i Kanadska komisija za istinu i pomirenje izdala jednu publikaciju o zločinačkoj prošlosti te zemlje pod za nas u ovom trenutku vrlo zanimljivim naslovom - "Došli su po decu" - u kojoj se opisuje način na koji su kanadske vlasti otimale domorodačku decu i "prevaspitavale" ih.

Budući da je novinar Milosavljević u emigraciji u toj zemlji proveo nekoliko decenija, razumem da je stvari počeo da posmatra crno-belo, na njihov način, i da u sukobu dveju strana vidi samo apsolutno dobro, i apsolutno zlo, a da njegovom oku promakne svih onih pedeset nijansi sive. Tako sebi objašnjavam činjenicu da je taj čovek sebi dozvolio da "studente u blokadi", odnosno opoziciju, proglasi za apsolutne anđele, a one druge, takozvane ćacije odnosno pristalice vlasti, za apsolutno zlo. Ne želim da verujem da je nešto drugo u pitanju.

"Imamo mladost koja se bori tako što oko sebe širi ljubav, razum i toleranciju. Upravo zbog toga sve više deluju kao nepobediva sila. Onog trenutka kada pobeda bude proglašena, ostaće zabeleženo u istoriji da je jedan diktator svrgnut tako što ga je oterao narod kod koga je probuđena ljubav. Prema svojoj zemlji, prema drugima i prema normalnom životu, bez straha i laži. Ovo čemu prisustvujemo nije ništa drugo nego iskonska borba između dobra i zla, svetlosti i tame, anđela i demona, borba koja se vodi otkad postoji svet i koja nikada ne prestaje. Sada je imamo u svom dvorištu i osećamo je na svakom koraku, pri svakom uzdahu. Zlo koje već dugo vlada ovom zemljom ne želi da se preda i iz svog mračnog rezervoara izvlači nove rezerve i grebe po dnu kace bacajući u vatru one najgore i najbesprizornije", piše ovaj čovek.

Znači, kod "studenata" i opozicije samo ljubav, razum i tolerancija, čak i kad su pretnje jahanjem i gađanje jajima i kamenicama u pitanju, a kod ovih samo zlo čak i kad traže samo svoje elementarno pravo na obrazovanje koje je zagarantovano i Ustavom ove zemlje. Da zacementira i armira svoj stav, Milosavljević dodaje: 

"Onog trenutka kada je Aleksandar Vučić na sebe obukao majicu sa natpisom 'I ja sam ćaci', skinuo je masku i glasno poručio svima: 'Da, ja sam zlo, okružen sam njime, uživam u njemu i naslađujem se tamom jer je to jedini put koji znam i jedini zakon koji priznajem'". A "ćaci", piše dalje, "nije samo sinonim za polupismenu, krezavu ludu kojom je lako manipulisati i koja služi za podsmeh normalnom svetu. Pored svega toga, on je i istinsko, nepatvoreno zlo, oličenje pohlepe, nemorala i besprizornosti".

Proglašavanje svoje strane za anđeosku, a one druge za demonsku ne može voditi ničemu drugome sem totalnom ratu koji se, kako je o tome pisao nemački pravnik i politički filozof Karl Šmit, ne može završiti mirom, nego samo potpunim uništenjem protivnika. Da li iko normalan u ovoj zemlji zaista želi potpuno uništenje protivnika, sa svime što ta ideja nosi?

A medij koji ovakav poziv na uništenje prenosi? Podsetiću vas kako su i nacistički mediji, poput dnevnika "Folkišer beobahter", u februaru 1943, preneli govor Jozefa Gebelsa izrečen pod velikim transparentom "Totalni rat - kraći rat" u kojem on svoje sunarodnike pita: "Želite li totalni rat? Želite li da, ako je neophodno, bude totalniji i radikalniji od svega što danas možemo i da zamislimo?". Okupljena masa je sa oduševljenjem odgovorila potvrdno. Onaj ko zagovara ovakvu "iskonsku borbu dobra i zla", koja po svojoj prirodi mora biti totalna, ne čini ništa drugo no što je činio Gebels. A onaj ko to prenosi ne čini ništa drugo no ono što je činio "Folkišer beobahter".

Preporučujemo

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Zemlje uspravnih ljudi

11. 05. 2025. u 13:33

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: NEO-DSS i pitanje lustracije

04. 05. 2025. u 19:02

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Kad vegetarijanac sudi o bifteku

27. 04. 2025. u 09:15

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI, Peščanik juče, danas, sutra

13. 04. 2025. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije