NEĆE MOĆI, Tamo gde se spaljuju knjige...

KUDA nas vodi spaljivanje Biblije?

Foto Z. Jovanović

Postoje razne vrste proroka. Neki su, poput starozavetnih, Bogom nadahnuti i govore u ime višnjeg zakona, pozivajući ljude na pokajanje, pravdu i istinu. Drugi, poput pesnika i filozofa, ne prorokuju u religijskom smislu, već čitaju znake vremena, društvene tokove i kulturne simptome - i iz toga izvode upozorenja. Takav je bio nemački pesnik Hajnrih Hajne koji je u drami o španskoj Rekonkisti "Almansor" iz 1821. godine napisao sada čuveno upozorenje: "Tamo gde se spaljuju knjige, na kraju će se spaljivati i ljudi." On nije čuo glas s neba, ali je slušao glas istorije, i znao da kada se ugasi poštovanje prema reči, brzo sledi i negacija čoveka. On je upozoravao da spaljivanje knjiga nije kraj, nego početak jednog mnogo opasnijeg procesa - procesa degradacije čoveka, uništavanja slobode i opravdavanja nasilja.

Hajneovo upozorenje je dobilo tragičnu potvrdu malo više od stotinu godina kasnije, 1933. kada su nacisti, ubrzo po dolasku na vlast, počeli sa spaljivanjem knjiga "nepodobnih autora", da bi desetak godina kasnije sa knjiga prešli na ljude u logorima. Danas, u 21. veku, neki mladi ljudi u Srbiji - verovatno bez dubljeg razumevanja istorije - kao da koračaju istim putem i misle da je baš divno i progresivno, pa čak i slobodarski spaljivati Bibliju, svetu knjigu hrišćana, koja predstavlja ne samo verski tekst, već i jedan od najdubljih temelja evropske civilizacije.

Taj video nije bio u kontekstu umetničkog performansa, ni akademske kritike, ni čak ličnog svedočanstva. Bio je prazan, banalan, gotovo samozadovoljno nadmen - kao da se u njemu ne nalazi sveta knjiga, već običan otpad. Ali Biblija nije smeće. Ona nije ni samo knjiga - već simbol. I to ne samo kroz isključivo religijsku prizmu, jer kroz nju je govorio ne samo Bog, već i istorija, kultura, umetnost, muzika, jezik, književnost, zakon, i duh naroda koji vekovima traga za smislom, nadom i spasenjem.

U Srbiji, Biblija nije strani artefakt - ona je deo identiteta, iz koje su učeni prvi pismeni Srbi, koju su prvi kaligrafi prepisivali u manastirima, iz koje je Sveti Sava crpio moralna i pravna načela na kojima je gradio srpsku crkvu i državu. A, da, ovom mladiću je i Sveti Sava najveći neprijatelj kojem ne želi ni ime da izgovori, pa mu u jednom drugom videu pokazuje srednji prst ispred hrama posvećenog njemu. A može se i razumeti zašto je Sveti Sava najveći neprijatelj nekome ko spaljuje knjige, pa makar to bila i Biblija. On nikada nije palio knjige - naprotiv, donosio ih je, prepisivao, prevodio, uređivao, i širio kao seme duhovnog preporoda. Kroz njegovo Zakonopravilo utemeljena je ideja da pravda i vera moraju počivati na ljubavi i razumevanju, a ne na sili i osveti. Njegov život je bio svedočanstvo da se do mira ne dolazi provokacijom, nego dijalogom.

Spaljivanjem Biblije, taj mladić nije "udario" samo na vernike, već i na celokupnu kulturnu baštinu. U vremenu u kojem je svaka reč potencijalno "uvredljiva", izabrao je najgrublju moguću poruku - poruku prezira prema onome što je za stotine miliona ljudi (ne samo Srbe) sveto.

Često se izvršioci ovakvih činova skrivaju iza nekakve "slobode izražavanja". Ali upravo tu počinje pogrešna logika. Sloboda govora nije apsolutna kategorija. Da ne posežemo sada za nekakvom argumentacijom koju bi ovi ljudi mogli da odbace kao zatucanu, posegnimo za onim što je njima najsvetije, za njihovim "svetim pismom". Evropska konvencija o ljudskim pravima, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava, nedvosmisleno kažu: sloboda izražavanja ne obuhvata i govor mržnje. Na primer, u slučaju Oto Preminger institut protiv Austrije iz 1994. godine, Sud je podržao odluku austrijskih vlasti da zabrane prikazivanje filma kojim se vređaju hrišćanski simboli, smatrajući da je "zaštita verskih osećanja legitiman cilj u demokratskom društvu". U još jednom slučaju, Vingrou protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1996, film koji prikazuje seksualnu fantaziju o svetoj Tereziji Avilskoj i Isusu, nije dobio dozvolu za prikazivanje i Sud je tu odluku podržao, istakavši da države imaju pravo da štite verske vrednosti od grubog vređanja. Poruka je jasna: sloboda nije pravo da vređaš drugog, već obaveza da svoje mišljenje izražavaš na način kojim se drugi ne ponižava i ne ugrožava.

Ni domaće zakonodavstvo nije nemo pred ovakvim pojavama. Član 317. Krivičnog zakonika Srbije predviđa sankcije za "izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti". To obuhvata i dela kojima se na grub i provokativan način vređaju osećanja vernika. Spaljivanje Biblije, naročito uz javno objavljivanje, svakako predstavlja čin koji može biti shvaćen kao poziv na netrpeljivost, kao manifestacija prezira prema religiji koja je deo identiteta većine građana. Da li je potrebno da se nešto "veće" desi, da bismo shvatili da ovakve stvari nisu bezopasne? Da li ćemo se setiti važnosti tolerancije tek kada nestane?

Ovde nije reč o tome "šta je naša vera, a šta tuđa". Bilo je nedavnih slučajeva u Evropi kada su antiislamski aktivisti u Švedskoj i Danskoj javno spaljivali Kuran. Iako ove dve države nemaju zakon protiv svetogrđa (Danska ga je ukinula 2017), ova dela su kažnjiva i ne spadaju pod "slobodu izražavanja". U Danskoj je u toku procedura za ponovno uvođenje ovakvog zakona, a zakone protiv blasfemije ima još sedam država članica Evropske unije, među kojima su ne samo one "zatucane" poput Grčke ili Poljske, nego i Austrija, Nemačka i Holandija.

Sloboda nije kada možeš da radiš šta god hoćeš. Sloboda je kada znaš šta ne smeš da radiš, čak i kada ti je dozvoljeno. Kao što Jevgenij Vodolazkin u romanu "Lavr" navodi, pripisujući citat Filonu Aleksandrijskom: "Pravedan čovek nije onaj koji ne vređa, nego onaj koji je mogao, ali nije hteo da uvredi." A paljenje knjiga je prvi korak ka paljenju ljudi. Hajne nas je upozorio, istorija nas je naučila, a sada je vreme da se podsetimo. 

Preporučujemo

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI, Da crno ostane crno...

25. 05. 2025. u 07:15

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Svinjska polutka

18. 05. 2025. u 09:15

Kolumne

0 6

NEĆE MOĆI: Zemlje uspravnih ljudi

11. 05. 2025. u 13:33

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: NEO-DSS i pitanje lustracije

04. 05. 2025. u 19:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije