NEĆE MOĆI: Uloga kafane u svetskoj revoluciji

ŠTA nas istorija uči o ulozi kafane u svetskim dešavanjima i da li je moguće da se "kafansko trućanje", što bi rekla Jovana Gligorijević, završi smrću između 55 i 85 miliona ljudi?

Foto Z. Jovanović

"Kafanska trućanja" oduvek su imala snažan uticaj na svetska zbivanja i upravo su iz kafana pokretani mnogi značajni događaji. "Trućanja" u "Grin dragon taverni" u Bostonu, u kojoj su se okupljali pripadnici tajne grupe "Sinovi slobode", dovela su do čuvene "Bostonske čajanke" i Američke revolucije. I Francuska revolucija je pokrenuta iz pariskih kafana i salona u kojim su se nalazili intelektualci, novinari, revolucionari i ulični agitatori i širili ideje prosvetiteljstva i revolucionarni duh pre nego što je narod krenuo na Bastilju. Čak je i atentat na Franca Ferdinanda u velikoj meri pripreman u jednoj kafani - beogradskoj "Zlatnoj moruni" (doskora se nalazila na uglu ulica Kameničke i Kraljice Natalije) - u kojoj su se okupljali mladobosanci i crnorukci.

Nakon Prvog svetskog rata Nemačka je bila zemlja duboke političke krize. Pivnice u Minhenu služile su kao javne dvorane gde su se održavali politički mitinzi, govori i debate. Bile su dostupne običnim ljudima, što ih je činilo idealnim prostorom za širenje ideologija. I Hitler je svoju političku karijeru započeo u pivnicama poput Hofbrojhaus i Birgerbrojkeler. Vatreni govori koje je tamo držao pretvorili su ga od nepoznatog čoveka u gospodara Evrope.

Pivnice su služile i kao mesta gde su se planirale akcije, prikupljale donacije i regrutovali novi članovi i partije i njenih jurišnih odreda. U njima su se donosile odluke, pisali programi, a često i skrivalo oružje, a upravo iz Birgerbrojkelera je krenuo i neuspeli nacistički puč 1923. godine. Te noći, 8. novembra 1923, Birgerbrojkeler bio je pun - 3.000 ljudi došlo je da sluša govor, pardon "kafansko trućanje" tadašnjeg državnog sekretara Bavarske Gustava fon Kara, visokog funkcionera demohrišćanske Bavarske narodne partije. Oko 20.30 u pivnicu je upao Adolf Hitler sa grupom naoružanih "jurišnika". Uperivši pištolj u prisutne (ne znam da li mu je serijski broj bio izbrušen), popeo se na govornicu i viknuo da je nacionalna revolucija počela i da je formirana nova vlada, u kojoj će on biti kancelar.

Sutradan ujutru, 9. novembra, Hitler i vojni veteran, penzionisani general Erih Ludendorf poveli su oko 2.000 svojih pristalica u marš kroz Minhen, u nadi da će dobiti podršku vojske i policije. Međutim, kada su došli do Odeonplaca, ispred njih se postavila policija. Posle kratkog, ali smrtonosnog okršaja, puč je bio razbijen. Ubijeno je 16 nacista i četvorica policajaca.

Pošto je uhapšen, Hitler pred Narodnim sudom u Minhenu nije negirao ili umanjivao svoju ulogu u puču, nije štrajkovao glađu da ga puste na slobodu. Naprotiv - rekao je da preuzima celokupnu odgovornost. Tvrdio je da je imao moralno pravo da deluje protiv Vajmarske vlade, koju je opisivao kao korumpiranu, slabu i izdajničku. Ideja je bila da istakne da je legalna vlast nelegitimna, a da je on, kao "izraz volje naroda", legitimni branilac Nemačke. Zvuči li vam ovo poznato?

Ne volim kada se današnji blokaderi u Srbiji nazivaju ustašama, a još manje nacistima.

Iz više razloga. Pre svega zato što se to čini iz marketinških razloga, a ne na osnovu neke stvarne sličnosti i osnova. Na primer, nacisti su, za razliku od njih, imali vrlo jasnu i precizno definisanu ideologiju (kakva god ona bila), plan za izgradnju Nemačke po dolasku na vlast (kakav god on bio). Takođe, penzionisani general (Ludendorf) koji je predvodio puč bio je ratnička legenda u nemačkoj vojsci, čovek koji je komandovao napadom na Lijež i koji je imao ključnu ulogu u pobedi kod Tanenberga, da navedemo samo par primera, a nije bio "general u helankama" poput nekih naših generala koji potpiruju puč, ali se ne stavljaju na čelo kolone. Ni politički lider pučista, onaj što ga je pokojni Petar Luković onomad slikovito nazvao "Đitler", ne stupa u prvi red. Takođe, nacisti su prezirali i mrzeli druge narode, a ne svoj. Mada, mora se priznati, pored svih ovih i drugih razlika, postoji izvesna sličnost u metodologiji.

Razlika je i u tome što "Folkišer beobahter" i drugi "pučistički" listovi poput "Šturmera" ili "Hajmatlanda" nisu negirali, umanjivali i relativizovali ulogu svojih političkih miljenika u pokušaju državnog udara, nego su i oni prkosili vlasti veličajući neuspeli puč. Nisu, poput ovih naših, pisali kako je "kafanska priča postala 'dokaz'" i umesto da se zapitaju šta se to stvarno desilo - besomučno su postavljali pitanje "otkud režimskim medijima" "snimci privatnih razgovora privedenih građana i studentskih plenuma". Da se pri tome nikada nisu zapitali odakle "istraživačkim portalima" informacije koje objavljuju, niti su ikada doveli u sumnju njihovu verodostojnost.

Ni Hitlerov advokat Hans Frank nije, poput Ivana Ninića, tvrdio da su se minhenski pučisti "spletom okolnosti" okupili u Birgerbrojkeleru i "analizirali moguće događaje", niti da je Hitleru podmetnut pištolj kojim je mahao u pivnici (bez obzira na to da li je serijski broj bio izbrušen, ili ne). Govoreći o pištolju, Ninić kaže da "znajući kako naša policija funkcioniše i kako uopšte režim funkcioniše, ne bi bio prvi put da se manipuliše i DNK tragovima i predmetima koji se podmeću za kompromitaciju političkih neistomišljenika". Ne znam da li misli na one opuške sa DNK Zvezdana Jovanovića nađene u zgradi u Admirala Geprata.

Istorija se ponavlja, a kod nas se baš brzo ponavlja. Pre samo tri meseca imali smo slučaj kada je ozbiljan razgovor o državnom udaru vođen u Novom Sadu u opozicionim medijima okarakterisan kao "čavrljanje", a sada imamo "trućanje". I u oba slučaja se ne postavlja pitanje da li su snimci autentični, nego odakle oni "režimskim medijima". I to je veoma rečito. A iz "čavrljanja" i "trućanja", pa makar ono bilo i kafansko (ili baš kada je kafansko), može veliko zlo da se rodi. 

Preporučujemo

Kolumne

13 4

NEĆE MOĆI, Tamo gde se spaljuju knjige...

01. 06. 2025. u 14:05

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Asistentski moral

08. 06. 2025. u 09:15

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI, Da crno ostane crno...

25. 05. 2025. u 07:15

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Svinjska polutka

18. 05. 2025. u 09:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije