NEĆE MOĆI: Za slavu Ukrajine spremni u Srebrenici

ŠTA govori činjenica da oni kojima je "Za dom spremni" tradicionalan pozdrav, a "Slava Ukrajini" izraz borbe za slobodu, u isto vreme tvrde da je u Srebrenici počinjen "genocid"?

Foto Z. Jovanović

U moru najmračnijih trenutaka francuske kolonijalne istorije posebno se ističe Bitka za Alžir (1956-1957), obeležena sistematskim nasiljem, torturom, otmicama i masovnim ubistvima naročito civilnog muslimanskog stanovništva. Francuske trupe, pre svega padobranske jedinice pod komandom generala Žaka Masua, sprovodile su metodu "totalnog rata", koja je uključivala kolektivna hapšenja, zatvaranje u logore, sistematsko mučenje zatočenika, ali i egzekucije bez suda. Tokom 1957. godine hiljade ljudi je "nestalo", što u mnogim slučajevima znači da su bili uhapšeni, mučeni i likvidirani. Procenjuje se da je ubijeno između 3.000 i 10.000 Alžiraca, uglavnom civila.

Masakri su najčešće bili skriveni od javnosti u Francuskoj. Tek decenijama kasnije francuski političari, poput predsednika Emanuela Makrona, počeli su delimično da priznaju krivicu. On je 2021. zvanično osudio ubistvo alžirskog aktiviste Alibena Madi Haša u francuskom zatvoru 1957, ali do danas Francuska nije zvanično tražila oproštaj za kolonijalni teror u Alžiru koji je ukupno odneo između 400.000 (procena francuskih vlasti) i milion i po žrtava (procena alžirskih vlasti).

Iako nije "prvo počistio svoje dvorište", i to ne samo u vezi sa Alžirom nego i povodom pokolja i nasilja sprovedenog u Maroku, Tunisu, zemljama podsaharske Afrike, Indokine, Siriji i Libanu, na Haitiju i Francuskoj Polineziji i Novoj Kaledoniji, Makron je našao za shodno da nama poručuje da "nema mesta za revizionizam i negiranje ('genocida') na prostoru koji želi biti deo Evropske unije".

U redu. To bi, iako od trna u oku brata svog ne vidi balvan u svom, bilo sasvim u redu kada Hrvatska već ne bi bila ponosni član divne evropske porodice uprkos tome što se u njoj od revizionizma i negiranja ne može živeti. Doslovno ako ste Srbin. To bi bilo u redu kada premijer te nezavisne države Andrej Plenković ne bi jedan dan bio na najvećoj nacističkoj orgiji posle Nirnberga 1934. ovenčanoj "tradicionalnim" pozdravom "Za dom spremni", a drugi dan u Srebrenici tvrdio da je baš na tom mestu "zlo dostiglo svoju krajnju, genocidnu formu". Za manje od mesec dana taj isti čovek će proslavljati vojnoredarstvenu akciju u kojoj je proterano 250.000 ljudi ne videći u tome bilo kakvu sličnu formu.

U redu bi to bilo i kada se Redžep Tajip Erdogan ne bi javljao da podseti na borbu u kojoj mu put "i dalje osvetljavaju reči pokojnog (bošnjačkog vođe) Alije Izetbegovića 'šta god činili, ne zaboravite genocid, jer će se genocid koji se zaboravi ponoviti'". Jermeni, Kurdi, Grci, ne zaboravite Erdoganove reči, jer vam se, izgleda, sprema repriza.

U redu bi to bilo i kada Litvanija, Estonija i Letonija, ponosite članice EU, ne bi svaki čas organizovale parade u spomen svojih boraca u jedinicama SS-a koji su odgovorni za proporcionalno najviše žrtava Holokausta u čitavoj Evropi sa istrebljenjem većim od 90 odsto Jevreja. Tu ne treba zanemariti ni podršku Makrona i brojnih drugih evropskih lidera, među kojima je i Plenković, revizionistima i negatorima u Ukrajini, sledbenicima Stepana Bandere i njegovih saradnika pod čijom je komandom ubijeno između 1.200.000 i 1.600.000 Jevreja (na zapadu Ukrajine ubijeno ih je takođe 90 odsto). Makron bi te revizioniste i negatore podržao ne samo slanjem oružja već i slanjem svojih i vojnika drugih članica NATO-a.

U redu bi to bilo i kada oni među nama koji zločin u Srebrenici pretvaraju u "genocid" ne bi tolerisali i podržavali ljude koji se pozdravljaju sa "Za dom spremni" i "Slava Ukrajini" i borbu tih fašista ogrtali plaštom antifašizma. Poput hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića, koji u tom pozdravu "ne vidi ništa sporno". A to su sve jedni te isti ljudi od Aleksandra Olenika i Pavla Grbovića, preko Staše Zajović i Nataše Kandić do Vesne Pešić.

Kad smo kod ove uticajne tviterašice, paradigme našeg "suočavanja sa prošlošću", koja bi trebalo da se drži sociologije i mane istorije, ona u svom neznanju iskreno veruje da je strah od proglašavanja srpskog naroda za genocidan "najobičnija izmišljotina radikalskog mozga". I tvrdnju da to ne može da nam se desi zasniva na neznanju: "Pa, zar nije doneta presuda da je nemački Vermaht počinio genocid nad Jevrejima. Šest miliona Jevreja je likvidirano u gasnim komorama i na druge načine, nikad nikome nije padalo na pamet da proglasi nemački narod za genocidan", kaže ona. Nikakva presuda o tome da je Vermaht počinio genocid, uprkos svim zločinima, nije doneta. Da budemo jasni, pojedinci iz vrha Vermahta osuđeni su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali Vermaht kao institucija nije presudom osuđen za genocid. SS, Gestapo i NSDAP jesu proglašeni za zločinačke organizacije, ali ne i Vermaht. Štaviše, onaj ko najviše u BiH i brblja o "genocidu" u Srebrenici, Kristijan Šmit, ide na obeležavanja godišnjica i druge proslave veterana Vermahta i traži rehabilitaciju pojedinih "heroja nacionalsocijalizma". To nije revizionizam.

I tako oni koji nisu Vermaht osudili za genocid, za genocid bi osudili Vojsku Republike Srpske i samu Republiku Srpsku. Preko Srpske i srpski narod, i s jedne i s druge strane Drine, jer koliko god to drugosrbijancima smetalo, to jeste jedan narod. I za kraj, najbolja ilustracija ovog "tri u jednom" ("Za dom spremni", "Slava Ukrajini" i "genocid u Srebrenici") jeste hrvatska "novinarka" Iva Anžulović. Znate, ona što dočekuje studente koji vole da trče i voze bicikl u Hrvatskoj i dolazi im na blokade u Srbiji. Kad joj naše vlasti ne zabrane ulazak u zemlju. Pored ove tri devize, ona ima i četvrtu - "dinstaj". 

Preporučujemo

Kolumne

0 11

NEĆE MOĆI: Epidemija

06. 07. 2025. u 15:33

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Uloga kafane u svetskoj revoluciji

29. 06. 2025. u 09:15

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Asistentski moral

08. 06. 2025. u 09:15

Kolumne

13 4

NEĆE MOĆI, Tamo gde se spaljuju knjige...

01. 06. 2025. u 14:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije