AUTORSKI TEKST: Naši teolozi oslobođenja

U OVA naša poslednja vremena, odnekud i iznenada se kod nas pojaviše - teolozi oslobođenja. Oni iz Latinske Amerike?

Foto

Ne, naši, sa kojima smo do juče iz iste zdjele jeli. Kada neki od njih odoše u bjeli svijet, vratiše se drugačiji, liberalno orijentisani. Šta im je to liberalno? Dok mi to razumesmo da je to nešto slobodarsko, da neće da robuju formi nego da teže suštini... U tradiciji vide mnogo mitologije, Kosovo itd. U Svetom pismu kažu ima mnogo nerazumljivih i nelogičnih mesta. Zato oni koriste demitologizovano Sveto pismo iz biblijsko-kritičke škole Bultmana i naučnika protestantsko-katoličke teologije. Jednostavno, oni otkriše nešto u belom svetu što mi nismo, iako smo poneki i bili tamo, u tom belom svetu. I sada se čudom čudimo šta vidimo i čujemo od njih. Interesantno je da oni ta svoja saznanja imaju potrebu da objave našoj širokoj javnosti, kao da žele reći: Moramo im govoriti, da ovaj narod ne bi i dalje ostao slep kod očiju i gluh kod ušiju.

Koliko mi o teologiji oslobođenja znamo jeste da je ona nastala posle Drugog Vatikanskog koncila, 1961/65. i da je to nešto vezano za Katoličku crkvu i borbu u Latinskoj Americi za prava siromaha i beskućnika. Teologija oslobođenja ima za cilj da potlačene i obespravljene u nekom društvu oslobodi. To je neka vrsta hrišćanskog socijalizma ili komunizma. Teolozima oslobođenja nisu strane ni revolucije ni obojene revolucije, ni prevrati ni pučevi u državi, a sve sa ciljem da bi obespravljene oslobodili (u Latinskoj Americi su to siromasi, u drugim državama to mogu biti radnici, seljaci ili studenti, rodnnjo ugrožene populacije, ili pak one sa posebnim seksualnim orijentacijama, tj, bilo koju društvenu grupu koju oni mogu smatrati ugroženom). U oslobađanju društva i države, kao i verskih zajednica, ili nekih drugih činilaca u društvu, oni se drže proverenog pravila, da cilj opravdava sredstvo, i stoga nemaju nikakvu moralnu dilemu da li je to što rade ispravno. Sve one, bilo u državi ili Crkvi, koji ne razumeju njihovu misiju teologije oslobođenja - smatraju da ih sve treba na ulici smeniti i sebe ili druge teologe oslobođenja na njihova mesta postaviti, dok konačno čitavo to društvo ne izvedu iz tunela i mraka na svetlost liberalizma i slobode.

Kad sam razgovorao sa našim vernicima, ljudima iz Crkve, neki me upitaše: Koga će oni kod nas da oslobađaju? Bio sam zatečen, nisam imao u prvi mah šta da kažem, ali kao što to i njihovo opredeljenje kaže - oni su tu da oslobađaju sve i svakog ko to prihvata, bilo da su to ljudi iz države, bilo iz Crkve. Našim teolozima oslobođenja koliko vidimo ne odgovaraju ni jedni ni drugi, nisu po njihovoj meri. Po njima, u državi nema dovoljno slobode, a u Crkvi možda još i manje. Niko se ne bori za ugrožene i potlačene, a u svakom društvu ih ima. Znači da kod nas nema dovoljno socijalne osetljivosti u društvu, a oni su tu da nam na to ukazuju i da nas sve opominju.

Što se tiče Crkve, tu su po pravilu najdobronamerniji kritičari - od Sinoda preko Sabora do patrijarha. Prosto kao da se pitaju: A ko ove ljude postavi na ova značajna mesta u Crkvi, a tu smo trebali biti mi - liberali, mi koji sve ljude volimo i sa svim religijama se molimo, mi koji ne robujemo nacijama ni srpskoj mitologiji, Kosovu i Jadovnu, mi koji imamo osećaj za proslavljanje praznika drugih naroda, i zato ne treba da im slavlje remetimo pominjanjem Jasenovca. Naša misija je mesijanska. Mi želimo pomoći i Crkvi i državi, svima, da se izvuku iz tih okova neslobode i konzervativizma (Crkva), a Država - nedemokratičnosti i vlastoljublja. Mnogo toga i više od navedenoga, ovi ljudi govore, a većina ih je završila Pravoslavni bogoslovski fakultet, međutim ipak smatraju da žene mogu biti rukopolagane za sveštenike. Takođe smatraju da nam ne trebaju ti kanoni koji zabranjuju molitvu sa nepravoslavnima, nego da se možemo moliti čak i sa drugim religijama, jer i oni su ljudi koji Boga traže. I mnogo toga oni uče, a većinom suprotno onome što smo mi u svoje vreme učili i naučili studirajući na teološkim fakultetima širom pravoslavnog sveta.

Zaključio bih ovo kratko izlaganje rečima Svetog starca Porfirija Kapsokalivita koje nam je naš starac i vladika često govorio, a odnosilo se na reči Svetog starca: Pazite ko vam dolazi da predaje na Bogoslovski fakultet, jer je za vas i vašu Crkvu Bogoslovski fakultet veoma značajan. Vaši sveštenici treba da budu pravoslavni teolozi i da kao pravi pravoslavni pastiri vaš narod vaspitavaju i uče veri. Ukoliko ne bude tako, vi ste u opasnosti da čitavu Srbiju preplave razni lažni učitelji i gurui sa Istoka. Zato još jednom kažem, morate paziti ko vam dolazi za predavače i profesore na vaš Pravoslavni bogoslovski fakultet i da li se na njemu zaista izučava predanjsko i optno bogoslovlje Pravoslavne crkve. 

Preporučujemo

Kolumne

0 2

LIČNI STAV: Crni avgust za Krajinu

06. 08. 2025. u 12:21

Kolumne

0 7

BALKAN BI DA PRETVORE U MIGRANTSKU KOLONIJU: Ovako Zapad planira da se reši nepoželjnih azilanata iz Azije, Afrike i Latinske Amerike

11. 06. 2025. u 07:00

Kolumne

0 0

KOMENTAR: Gaza

02. 06. 2025. u 09:15

Kolumne

0 0

KOMENTAR: Za i protiv Mešine nagrade

31. 05. 2025. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije