NEĆE MOĆI, Uloga Zelenih u obojenoj revoluciji

ZAŠTO dolazak predstavnika evropskih Zelenih na proteste u Srbiji ne treba da čudi? Ne iz onih uzvišenih razloga koji vam prvi padaju na pamet poput borbe za slobodu, demokratiju, životnu sredinu i slično.

Foto Z. Jovanović

 On je dečak star oko deset godina, lepog lica, punih usana, pravog nosa i kose do ramena. Anđeoska krila izlaze iz njegovih uskih leđa, a tankim linijama na prednjoj strani njegovog tela nacrtan je penis - početak je teksta koji je pod naslovom "Pedofilske veze proganjaju Zelenu partiju" u maju 2013. objavio ugledni nemački nedeljnik "Špigl".

"Ova slika je 1986. godine odštampana u biltenu nacionalne radne grupe za 'gejeve, pederaste i transseksualce' Zelene partije. Bilten nije poslat na adresu samo nekoliko raštrkanih članova partija, nego svim poslanicima Zelene partije u nemačkom parlamentu i partijskom sedištu u Bonu", dodaje "Špigl" u tekstu u kojem se naširoko i nadugačko objašnjavaju veze ove stranke sa pedofilskim pokretom, dodajući da dokumenta koja su procurila te godine "ukazuju da je uticaj pedofila na tu stranku bio mnogo veći nego što se ranije mislilo".

Nedeljnik ističe da "nijedna politička grupacija u Nemačkoj nije promovisala interese muškaraca sa pedofilskim tendencijama tako vatreno kao ekološka partija" koja je "praktično služila kao "parlamentarno krilo pedofilskog pokreta". "Kada je Zelena partija osnovana 1980, pedofili su bili deo pokreta od samog početka. Ne u centru aktivnosti, ali uvek u orbiti. Na prvoj partijskoj konvenciji u Karlsrueu, pacifisti, feministi i protivnici nuklearne energije bili su u društvu takozvanih urbanih Indijanaca koji su se zalagali za 'legalizaciju svih seksualnih odnosa odraslih i dece'. Od tada su pedofili često bili vidljiv deo skupova Zelene partije", dodaje "Špigl".

Ovo, nažalost nije bila karakteristika Zelenih samo u Nemačkoj, nego i šire na prostoru koji danas obuhvata Evropska unija. Za Francusku nije neophodno da dokumenta procure. Tamošnji "zeleni" lider Danijel Kon-Bendit (ima dvojno francusko i nemačko državljanstvo), Crveni Dani, kako su ga zvali u vreme kada je predvodio nasilne proteste u maju 1968. u Parizu (što se danas smatra prvom obojenom revolucijom) napisao je u svojoj autobiografskoj knjizi "Veliki bazar" iz 1975: "Znate, dečja seksualnost je fantastična stvar. Morate biti iskreni i pošteni. Sa veoma malom decom, to nije isto kao sa onom starom od četiri do šest godina. Kada mala, petogodišnja devojčica počne da se svlači, to je fantastično, jer je igra. To je neverovatno erotična igra." Na Švajcarskoj radio-televiziji Kon-Bendit je 1975. godine izjavio: "Imajući iskustva sa decom, igrajući se s njima, imajući emotivne, čak i seksualne odnose sa njima, seksualne u emotivnom smislu, milovanja, itd, naučio sam mnogo o sebi".

Da su ovakve sklonosti ne pojedinačni ispad, nego opšteprihvaćene u krugovima evropskih Zelenih ukazuje činjenica da je Kon-Bendit sve do povlačenja iz politike 2014. godine bio ključna ličnost ove grupacije i punih deset godina - od 2004. do 2014. - bio šef njihovog poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu. Ovu funkciju sada obavlja Vula Ceci koja ovih dana na licu mesta podržava nasilne proteste u Srbiji.

Zeleni 1999. godine svojoj borbi dodaju još jedan aspekt koji nije baš u skladu sa deklarisanim pozicijama - ratovanje za mir. Uverenje da se samo prolivanjem krvi može ostvariti pacifistički ideal uveo je tadašnji šef nemačke diplomatije iz redova Zelenih Joška Fišer koji je u ubeđivanju svojih partijskih drugova i sunarodnika u to da Nemačka mora prvi put od Drugog svetskog rata napasti drugu suverenu zemlju išao toliko daleko da je Srbiju uporedio s Aušvicom. Njegov kolega u vladi, tadašnji ministar finansija Oskar Lafonten, koji je podneo ostavku zbog nemačkog učešća u agresiji na Srbiju, rekao je Fišeru tim povodom da su "Aušvic i stvorili oni koji su, navodno, hteli da ga spreče, a NATO sada čini upravo to - tada su tamo bile gasne komore i metak u potiljak, a danas to čine kompjuterske ubice sa visine od pet hiljada metara".

Ovu tradiciju Zeleni su nastavili i sledećom prilikom kada se neki njihov predstavnik našao na čelu nemačkog ministarstva spoljnih poslova. Analena Berbok je poznata po vatrenom zalaganju za naoružavanje Ukrajine i intenziviranje podrške u borbi protiv Rusa. U tom cilju ona se nije libila ni da stoji rame uz rame sa borcima otvoreno neonacističkog bataljona "Azov" koji su bili raspoređeni u mestu Širokino u vreme kada je, pred početak Specijalne vojne operacije, 8. februara 2022. Berbokova obišla njihove položaje. I to je stvar koja nemačke Zelene povezuje sa našim Zeleno-levim frontom. Setite se kako su kukali kada su Rusi zarobili njihovog "druga Gundija" u Azovstalju, poslednjem uporištu "azovaca" u Marijupolju. A Gundi je tamo uspeo da se prebaci iz Sirije, gde je ratovao protiv regularnih sirijskih snaga Bašara Asada, upravo zahvaljujući njihovoj (zeleno-levoj) podršci. A bili su veoma aktivni i tokom "Majdana", samo manje vidljivi od, recimo, Viktorije Nuland i Džona Mekejna.

Ima još svašta da se napiše o nepočinstvima evropskih Zelenih od povezanosti bivšeg švedskog ministra za urbanizam iz redova Zelenih Mehmeda Kaplana sa turskom ekstremističkom organizacijom "Sivi vukovi" (formirani u okviru tajne NATO operacije "Gladio") čiji su pripadnici, između ostalog, ubili ruskog pilota oborenog iznad Sirije 2015. godine, do negiranja Holokausta i antisemitizma, što je bio slučaj sa Francuskinjom Žinet Skandrani, ali nemamo dovoljno prostora za to.
I onda treba li da čudi da ljudi ovako stručni za zloupotrebu dece od vrtića do srednjoškolaca, pa i studenata, dolaze ovde da "podržavaju" "našu decu"? Treba li biti iznenađen što takvi ljudi podržavaju "mirne proteste" čija je kulminacija bezočni napad na policiju? Zapravo, čudi samo što nisu, poput Nulandove u Kijevu, delili kolačiće "mirnim demonstrantima" u Novom Sadu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije