NEĆE MOĆI: Lažni prorok, prava sekta i jasan cilj

Američki pandan francuskog dvorskog filozofa Bernar-Anrija Levija, američki dvorski politikolog Frensis Fukujama, proslavio se knjigom "Kraj istorije i poslednji čovek" iz 1992. godine, svetim pismom zapadnocentričnog trijumfalizma.

Foto Z. Jovanović

Sovjetski Savez se raspao, Rusija je bila na kolenima, liberalna demokratija izgledala je nepobedivo, a Vašington je delovao kao jedini gospodar planete. Gotovo je - sve velike ideološke bitke su završene, ostaje nam samo da uživamo u tržištu, demokratiji i globalizaciji, bila je suština njegove poruke. Ovo je, sa svakim pravom, mogao da pomisli neki prosečni žitelj Minesote ili gledalac Si-En-Ena, ali ne i neko ko pretenduje da bude prorok i uvaženi intelektualac.

Fukujama je bio ubeđen da će Moskva i Peking polako, ali sigurno, kliziti ka zapadnom modelu. Danas znamo da je Rusija postala bastion tradicionalizma, dok je Kina pokazala da može da postane industrijski i tehnološki gigant bez trunke političke liberalizacije. Još veća zabluda bila je Fukujamina procena da religija i nacionalni identitet gube snagu. Ovo je demantovano ne samo u islamskom, ili pravoslavnom svetu, nego i u samoj Americi i, u dobroj meri, Evropskoj uniji. Fukujama je verovao da je zapadni model jedini prirodan izbor za sve. Umesto "imitacije Zapada", dobili smo "alternativnu modernizaciju". Za mnoge narode, zapadne vrednosti nisu simbol slobode, već nova vrsta dominacije. I to je autor "Kraja istorije" jednostavno ignorisao. Ne treba zaboraviti ni da je Fukujama poslužio kao intelektualno opravdanje onima koji su demokratiju širili, odnosno nametali bombama i tenkovima.

Dok je Fukujama pisao o stabilnosti liberalne demokratije, unutar Zapada su se gomilali problemi. Finansijska kriza 2008. razotkrila je krhkost ekonomskog sistema, nejednakost je postala društvena bolest, poverenje u institucije se srozalo, a rat u Ukrajini - krhkost političkog sistema koji zbog ideološke zaslepljenosti gazi osnovne interese sopstvenih naroda. Liberalna demokratija je danas ugrožena ne samo u "necivilizovanom" Trećem svetu nego i u sopstvenoj kolevki. Propao je i san o dugotrajnoj jednopolarnosti pod američkim vođstvom.

Takođe, Fukujama je u internetu video novo sredstvo širenja slobode. Danas je očigledno da je internet postao i najveći instrument kontrole, propagande, dezinformacija i širenja mržnje. Društvene mreže su, umesto da ujedine čovečanstvo u jedan demokratski forum, podelile društva na balone i mehure u kojima svako ima svoju "istinu". Dok je Fukujama predviđao globalni agoru, dobili smo globalni haos.

Zaista, malo je ljudi koji su se toliko obrukali pogrešnim promišljanjima i predviđanjima, kao što je Fukujama, a ipak ga i danas mnogi uzimaju za ozbiljno. Na primer N1, koji i dalje sanja njegov nedosanjani san. "Hrabrost studenata u Srbiji obavezuje međunarodne aktere da reaguju", kaže on u intervjuu za ovu luksemburšku televiziju. Ovaj put se ne usuđuje da prognozira ishod, ali misli da je "studentski pokret zemlji doneo dobru i važnu promenu". Koju tačno? Preduboku polarizaciju? "Zadovoljstvo da pružim svaku podršku ljudima u Srbiji koji žele da unaprede demokratiju", kaže on verovatno misleći na model Iraka, Avganistana, Libije, Sirije"

Povod za oživljavanje Fukujame u srpskom medijskom prostoru je peticija koju je, kako izveštava luksemburški medij, "potpisalo nekoliko stotina profesora i drugih zaposlenih na univerzitetima širom sveta". Ta peticija kojom se podržavaju "studenti u Srbiji" i traži "pritisak na vlasti" započeta je na Fukujaminom Univerzitetu Stanford.
Zanimljivo je da se Fukujama poslednji put Srbijom bavio pre pet godina, kada je trebalo braniti "slobodarski" Institut za filozofiju i društvenu teoriju od napada države koja se bila usudila da na čelo Upravnog odbora ovog jezgra autošovinizma, neformalnog fan kluba Radomira Konstantinovića, postavi čoveka drugačijeg kova - profesora Zorana Avramovića. Pritisak je tada urodio plodom, i umesto Avramovića došao je čovek koji je siva eminencija među "dekontaminatorima" Srbije, Ivan Vejvoda. Ekstenzivno je o ovome i o ulozi IFDT-a u našem društvu svojevremeno pisao Zoran Ćirjaković, pa neću dužiti o tome, nego vam preporučiti da pročitate tu seriju tekstova u "Pečatu".

Interesantno je i da je ovaj intervju sa Fukujamom vodila izvesna Jovana Đurović, jedna od 600 novinara Glasa Amerike koji su ostali bez posla kada je Donald Tramp odlučio da stavi tačku na ovaj propagandni servis u martu ove godine. Uhlebljenje je našla u medijima "Junajted grupe", gde nastavlja sa radom u istovetnom maniru postavljajući politički teško obojena pitanja sa kvalifikacijama i epitetima koji veze nemaju s neutralnošću. Ona čak piše u odbranu ekstremista koje Tramp želi da proglasi za terorističku organizaciju u "Radaru" pod naslovom "Prvo su došli po Antifu", predstavljajući ih kao žrtve nekakve represije poput nacističke (naslov je parafraza pesme "Prvo su došli" nemačkog pastora Martina Nimelera o stradanjima u vreme Trećeg rajha). Ako ćemo pravo i ako ne pravimo razliku između političkog aktivizma i terorizma, prvo su došli po Kju-kluks-klan koji već decenijama ima status "subverzivne terorističke organizacije" iako američko zakonodavstvo ne poznaje mogućnost postojanja domaćih terorističkih grupa.

Fukujama, međutim, nije ćutao kada su prvo došli po Srbiju 1999. Naprotiv, i za to je davao intelektualno opravdanje. Nikada nije bio blagonaklon prema Srbiji i nikada joj nije mislio dobro. On je lažni prorok prave sekte čiji su ogranak u Srbiji i mali studentski bogovi, a cilj je preokretanje toka istorije. 

Preporučujemo

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Prorok Hjui Long

14. 09. 2025. u 12:44

Kolumne

0 12

NEĆE MOĆI, Uloga Zelenih u obojenoj revoluciji

07. 09. 2025. u 09:32

Kolumne

0 11

NEĆE MOĆI: Epidemija

06. 07. 2025. u 15:33

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: Učinimo Stijaka bogatijim

15. 06. 2025. u 11:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije