NEĆE MOĆI, AMERIČKO ZLO! Licemerna "pseudoimperija" traži "pravdu, a ćuti o Milici Rakić i srpskim žrtvama

DRAGOŠU Kalajiću, jednom od najvećih i najsvestranijih srpskih intelektualaca, nije bilo teško da još 1993. godine, pre nego što je Amerika dostigla svoj zenit, napiše knjigu "Američko zlo" u kojoj je ogolio štetnost ove, kako kaže, "pseudoimperije" po čovečanstvo.

Foto: Privatna arhiva

Zasluga za to nije njegova, nego upravo države kojoj posvećuje pažnju, jer mu je dala neiscrpan materijal. "Prve žrtve američkog zla postale su veličanstvene kulture starosedelaca koji su bili izloženi surovom duhovnom i biološkom genocidu", piše on u knjizi objavljenoj pre čak 27 godina. Zamislite tek kakav bi materijal Kalajić imao da ga surova bolest nije pokosila 2005. i da je bio u prilici da napiše i treći deo. "Američko zlo 2" objavio je 1998, pre bombardovanja SR Jugoslavije i pre nego što je američka globalna agresija potpuno razvila krila u okviru navodnog "rata protiv terorizma" i uništavanja čitavog niza drugih država poput Iraka, Libije, ili Sirije.

"AMERIČKO zlo", ovoga puta oličeno u ambasadi ove zemlje u Srbiji i njenom propagandnom servisu nazvanom Radio Slobodna Evropa, sada - više od 20 godina posle bestijalne i protivzakonite agresije - nam poručuje da im je "teško da shvate zašto pravda još nije zadovoljena" u slučaju paljenja američke ambasade prilikom protesta zbog jednostrane secesije Kosova i Metohije 21. februara 2008. "Zašto se tako malo napredovalo u vezi sa slučajem čitavih 12 godina od napada u kojem je naneta šteta diplomatskoj imovini, a jedan državljanin Srbije izgubio život", pitaju se američke diplomate koje su, izgleda, ubeđene da je pravda zadovoljena u svim drugim slučajevima.

JESU li pravdu našle žrtve iz do temelja uništenog jednog drugog diplomatskog predstavništva, onog kineskog u Beogradu, bombardovanog tokom agresije na SRJ 7. maja 1999. godine? Jesu li pravdu našla deca Iraka, njih više od 500.000, čija je smrt za tadašnju američku državnu sekretarku Madlen Olbrajt bila vredna ispunjenja američkih interesa (rečeno u emisiji "60 minuta" od 12. maja 1996). Jesu li pravdu našli svatovi pobijeni bombama tokom venčanja u Avganistanu, Pakistanu, Jemenu i drugde (svadbe su već postale tradicionalne mete američkih napada bespilotnim letelicama)? Jesu li pravdu našle stotine hiljada Srba proteranih američkim oružjem i asistencijom iz Hrvatske, Bosne, sa Kosova? I tako dalje. Je li se sa pravdom suočio ijedan američki vojnik, ijedan američki oficir, ijedan američki zvaničnik odgovoran za ova zlodela? Je li zbog žudnje za univerzalnom pravdom Vašington odbio da omogući kažnjivost svojih državljana pred Međunarodnim krivičnim sudom pa preti zavrtanjem i ruke, i vrata onima kojima bi takva ideja pala na pamet?

ČUDNOVATIJI i licemerniji od ovoga je američki lament nad jednim državljaninom Srbije koji je izgubio život u tom nesrećnom događaju. Zašto traže pravdu za njega, a ne traže je za hiljadu i nešto civila pobijenih tokom nelegalne agresije NATO počev od male Milice Rakić? Zar je njihov život manje vredan, ili se radi o žrtvi koja je, da citiramo Olbrajtovu, vredna ispunjenja američkih ciljeva?

DA LI je američkoj ambasadi u Beogradu bilo lako shvatiti zašto pravda još nije zadovoljena ni kada su u pitanju zločini njihovih štićenika na Kosovu i Metohiji? S obzirom na opsežnu akciju curenja dokumenata iz Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu o kojima je brigu trebalo da vodi glavni tužilac, Amerikanac Džek Smit, verovatno nikada neće ni biti. Koji će se svedok sada usuditi da svedoči kada zna da su njegovi podaci isporučeni Udruženju veterana OVK? Ako već toliko žude za pravdom, nekako mi se čini da je to veći razlog za zabrinutost od činjenice da je suđenje petorici policijskih službenika optuženih za propuste u obezbeđivanju ambasade SAD u Beogradu odloženo sa 17. na 18. septembar (što je bio povod za reagovanje američke ambasade).

I AMBASADA i propagandni servis brinu se i zbog toga što optužnica ne "ispituje moguću političku odgovornost za nerede u noći mitinga posle proglašenja nezavisnosti Kosova". Da li je ijedan američki sud ikada ispitao "moguću političku odgovornost" bilo kojeg američkog političara za mnogo teže zločine počinjene diljem sveta? Na primer Madlen Olbrajt za smrt 567.000 iračke dece mlađe od pet godina koja je, po izveštaju UN iz 1995, izazvana sankcijama? O ovoj deci što i danas umiru od gladi u Jemenu da ne govorimo.
BRINU se i zbog slučaja američkih državljana, braće Bitići. Naravno da bi kažnjeni trebalo da budu oni koji su ih nenaoružane pobili tog jula 1999, ali ne treba smetnuti s uma da oni u Srbiju nisu došli kao turisti da obilaze srpske svetinje na Kosovu (mada su ih verovatno i obilazili), nego sa nekim drugim namerama. A ko im je omogućio da se pojave ovde sa sve najmodernijim naoružanjem američke proizvodnje?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije