AMERIČKI MODEL ZA GAZIVODE: Osnova - ugovor SAD i Kanade, svu vodu preuzima jedna kompanija

AMERIČKA vlada predložila je da se resursima na jezeru Gazivode upravlja po modelu reke Kolumbija, koji je razvijen u okviru ugovora između SAD i Kanade.

АМЕРИЧКИ МОДЕЛ ЗА ГАЗИВОДЕ: Основа - уговор САД и Канаде, сву воду преузима једна компанија

Jezero Gazivode

Naša strana preuzela je dokument i o njemu će se izjasniti posle detaljne stručne analize.

Izveštaj pod nazivom "Mogućnosti vodenih resursa na jezeru Gazivode" za potrebe Sekretarijata za energetiku SAD uradila je Pacifička severozapadna nacionalna laboratorija. Studija se ne bavi pitanjem vlasništva nad imovinom čitavog hidro-sistema, za koji navode da se sastoji od veštačkog jezera Gazivode, brane Pridvorice i kanala Ibar - Lepenac. Njihova procena usmerena je, kako ističu, na sigurnost snabdevanja regiona vodom i strujom.

U tekstu se predlaže formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju među stranama o mogućnostima za upravljanje vodenim resursima. Fokus je, kako naglašavaju, samo na tehničkim koristima koje bi ovakvo telo omogućilo. Autori ističu da su razmatrali devet evropskih sporazuma o prekograničnim rekama da bi predložili potencijalnu strukturu takve komisije i nijedan ne pokriva regionalne izazove Ibra.

A šta u praksi znači predloženi "kolumbijski model"? Ugovor o reci Kolumbiji, ratifikovan je 1964. godine, posle dve decenije pregovora, između Amerike i Kanade. Severna Amerika tako je uredila oblasti vodosnabdevanja, energetskih agencija i kontrole prilikom poplava.

Kako za "Novosti" objašnjavaju stručnjaci za energetiku, ovaj ugovor je doveo do izgradnje tri brane za skladištenje u Britanskoj Kolumbiji. Reka Kolumbija izvire u Kanadi i nastavlja se u Americi, a to su veliki vodni kapaciteti. Ideja je bila kako optimalno upravljati kanadskom vodom, a da visoke vode koje nalete ne naprave veliku štetu američkim elektranama.

- Do rešenja se došlo posle 20 godina, tako što su napravljena tri vodna zahvata na kanadskoj teritoriji, kojima se reguliše voda za potrebe elektrana, koje se izgrade na reci Kolumbiji, bilo u Americi ili u Kanadi. U taj ugovor su ušli i dogovori oko energetike, u smislu vlasništva. Napravljen je paket ko je u kom procentu vlasnik. Tu su država, lokalne samouprave, privatni akcionari i investitori. Uređeno je tako da svu vodu preuzima jedan entitet - kompanija, i onda ona plasira energiju na osnovu ugovora i procenata. Kolumbijski model reguliše vodu, vlasništvo nad njom, optimizaciju korišćenja vode i energije. Ovde sve zainteresovane strane moraju da budu zadovoljne, da bi vlasnici imali najveću korist.

- U ugovoru za reku Kolumbija postoji dosta obaveza, između ostalog da, recimo, najmanje 20 godina nećeš ništa da radiš kako bi ugrozio taj sporazum, kako bi se investitor naplatio za svoja ulaganja. Tek kada te stvari isteknu, onda može ponovo da se pravi novi sporazum ili nastavi važenje starog. Posle toliko godina pregovaranja, i potpisivanja samog ugovora, prve hidroelektrane su počele da se pojavljuju tek 1971. godine - objašnjava sagovornik "Novosti", navodeći da sličan model naša zemlja ima sa Rumunijom, jer dele energiju, iako Dunav teče sve vreme kroz Srbiju i cela akumulacija i elektrana su u našoj zemlji.

Stručnjaci procenjuju da će i u slučaju Gazivoda biti neophodan kompromis.

- Gazivode su jednim delom u centralnoj Srbiji, a drugim na teritoriji KiM. Zbog toga sporazum mora da bude sveobuhvatan. Da se tačno zna način upravljanja vodom, kada su velike kiše, da ne bude poplava. Mora biti definisano vlasništvo i upravljanje nad elektranom. I sve to mora biti oročeno na neki duži period, da bi uopšte neko hteo da investira. To mora biti sveobuhvatni sporazum.

Autori izveštaja iz SAD, koji je inače proistekao iz obaveze po Vašingtonskom sporazumu, navode da sistem "Gazivode" ima sličnu ulogu kao brana na reci Kolumbiji, u smislu hidroenergije, skladištenja za sezonsko vodosnabdevanje i kontrole u slučaju poplava. U dokumentu se ističe da se više od 97 odsto proizvodnje električne energije na KiM oslanja na ovo jezero. To uključuje i više od 95 procenata proizvodnje struje koja se dobija iz termoelektrana na bazi uglja, a oslanja se na vodu za hlađenje upravo iz Gazivoda.

STRUČNjACI DAJU POSLEDNjU REČ

KANCELARIJI za Kosovo i Metohiju u sredu je dostavljen izveštaj.

- Materijal smo prosledili svim relevantnim državnim institucijama koje su resorno uključene u ovu tematiku, kako bi naši stručnjaci mogli detaljno da se upoznaju sa izveštajem i daju svoje sugestije. U ovoj fazi veoma je važno ekspertsko sagledavanje - navode u Kancelariji za KiM.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu