AMERIKA U OFANZIVI NA DODIKA I RS: Diplomate iz Vašingtona opsedaju Sarajevo, odakle prete sankcijama

AMERIČKE diplomate koje poslednjih dana bukvalno opsedaju Sarajevo, u svojim koferima ponovo donose dobro oprobani recept SAD za rešavanje kriza u regionu - pretnje sankcijama.

АМЕРИКА У ОФАНЗИВИ НА ДОДИКА И РС: Дипломате из Вашингтона опседају Сарајево, одакле прете санкцијама

Foto AP

Ovom "obruču" koji Vašington, uz pomoć Brisela, očigledno pokušava da stegne oko Republike Srpske i Milorada Dodika, pridodati su i pozivi britanskih diplomata da NATO preplavi Bosnu i Hercegovinu.

Tako je savetnik Stejt departmenta Derek Kolet u utorak isporučio članovima Predsedništva BiH pismo američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, ali su ključne poruke depeše iz Vašingtona zapravo bile upućene - Dodiku. Naime, Blinken je lidere u BiH upozorio da će "svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija i pokušaj destabilizacije 'Dejtona' biti sankcionisan, a to uključuje i razmatranje sankcija".

Zahtevi da se pojačaju NATO trupe, Foto ZPortal

Ovaj "štap" koji Vašington već duže od dve decenije koristi za disciplinovanje neposlušnih na Balkanu, produžen je pre nekoliko meseci odlukom predsednika Džozefa Bajdena da zamrzavanje imovine i zabrana ulaska u SAD mogu biti primenjeni na svakog za koga se proceni da "destabilizuje region".

- Sankcije su sredstvo koje su SAD koristile u prošlosti i spremni smo da ih opet upotrebimo. To je nešto što jasno stavljamo do znanja liderima u BiH - poručio je Kolet u Sarajevu.

Vašington pokušava da sinhronizuje ovaj pritisak na RS i Dodika i sa Briselom, gde su pojedine države članice pokušale da na sastanku šefova diplomatija u ponedeljak nametnu i temu sankcija srpskom članu Predsedništva BiH. Za "kažnjavanje" Dodika založile su se Nemačka, Holandija, Češka, Luksemburg i Belgija, ali je Mađarska odmah spustila rampu i sprečila usvajanje ove odluke.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je sve ovo deo šire strategije pozicioniranja velikih sila, pre svega SAD, pred ključne pregovore o BiH, ali i o kosovskom pitanju, koji očigledno slede naredne godine:

- Sledi snažan pritisak da se BiH iznutra preuredi, a paralelno s tim i da se reši pitanje statusa KiM. Sve čemu svedočimo u BiH, bilo da rade Bošnjaci, Hrvati, Srbi ili Amerikaci, kao oni koji hoće da uzmu ključ pregovora u svoje ruke, deo je pozicioniranja.

Sa sastanka na kojem je Kolet (treći zdesna) predao Blinkenovo pismo, Foto AP

Amerikanci vrše odmah od starta, po staroj navici, snažan pritisak na Dodika kako bi ga već sada naterali na određena popuštanja i da oslabe njegovu pregovaračku poziciju. Ali, Dodik nije naivan čovek i ako neko poznaje matricu po kojoj diplomate SAD funkcionišu, onda je to on. Dodik zauzima potpuno oportun stav američkim interesima, gde jasno kaže da ne samo da neće izaći u susret njihovim zahtevima, nego će čak vratiti nadležnosti oduzete Srpskoj.

Politikolog Vlade Simović kaže nam da iskustvo u BiH pokazuje da je bilo kakvo uplitanje stranog faktora - kontraproduktivno:

- Fokus politike treba usmeriti na postizanje kompromisa domaćih političkih aktera.

Potpuno je besmislena priča o uvođenju sankcija Srpskoj i njenim političkim predstavnicima koji su legitimno izabrani. Nijedna institucija RS ne krši međunarodne standarde, tako da se postavlja pitanje kako opravdati sankcije, koje bi samo vodile dalje u eskalaciju unutrašnje krize u BiH.

Blinken je u pismu Dodiku, Željku Komšiću i Šefiku Džaferoviću, između ostalog, poručio da se u BiH razvila politička kriza koja preti regionalnoj stabilnosti.

* * * * * * * *

Šta predviđa dopunjena uredba koju je pripremio Američki predsednik

Bajdenove mere i za nepoštovanje presuda Haga

IZVRŠNA uredba 14033, kojom je američki predsednik Bajden u junu proširio opseg mogućih sankcija za Zapadni Balkan, koje između ostalog podrazumevaju:

* Sankcionisanje bilo koje osobe za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije u regionu".

* Kaznenim merama mogu biti obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".

* Kazne mogu da se upotrebe i protiv onih koji krše Prespanski sporazum i zaključke Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u BiH.

* Predviđene su sankcije i ukoliko se krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (8)

ZABRINUTI NAVIJAČI AL HILALA: Mitroviću preti duže odsustvo