GAZE 1244, A PO NJOJ SU STIGLI NA KOSOVO: Amerikanci i Nemci prednjače u osudi Beograda

IAKO se iz zapadnih centara moći na Srbiju vrši snažan pritisak, Beograd ne odustaje od toga da od Kfora zvanično zatraži da, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odobri raspoređivanje do 1.000 pripadnika vojske i policije na Kosovu i Metohiji.

Američki vojnici na prostoru KiM, Foto D. Milovanović

Upravo taj zahtev bio je na dnevnom redu sinoćnje sednice Vlade Srbije, za koju je poziv dobio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Komandi međunarodne vojne misije biće upućen dokument čije su ključne detalje "Novosti" objavile u ponedeljak, a na koji naša strana ima apsolutno pravo imajući u vidu da ni Kfor ni Euleks nisu mnogo učinili u zaštiti našeg naroda u pokrajini, koji mesecima trpi teror premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija. Odredba Rezolucije 1244 SB UN koja se tiče povratka naših bezbednosnih snaga je tako formulisana da iz nje proizilazi obaveza Kfora da omogući dolazak srpske vojske i policije na KiM.

Sa sednice u Palati "Srbija", Foto P. Milošević

U tekstu zahteva Kfora taksativno se navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument će komandantu međunarodne vojne misije Anđelu Ristuči biti poslato i šest iscrpnih priloga sa podacima o ugroženosti Srba i drugih nealbanaca, grafički prikazi etničkog čišćenja posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad našim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever KiM...

Međutim, čim je pomenuta mogućnost vraćanja naše vojske i policije na KiM, nekoliko dana pre sinoćnje sednice Vlade, horski su se oglasili evropski i američki zvaničnici žestoko se protiveći tome. Najpre se izjasnila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, a zatim i izaslanik predsednika SAD Gabrijel Eskobar, koji je boravio u Beogradu i Prištini.

Kao što je predsednik Vučić i upozoravao, oni iz Rezolucije 1244, ali i Kumanovskog sporazuma, kao sa "švedskog stola", uzimaju samo ono što im odgovara. Jer, ako za njih ne važe ova dokumenta kada je reč o vraćanju naših bezbesnosnih snaga na KiM, postavlja se pitanje otkud onda američki i nemački vojnici na Kosovu, ako to nije u skladu upravo sa Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom?

Eskobar i Berbokova krše norme UN, Foto Tanjug, AP

Predsednik Vučić je inače u nekoliko navrata pitao zapadne partnere da otvoreno kažu koji od šest međunarodnih sporazuma žele da poštuju i da ćemo mi biti apsolutno saglasni sa tim: Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum, Kumanovski sporazum, Povelju UN, Rezoluciju 1244 ili Solunski dokument o proširenju EU na Zapadni Balkan iz 2003. I u solunskom papiru pozvali su na puno poštovanje Rezolucije 1244, koja sada očigledno odjednom više ne važi, ali samo za Srbe i Srbiju.

Zanemarivanje činjenice da su međunarodni sporazumi i pravo na strani Srbije i zatvaranje očiju Kfora, Euleksa, ali i zapadnih država pred terorom kojem je izložen naš narod na Kosovu, dodatno ohrabruje Prištinu da nastavi sa politikom zastrašivanja i ugrožavanja Srba. Tako je od početka ove godine zabeleženo čak 136 incidenata u kojima su mete bile Srbi, njihova i imovina Srpske pravoslavne crkve. Samo u prvih desetak dana decembra bilo je 13 napada.

Oglasila se juče i predsednica privremenih institucija u Prištini Vljosa Osmani, koja je očigledno osokoljena porukama iz Brisela i Vašingtona u vezi sa Rezolucijom 1244, rekla da "Vučić treba da zna da je prisustvo srpske vojske na Kosovu okončano 1999". Ona je još jednom Beograd optužila za "teritorijalne pretenzije", zanemarujući činjenicu da je Srbija bila ta kojoj su 1999. protivno međunarodnom pravu i odluci Saveta bezbednosti UN oteli deo teritorije.

HIL: POLITIČKO, NE VOJNO REŠENjE

AMERIČKI ambasador u Beogradu Kristofer Hil poručio je juče da Srbija ima pravo da se obrati Kforu, ali da je neophodno političko rešenje.

- Ovo je pitanje koje ostaje političko i samim tim zahteva političko rešenje. Ne vidim mogućnost vojnog rešenja. Ono što treba da uradimo jeste da situaciju smirimo i stvorimo mir i stabilnost na tom prostoru. I da ljudi koji tamo žive mogu imati jasna očekivanja o tome kako će njihov životi izgledati u budućnosti, a to može da se postigne kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

MAHALI MAPOM "VELIKE ALBANIJE"

AKO za EU, a posebno za njene pojedine članice, nije alarmantno sve što radi Priština, možda će biti očigledne teritorijalne pretenzije koje ima, i to ne samo prema Srbiji. Na to je podsetio naš ambasador u Atini Dušan Spasojević, koji je na "Tviteru" podelio fotografiju na kojoj premijer i predsednica privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i Vljosa Osmani poziraju sa mapom "velike Albanije", koja obuhvata i delove Srbije i Grčke.

- Oportunisti i nacionalistički populisti, "premijer" i "predsednica" Kosova, Aljbin Kurti i Vljosa Osmani promovišu meganacionalistički plan "velike Albanije" uz aneksiju delova Srbije i Grčke. Vuk dlaku menja, ali ćud nikad - napisao je Spasojević na "Tviteru".

* * * * * * *

PRIŠTINA PODNELA APLIKACIJU ZA ČLANSTVO U EU

KURTIJEVA KANDIDATURA OSTAJE ZAROBLjENA?

IAKO predata "uz fanfare" i velike reči o "istorijskom danu" i "evropskoj perspektivi najmlađe evropske države", aplikacija Prištine za status kandidata za EU za sada ostaje u fiokama Evropskog saveta - saznaju "Novosti".

- Nameravamo da obavestimo zemlje članice i institucije EU o kandidaturi na sledećem sastanku ambasadora u Briselu. Nećemo imati dovoljno vremena za bilo koje druge procedure poslednjih dana češkog predsedavanja - saopštili su "Novostima" iz češkog predsedništva EU.

Foto AP

Izvori "Novosti" iz Evropskog saveta ističu da će na ovom predstavljanju prištinske kandidature svakako doći do reakcija na ambasadorskom nivou, a to se pre svega očekuje od pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, ali i od onih koje nisu zadovoljne trenutnim stanjem na KiM.

To bi, ukoliko se obistini, konkretno trebalo da znači da bi ovaj zahtev iz Prištine mogao da ostane "zarobljen" u Evropskom savetu, bez slanja na dalju proceduru u Evropsku komisiju.

Priština je juče, posle Briselskog, srušila još jedan sporazum, Vašingtonski, kada je premijer privremenih institucija Aljbin Kurti zvanično u Pragu, i to Češkoj kao predsedavajućoj EU, podneo zahtev tzv. Kosova za članstvo u Uniji. Kurti je dokument uručio češkom ministru za evropska pitanja Mikulašu Beku, koji je rekao da mu je "čast da prihvati ovaj zahtev".

Beograd, s druge strane, razgovara sa pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, ali i sa drugim evropskim državama da spreče da se zahtev Prištine uopšte uzme u razmatranje, jer se time i ruše ključna dokumenta na kojima počiva Unija - Ugovor o EU, odnosno Lisabonski sporazum.

Ako i one kojim slučajem "zakažu", tu je - Mađarska. Naime, šef diplomatije Ivica Dačić otkrio je juče da je od mađarskog kolege Petera Sijarta dobio obećanje da će će biti na strani Srbije:

- Sijarto mi je lično obećao da će glasati protiv! Pitanje je da li će uopšte i biti glasanja ili će predsedavajuća Češka da to postavi kao proceduralno pitanje.

Inače, iz Prištine su juče najavili da će podneti zahtev i za dobijanje članske karte NATO. G. Č. - D. M.

Preporučujemo

Politika

161 24

"NOVOSTI" SAZNAJU: Sednica Vlade večeras, usvaja se zahtev za povratak naše vojske i policije na Kosovo - prisustvuje i predsednik Vučić

15. 12. 2022. u 09:10

Politika

1 1

DAČIĆ ODGOVORIO ESKOBARU: "Njegova izjava nije dobra, imamo pravo po Rezoluciji 1244 da pošaljemo vojnike na KiM

14. 12. 2022. u 14:44

Politika

0 1

ODALOVIĆ O SITUACIJI NA KiM: "Ovo stanje zahteva ozbiljno reagovanje međunarodne zajednice"

14. 12. 2022. u 09:42

Politika

0 6

PETO JUTRO NA BARIKADAMA: Samo jedan Srbin među odbornicima, pojačno prisustvo tzv. policije Kosova

14. 12. 2022. u 07:20 >> 14:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije