NOVI ŠAMAR ZA KURTIJA IZ BRISELA I AMERIKE: EU i SAD odgovorile na pismo premijera tzv. Kosova u kom se obrušio na Lajčaka i Beograd

MERE izrečene Prištini zbog nesaradnje ostaju na snazi jer su do sada preduzeti koraci na deeskalaciji situacije, nedovoljni, stav je Evropske unije i posle nedavne propale runde dijaloga Beograda i Prištine. Istovremeno, Stejt department pružio je podršku EU u pritiscima na Kurtija - porukom da bi Priština trebalo "hitno da se angažuje u dijalogu sa Beogradom", ali i specijalnom izaslaniku Miroslavu Lajčaku koji "ulaže neumorne napore u pregovorima".

Foto: Profimedia

Uprkos Kurtijevim optužbama na račun pristrasnosti evropskih medijatora u Briselu i "koordinisanosti Vučića i Lajčaka", u izveštaju o sastanku Evropski savet insistira da rad na uspostavljanju Zajednice srpskih opština treba da počne bez odlaganja ili preduslova.

U zaključku, u kojem je tzv. Kosovo označeno zvezdicom, posebno je zamereno prištinskoj strani što uprkos ponovljenim pozivima EU i drugih međunarodnih partnera, bezbednosna situacija na severu KiM i dalje ostaje napeta. Stoga, Priština je do daljeg eliminisana sa sastanaka na visokom nivou.

- U tom kontekstu, potezi (tzv.) Kosova - uključujući eksproprijaciju zemljišta na severu Kosova, naloge za iseljenje, odluke u vezi sa telekomunikacijama i korišćenje specijalnih policijskih snaga za policijske dužnosti u zajednici - nisu u skladu sa vladavinom zakona i dovode do rizika od novih tenzija. EU je spremna da ukine mere u slučaju napretka u ispunjavanju postojećih zahteva ili da proceni dalje mere prema obe strane, ako bude potrebno - navodi se u saopštenju Evropskog saveta.

Brisel je ukazao i na "važnost brzog održavanja prevremenih lokalnih izbora na severu KiM". Savet ministara spoljnih poslova EU takođe je, odgovarajući na Kurtijeve kritike da je specijalni izaslanik iskrivio proces, istakao da daje punu podršku naporima visokog predstavnika Đozepa Borelja u svojstvu facilitatora dijaloga, kao i Lajčaka, i podsetila strane da njihov evropski put vodi kroz dijalog.

- Ministri su izrazili zabrinutost zbog neispunjavanja obaveza iz sporazuma na putu normalizacije odnosa. Dve strane su se ranije ove godine složile o ovom putu normalizacije. To je obaveza i Savet ministara traži od strana da se konstruktivno i u dobroj veri angažuju na njenoj implementaciji - navodi se u saopštenju.

Stejt department pruža prodšku Lajčaku, saopštio je da je Vašington u potpunosti ujedinjen sa zemljama partnerima Kvinte u podršci procesu dijaloga. Specijalni izaslanik Stejt departmenta Derek Šole poručio je da je u Njujorku upravo o deeskalaciji situacije i hitnom uključivanju u dijalog, razgovarao sa predsednicom privremenim prištinskih institucija Vljosom Osmani.

- To je ključ regionalne stabilnosti i EU integracija - naveo je Šole.

Upravo reagujući na ovu izjavu posle susreta, bivši izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel upitao je Šolea da li Osmanijevoj rekao "da Zajednica srpskih opština mora da bude formirana i da moraju da budu raspisani lokalni izbori na severu Kosova i Metohije".

- Da li ste joj rekli da izbori moraju da budu raspisani? A šta je sa zahtevom za formiranje ZSO - rekao je Grenel i ukazao da je Šole već izneo te zahteve, ali da ih je Priština ignorisala:

- Vaše reči su bla, bla, bla. Ovo govorite već godinu dana. Ovaj zahtev ste izneli 3. juna. Oni vas ignorišu.

PRAVNI AMATERIZAM PRIŠTINE KOJA SE POZIVA NA PISMO MOGERINIJEVE
PISMO "JAČE" OD DVA SPORAZUMA

PISMO bivše visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini iz 2015. godine, na koje se kosovska strana često poziva, objavio je 2020. godine bivši premijer tzv. Kosova Isa Mustafa.

- U kontekstu naše diskusije o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, želim da potvrdim da je shvatanje EU da Asocijacija/Zajednica, u skladu sa Prvim sporazumom i zakonima Kosova, neće biti konstituisana kao treći nivo vlasti i neće imati izvršna ovlašćenja. EU će, vršeći svoju ulogu facilitatora u dijalogu Prištine i Beograda, nastaviti da nadgleda obe strane u poštovanju i sprovođenju Prvog sporazuma i svih drugih sporazuma postignutih u dijalogu - navodi se u pismu Federike Mogerini upućenog Mustafi, koje sada Priština koristi kao tobožnji izvor prava.
Ipak, sve oko ZSO koja treba da ima predsednika, statut, nadležnosti i izvore finansiranja, jasno precizirano je Briselskim sporazumima 2013. i 2015. i to su zvanična dokumenta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije