GLASAJU 20 GODINA, A SADA IH ŽIGOŠU: Građani BiH koji poseduju i naše državljanstvo ovde imaju sva biračka prava

U POKUŠAJU da do­kažu navodnu iz­bornu krađu, opo­zicija upire prstom u građane iz Bosne i Her­cegovine koji su glasali na izborima u Srbiji. Da bi cela priča poprimila obrise trilera, te bira­če upleli su u beogradske izbore, a koje su videli kao jedinu priliku da "načnu" vlast naprednja­ka i Aleksandra Vučića.

Foto Z. Jovanović

Glavni uslov da bi ne­ko mogao na glasa na iz­borima u Srbiji - kako ističu propisi, da bira i da bude biran - jeste državljanstvo naše ze­mlje. Za državljane BiH nema nikakve zakonske prepreke da imaju i srp­sko državljanstvo, čime automatski stiču pra­vo da "zaokružuju" svoje favorite na izborima u Srbiji.

Tadašnja Savezna Repu­blika Jugoslavija, a čija je Srbija pravni nasled­nik, još 2003. godine potpisala je ugovor sa BiH o dvojnom državljan­stvu, koji je potom i ra­tifikovan usvajanjem za­kona u skupštini. I BiH je istovremeno sprovela sve potrebne procedure da bi počela primena ugovora.

- BiH ima zaključene bilateralne sporazume o dvojnom državljn­stvu sa tri drža­ve - Republikom Srbijom, Repu­blikom Hrvat­skom i Kra­lj e v i n o m Švedskom. Na primer, u Ugovo­ru između BiH i SRJ (sada Srbi­je), države ugovornice su saglasne da državlja­nin jedne države ugovornice može steći i državljanstvo druge države ugovornice, a da sticanje drugog drža­vljanstva neće biti uslo­vljeno prestankom rani­jeg državljanstva - kaže, za "Novosti", Igor Leti­ca, banjalučki advokat.

Naš narod u RS posebno zainteresovan za situaciju u Srbiji, Foto O. M.

Kada je reč o Srbiji, politika oko sticanja državljanstva prilično je liberalna, ne traže se nikakvi posebni zahtevi, osim izražavanje volje da se postane naš drža­vljanin.

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID, kaže da takvom fleksibilnom politikom Srbija želi da bude atraktivna, pre svega, za mlade ljude iz regiona, a ujedno i na taj nači rešava gorući de­mografski problem.

Svi koji su se iz bilo kojih razloga odlučili da postanu državljani naše zemlje, a koja im ne tra­ži da se odreknu pret­hodnog, 17. decembra mogli su da izađu na birališta. Među njima su i građani BiH sa srpskim državljanstvom. Oni su imali dve opcije - da glasaju na nekom od 19 bi­račkih mesta u BiH, za šta se prijavilo 11.500 državljana Srbije koji borave u toj državi. A druga opcija, koju su mnogi izabrali, bila je da dođu do birali­šta u našoj zemlji.

Ko se opredelio da biračko pravo ostvari, na primer, u ambasadi Srbije u Sarajevu ili generalnom konzulatu u Mostaru, dobijao je sa­mo jedan listić, jer je mogao da glasa samo na republičkim izborima. Isto pravilo važilo je i za sve naše ljude iz di­jaspore koji su u nedelju "zaokruživali" u još 34 zemlje širom sveta.

- Za sve naše ljudi u dijaspori važi pravilo da glasaju samo na nacio­nalim izborima, dakle za parlament i predsednika Srbije. Oni nemaju osno­va da glasaju na lokalnim izbora, s obzirom na to da se glasa po mestu stal­nog prebivališta. Da­kle, oni koji su stalno u inostranstvu ne mogu da u tamošnjim ambasadama glasaju za vlast u, reci­mo, Beogradu ili Vranju - pojašnjava Klačar.

Prema njegovim rečima, tačka na spekulacije o ma­sovnom dolasku birača iz drugih država u Srbiju baš na dan izbora, a kako bi glasali i za lokalnu vlast, mogla bi da se stavi tzv. pasiviziranjem adre­sa. Međutim, to je veoma komplikovana operacija koja bi zahtevala veliku međunarodnu saradnju. Konkretno, za koga se utvr­di da u dužem periodu ni­je na adresi na kojoj je pri­javljen, ne bi imao pravo ni da glasa na lokalnim izborima.

Foto Tanjug

Nešić: Bio sam u Novom Sadu

PRAVI cunami optužbi za navodnu izbornu krađu usledio je nakon što je predsed­nik DNS i ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić objavio na društvenoj mreži da je glasao i na "gradskim izborima" u Srbiji.

- Pošto se moje ime pominje u kon­tekstu beogradskih lokalnih izbora, na tim izborima nisam glasao. Glasao sam na biračkom mestu 180 u Novom Sadu, gde imam prebivalište.

Neprove­rene informacije o meni, kao i laži o kra­đi izbora služe samo da opozicioni prvaci u Srbiji pobegnu od odgovornosti - poručio je Nešić, navodeći da haos, nasilje i destabilizacija neće dovesti na vlast nikoga ko nema narodnu volju - za­ključio je Nešić.

Ustavna obaveza

U NAJVIŠEM pravnom aktu Srbije propisana je obaveza da se štite prava naših državljana širom sveta. Tako se u članu 13 najvišeg pravnog akta, a pod nazivom "Za­štita naših državljana u ino­stranstvu, navodi:

- Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matič­nom državom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije