FALE NAM JOŠ SAMO PLENUMI GRAĐANA: Paradoks je da je cilj protesta "popravljanje institucija", a da njegovi akteri prave - paralelne

VIŠE od tri meseca sa protesta i blokada fakulteta šalje se poruka da institucije moraju da prorade i da upravo u njima treba rešavati duboku krizu koja je potresla društvo nakon tragedije u Novom Sadu. I dok suštinskog dijaloga o zahtevima i dalje nema, i pored poziva iz vrha vlasti, pre dva dana javnosti je predstavljena Anketna komisija koja će se baviti ispitivanjem ove tragedije, ali van institucionalnog okvira i kroz rad "nesistemskih stručnjaka".

Foto: Printskrin/N1

Ovakav potez, smatraju naši sagovornici, otvara pitanje da li se time zaista traži istina i odgovornost ili se dodatno slabi poverenje u institucije koje bi morale da budu ključni nosioci rešenja. U pomenutoj komisiji, koja se po priznanju samih članova, neformalno i samoinicijativno okupila i radi već mesec i po dana, nalaze se profesori građevinske, filozofske i pravne struke, nekadašnje sudije, ekonomisti... Većina njih u prošlosti je imala određeni politički angažman, uglavnom na opozicionom polu, ili se dovodi u vezi sa njim.

Tu su, između ostalih, bivši dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović, profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, koji je postao član Republičke izborne komisije u ime opozicione liste "Srbija protiv nasilja". Pravna pitanja pokrivaju i Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, pravnica Sofija Mandić, koja je 2022. bila u timu lidera opozicione stranke Srce Zdravka Ponoša.

Član tzv. potkomisije za ekonomsko-finansijska Anketne komisije je profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji je bio guverner NBS dok je Demokratska stranka bila na vlasti. S njim će raditi i profesor FON Vladimir Obradović, koga je javnost upoznala kao kandidata stranke Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda, kao i Ognjen Radonjić sa Filozofskog fakulteta, koji se zalagao za samostalno učešće Đilasove koalicije "Srbija protiv nasilja" na izborima 2023. godine, penzionisana profesorka Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić... Ide se dotle da pojedini mediji iz koncerna Dragana Šolaka predlažu i uvođenje "građanskih plenuma"?!

Kako poručuju članovi ove Anketne komisije, oni su se okupili jer je izgubljeno poverenje u institucije, koje, navode, tri meseca ne doprinose utvrđivanju odgovornosti i svojim postupcima produbljuju krizu. Ove poruke i obznanjivanje formiranja komisije, međutim, dolazi u trenutku kad institucije države i univerziteta pokušavaju da pronađu načine za smirivanje tenzija i omoguće nastavak nastave na fakultetima.

Naime, prekjuče je Senat Univerziteta u Beogradu, koji je prethodno odbio poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na razgovore, pod objašnjenjem da ne mogu da pregovaraju u ime akademaca u blokadi, saopštio da su formirali ekspertske radne grupe koje će se baviti stručnom procenom ispunjenosti studentskih zahteva prema institucijama.

Za analitičara Nebojšu Obrkneževa iz Centra za društvenu stabilnost nema dileme da je neformalna Anketna komisija još jedna, kako navodi za "Novosti", "grupa za pritisak".

- Prvo su se formirali plenumi po fakultettima, sad se formiraju nekakve komisije, bojim se da ćemo doći do komiteta na kojima se odlučuje. Sve su to vaninstitucionalne, vanpravne grupe. To je slučaj i sa ovom anketnom komisijom, "paralelnom institucijom".

Obrknežev ukazuje da njihove odluke neće biti ni za koga obavezujuće, niti će imati pravna utemeljenja:

- Ali, naravno da će biti korišćene u propagandne svrhe i, nažalost, deo građana će poverovati u tu nezakonitu instituciju koja je osnovana od strane onih eksperata, kako sami sebe nazivaju, koji generalno i sve ovo podrivaju. S druge strane, imamo legitimnu instituciju, kao što je prošireni Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu koji ne želi dijalog, iako su oni na to pozivali. Oni nose i autoritet i obavezu da pokušaju da pomognu da se reše podele u društvu, ali zapravo svojim delovanjem produbljuju jaz i žele da ova nestabilnost potraje, zato što ona nekome u "bekstejdžu" ide naruku.

Na argumente članova novoformirane Anketne komisije da se samoorganizuju upravo zato što je izgubljeno poverenje u institucije, Obrknežev kaže da je ceo taj narativ kako država Srbija nema institucije potekla upravo od onih koji sada prave nekakva paralelna tela:

- Oni i osnivaju komisiju kako bi tu celokupnu tezu zakonitosti i pravičnosti prebacili na sebe, sve više podrivajući to nepoverenje u institucije, iako Republika Srbija i te kako ima institucije koje rade svoj posao. Naravno, na poboljšanju rada tih institucija svakako treba raditi, ali ne na ovakav način, već razgovorom i dijalogom treba dogovoriti koje dalje reforme treba sprovoditi.

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da komisija jedini doprinos situaciji može dati samo ukoliko ono što izjave bude tačno, a ne poluistina.

V. N.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije