CEO EKSPOZE ĐURE MACUTA: Pročitajte izlaganje kandidata za predsednika Vlade

KANDIDAT za predsednika Vlade Srbije Đuro Macut u Skupštini Srbije predstavio je program buduće vlade.

Foto: Printscreen

Ekspoze prenosimo u celosti:

„Narode srpski, ljubezna braćo moja,

Sad mi se, braćo, čini da sam dužnost svoju točno i sovjesno ispunio s požrtvovanjem života mog i zdravlja mog. Ispunio sam je kao čovek, kao sin otečastva, kao ljubitelj roda i kao pravitelj vaš. Sovjest moja svedoči mi da sam sve što sam znao i što je od mene zavisilo upotrebio na polzu ne samo moju i moje familije, no i na polzu sviju vas i sve ostale braće naše. Da mi je svagda vaša korist od moje koristi ne samo nerazdvojiva bila nego da sam svagda vašu korist mojoj prepočitavao to svedoče dela moja, svedočiće i oni sa kojima sam radio da vas do ove tačke dovedem“.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije,
Poštovani narodni poslanici,

Vaše ekselencije,

Ovim govorom veliki knez Miloš Obrenović obratio se Narodnoj skupštini decembra 1830. godine, kada je poslanike svečano obavestio o potvrđivanju hatišerifa i granica tadašnje naše države. Pitanje osnovno, koje nas ovde okuplja i koje nas uvek okupljati mora, jeste – koja je to naša dužnost prema otadžbini?

Sve što ovaj dom treba da radi i sve što treba da rade ljudi koji se nalaze u ovome domu jeste dužnost da se služi otadžbini i da zajednički i ujedinjeni dođemo do cilja opšteg dobra, opšteg napretka našeg naroda. Ta dužnost pogađa sve ljude, najviše one  koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog našeg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi i ako je interes opstanka naše države iznad svih drugih interesa, onda ćemo srećno izvršiti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama.

Od dana kada mi je predsednik Republike Aleksandar Vučić učinio čast da predložim svoj kabinet i novu Vladu Srbije, na svakom mestu čuo sam pitanja – ko je Đuro Macut?

Ja sam danas došao u ovaj dom naše državotvornosti da kažem narodnim predstavnicima i građanima da sam ja čovek i sin svog naroda, ljubitelj našeg roda i, ako dobijem vašu podršku, vaš pravitelj i vaš brat. Da sam datu mi dužnost prihvatio bespogovorno kao obavezu koja me je snašla i zadesila i koju kao verni sin svoje otadžbine nisam mogao izbeći jer bi na taj način izbegao svoju obavezu prema svome narodu i državi. Da sam svu svoju korist i sav svoj život od ovog momenta pretpostavio državi Srbiji pozivajući vas sve kao braću da radimo zajedno i da radimo predano kako bismo krizu koja nas je zadesila prevazišli i kako bismo Srbiju gradili, unapređivali i kreirali da bude ono što jeste i biće i što biti mora – naša tačka ujedinjenja, naše biće, naše pribežište i naša sloboda.

Na početku odmah ću izložiti, u najkraćim crtama, fokus mog delovanja tokom trajanja mandata Vlade.    

Da bismo sigurnim korakom koračali u budućnost, energično moramo raditi na harmonizaciji odnosa u našem društvu. U prethodnom periodu videli smo zapanjujuće izlive besa i mržnje. U našoj istoriji i u narodu ostala je, kroz vekove, molitva Bogu da nam podari slogu i jedinstvo. I naša himna, koja je zapravo molitva, govori o tome da Gospod složi srpsku braću dragu na svak dičan slavan rad i da će sloga biti poraz vragu i najjači srpstvu grad. To je geslo i to je naša himna. To mora biti naša karakteristika. Tu slogu izgradićemo kao vrednost – dijalogom, tolerancijom, radom, izgradnjom sistema vrednosti koji svi moramo deliti, ozbiljnošću ali i odlučnošću.

Pokazalo se da moramo da reformišemo naše obrazovanje. Prvenstveno zbog toga što su ključni činioci obrazovanja – učenici i studenti. Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična – sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da poštuju univerzalne vrednosti, autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student a ko profesor. Kakva će nam biti budućnost ako budemo dobili među najmlađom našom populacijom još jednu podelu? Srbija je umorna od podela! Srbija je umorna od blokada! Niko nema i ne sme imati  više prava od drugog i to je jedina mera vrednosti. Institucije sistema moraju da funkcionišu u punom kapacitetu i to je naš osnovni zadatak.

Kao univerzitetski profesor koji je prošao sva univerzitetska zvanja veoma sam dobro upućen u prednosti i nedostatke našeg obrazovnog sistema. Situacija koju imamo unazad nekoliko meseci pokazala je da u ovoj oblasti moramo odmah da delujemo i da menjamo mnogo toga. Mora da se zna i da se poštuje da su generacije i generacije ginule i stradale da bismo mi imali današnju Srbiju – slobodnu i nezavisnu. Da bismo mi imali državu. Državu koja je svetinja. Koju su generacije pre nas gradile i stvarale. Srbija je svetinja zbog svih žrtava koje su za nju pale i zbog svih onih koji tek treba da se rode. Svetinja je i zato što je ona jedini način da živimo u slobodi.

Protesti i nezadovoljstva prirodna su manifestaciona pojava mladosti, ali ne i blokade i uskraćivanje prava drugima da rade, da se školuju i da žive normalno. Kada drugome uskraćujete prava, kao što su pravo na kretanje ili školovanje, onda postajete uzurpator sloboda drugih. Moja obaveza je da sva nezadovoljstva raspravimo na svim Ustavom i zakonom definisanim forumima i da podržim našu mladost u njihovim nastojanjima, ali sve u skladu sa Ustavom i zakonom kao i na način da niko nema prava više od drugih. Za mene kao profesora svi su studenti isti i svi su naša deca. U tom smislu, funkcionisanje institucija sistema, pre svega škola i univerziteta – moj su prvi prioritet. Uz to, smatram i naglašavam da nam je na ovom polju neophodna sabornost da izvršimo reformu našeg obrazovanja na način da se ovakve podele više nikada ne ponove. Da praštamo ako treba i da se izmirimo zarad Srbije.

Reforma će svakako podrazumevati uvođenje reda na ovom polju društvenog delovanja i u tom smislu podržavam stav prethodnog premijera, gospodina Miloša Vučevića, u pogledu redefinisanja Zakona o udžbenicima. Naša deca moraju imati najkvalitetnija obrazovna sredstva u ključnim predmetima od nacionalnog značaja, koja će kreirati naši najpoštovaniji stručnjaci i ti udžbenici moraju biti jednaki na celokupnom prostoru Republike Srbije.

Ta reforma svakako će obuhvatiti kako polje obrazovanja, tako i polje nauke. Došlo je vreme da naši građani vide rezultate od primenjene nauke. Da one projekte koje finansira država konačno vidimo u punoj primeni u našoj državi na korist svih naših građana. Stiče se utisak da se zaboravlja da obrazovanje i nauka treba prvenstveno da služe  našim građanima i celokupnom našem društvu. To važi kako za univerzitete, tako i za sve institute i druge stručne organizacije. Niko tu ne može da bude nezavisan i izdvojen od našeg naroda, nego upravo tom narodu da bude na raspolaganju i njegove probleme da rešava u skladu sa svojim kompetencijama.

U kontekstu reformi odnosa i rada sa našom omladinom predložiću formiranje Saveta pri Vladi Srbije kojim ću lično rukovoditi, a koji bi koordinirao i vodio politiku afirmisanja mladih talenata naše zemlje, od kojih u budućnosti treba da imamo nacionalnu i državnu elitu. Sa ovom decom učeničke i studentske dobi mora se raditi planski i organizovano, na način da ova država za njihovu i opštu  korist njihove talente iskoristi, kao i da ih razvija i unapređuje. Naše ministarstvo obrazovanja i druge nadležne institucije dužne su da prate razvoj ove dece konstantno, uvek budu dostupne da pruže stručnu, materijalnu i svaku drugu podršku. Naravno, i to naročito ističem ovim putem, ustavno je pravo na obrazovanje svih i, ukoliko me izaberete na položaj predsednika Vlade, učiniću sve da se ovaj ustavni paragraf ispoštuje u potpunosti.

U pogledu osavremenjivanja rada sa mladima i korišćenja savremenih tehnologija naložiću relevantnim strukturama da kreiramo mogućnost iskorišćavanja moći društvenih mreža u pogledu obrazovanja i kulture dijaloga i komunikacije. Društvene mreže imaju sve veći upliv u društvene tokove i vaspitanje naše dece i njihova moć, koja često zna biti negativna, mora se preokrenuti u korist naše omladine i našeg narodnog jedinstva i opstanka. U tom smislu nadležni će dobiti jasne instrukcije i uputstva u narednom periodu da kreiraju programe i sadržaje koji treba našu decu da podučavaju pravim i opšteprihvaćenim društvenim vrednostima – časti, poštenju, marljivosti i patriotizmu. Da moć savremenih komunikacionih sredstava usmerimo na dobrobit naše omladine.

Ovim putem tražim vašu podršku da započnem nacionalni dijalog u pogledu definisanja stanja u našoj prosveti i nauci. Neprihvatljivo je da škole ne rade i da se ne primenjuju odredbe Zakona o štrajku. Osnovne i srednje škole moraju da se vrate svojoj misiji obrazovanja, ali i vaspitanja dece. Nastavni kadar takođe mora biti svestan svoje osnovne misije i biti ga dostojan. Njihova odgovornost prema društvu ogromna je, a resurs kojim upravljaju i koji obrazuju su naša deca. Samim tim odgovornost za funkcionisanje ovog sistema mora da bude naglašena.

Funkcionisanje univerziteta treba da bude u skladu sa potrebama društva, savremeno i na korist široj društvenoj zajednici. Da bismo to postigli, pozivam na hitan dijalog sve činioce, sve rektore, prorektore, dekane i sve studente, da kroz dijalog pronađemo prihvatljiva rešenja i hitno omogućimo nastavak univerzitetskog rada. Ovo stanje, kakvo sada imamo, direktna je pretnja po opstanak naših univerziteta i to stanje mora da se prekine. Ovo je stav – moj lični, i tražim vašu podršku da bude od danas stav države, da institucije sistema funkcionišu i da niko ne sme da uzurpira prava drugih zarad političkih ili bilo kojih drugih interesa. Jednaka prava svima, to je ono što će država da omogući! Ukoliko  zadobijem vaše poverenje, poručujem svima da su im moja vrata otvorena 24 časa sedam dana u nedelji da rešavamo sva otvorena pitanja na dobrobit države i naroda i da ću i ja ići gde god kažu da treba da dođem da razgovaramo. Pozivam i molim na hitnost u postupanju, jer Srbija ne može unedogled da čeka i ova se stvar mora rešiti hitno. Oklevati nećemo i ne smemo.

Druga, ali svakako jednako važna misija mog mandata biće definisanje načina funkcionisanja Vlade Republike Srbije. Moj zahtev kao nekog ko će, ukoliko me izaberete, voditi i usmeravati ovu Vladu, jeste da ministri moraju više biti u narodu i sa narodom. Da se mora ustanoviti način rada takav da će naše prisustvo biti daleko veće i češće u svakoj jedinici lokalne samouprave, u svakom kutku Srbije. Sednice, sastanci, ali i aktivnosti održavaće se na mestima gde je to najcelishodnije za rešavanje životnih problema naših građana a ne samo u Beogradu. Vidljivost svakog ponaosob ministarstva i rad svakog ministra ponaosob moraju biti dostupni građanima. Ja u ove ljude koje ću vam kao ministre predložiti – verujem i oni imaju moju podršku za obavljanje državnih funkcija, ali isto tako tražim da te poslove obavljaju energično, transparentno i na izvoru problema kako bi se što pre pomoglo građanima tamo gde to potrebe nalažu. Vlada stoga mora da dobije mobilnost – mobilnost i efikasnost u službi naroda!

Pored ovih akutnih problema, program ove Vlade izložiću po resorima, odnosno poljima društvenog delovanja.

HARMONIZACIJA I SINERGIJA, NOVE TEHNOLOGIJE

U svetu koji se ubrzano menja obrazovanje predstavlja osnovu za lični i društveni razvoj, a harmonizacija obrazovnih procesa između svih nivoa obrazovanja je ključni korak ka unapređenju budućnosti našeg društva. Izazovi i događaji koji su obeležili prethodne mesece nameću potrebu za preispitivanjem postojećih sistema i praksi. Neophodno je pokrenuti dijalog kako bi se obrazovanje, umesto prilagođavanja novim potrebama i trendovima, zapravo reafirmisalo kao glavni oslonac u razvoju društva.

Harmonizacija obrazovanja, što će biti ključni prioritet Vlade nije samo tehnički zahtev, već podrazumeva integraciju njegovih različitih aspekata, sinergiju sa naukom i zahteva širok spektar promena koje će obuhvatiti sve segmente sistema obrazovanja — od predškolskog do visokog.

Moderni obrazovni sistemi širom sveta sve više teže integraciji obrazovanja i nauke sa ciljem da stvore dinamičnu sredinu, koja nije ograničena na teorijsko znanje već se aktivno bavi primenom i razvojem novih tehnologija i istraživanja. Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvojem primenjene nauke, inovacijama u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja. Ovaj korak je ključan za stvaranje naprednijeg, konkurentnijeg i održivijeg društva.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete u Srbiji (JISP), koji predstavlja ključni instrument za sakupljanje, obradu, čuvanje i razmenu podataka koji se odnose na celokupni obrazovni sistem, predstavljaće i osnov za naprednu reformu visokog obrazovanja u Srbiji. Kako sada raspolažemo preciznim podacima o dužini studiranja, uspehu studenata, nastavku studija, zapošljavanju diplomaca i relevantnosti određenih programa na tržištu rada, potrebno je da ustanovimo mehanizme za redovno revidiranje budžetskih kvota koje će odslikati potrebe privrede ali i strateško opredeljenja države, omogućimo dolazak prestižnih stranih univerziteta i generalno ojačamo međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju i njegovu celokupnu sinergiju sa naukom. Ovim ćemo omogućiti usmeravanje visokoškolskih ustanova na potrebe tržišta rada i stvaranje akademskih građana koji su spremni da se nose sa izazovima savremenog društva.

Fokus ove Vlade biće sveopšta strateška briga o učenicima sa izuzetnim sposobnostima jer ona predstavlja temelj budućeg društva koje teži inovacijama, napretku i kreativnosti. Naš cilj je podržati talente u svakom koraku obrazovanja, od najranijeg uzrasta do njihovih profesionalnih uspeha. Talentovani učenici često nisu svesni svog potencijala, pa je naša obaveza da ih rano prepoznamo i pružimo im adekvatnu podršku u razvoju. Stručno uputstvo za prepoznavanje, podršku i praćenje učenika sa izuzetnim sposobnostima, koje postavlja osnovu za sistematski i sveobuhvatan pristup prepoznavanju i usmeravanju talentovanih učenika, i platforma „Takmičari generacije“ predstavljaju prve korake ka tom cilju. Pored toga, pokrenućemo razvoj testova za prepoznavanje sklonosti i sposobnosti kod učenika, što će obezbediti ravnopravne šanse za svako dete u Srbiji da bude prepoznato i podržano u razvoju svojih talenata. Ovi testovi će omogućiti rano uočavanje talenata i obezbediti pružanje adekvatne podrške, a posebno su dragoceni u periodima tranzicije u 5. razred ili prelaska u srednju školu. Naš cilj je da se spreči osipanje talentovanih učenika, naročito prilikom ovih promena, što se trenutno događa usled nedostatka sistematskog praćenja. Korišćenjem JISP-a pratićemo celokupni put talentovanih učenika – od prepoznavanja sposobnosti, kroz individualizovane obrazovne programe do rezultata na takmičenjima i prvih koraka u profesionalnom životu. Ovakvim sveobuhvatnim praćenjem, koje podrazumeva harmonizovan prustup brizi o talentima na svim nivoima obrazovanja, opremićemo se da blagovremeno uvedemo potrebne reforme i podršku koja će im biti neophodna da dostignu svoje potencijale.

Studentima koji žele da postanu nastavnici treba obezbediti posebne stipendije i uslove kako bi ovaj poziv postao privlačan za najtalentovanije mlade ljude. Ova podrška mladima nije samo finansijski podsticaj, već i priznanje vrednosti nastavničkog poziva. Komplementarno ovome, jedan od najvažnijih aspekata privlačenja kvalitetnih ljudi u nastavnički poziv je obezbeđivanje plata koje će osigurati zainteresovanost mladih za rad u obrazovanju. Stoga je kontinuiran rast plata u prosveti osnovni prioritet. U 2025. godini plate su povećane 11% od januara i još 5% od marta. Početna plata nastavnika sada iznosi 101.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 108.100 dinara. Od 1. oktobra 2025. godine sledi povećanje od dodatnih 5%, što će činiti rast plata u prosveti od 22,4% za samo deset meseci. Nakon povećanja plata u oktobru početna plata nastavnika će biti preko 106.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 113.500 dinara. Trend rasta će se nastaviti kako bi se obezbedilo da je početna plata nastavnika u najmanju ruku jednaka prosečnoj plati u Republici, a sve sa ciljem da se obezbedi interesovanje kvalitetnog mladog kadra za rad u prosveti.

Neophodno je da sagledamo i suštinu obrazovnog procesa u smislu korenitog reformisanja nastavnih planova i programa kojim bismo obezbedili obrazovanje koje odgovara savremenim potrebama tržišta rada i društva, prilagodili ih potrebama industrije i fokusirali ih na razvoj ključnih veština. Moramo uzeti u obzir i podatke kojim raspolažemo za dualno obrazovanje i nastaviti podršku razvoju dualnih programa u srednjem i visokom obrazovanju.

Prevencija, kao i blagovremeno reagovanje državnih institucija u situacijama nasilja koje uključuje decu biće visok prioritet nove Vlade. Osnov za koordinisano delovanje svih 7 resora koji postupaju po ovom pitanju postavljen je uspostavljanjem platforme „Čuvam te“. Ova platforma, koja na jednom mestu integriše sve alate za temeljnu prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, veoma je značajan pokazatelj važnosti sinergije, a statistički podaci koji su od oktobra dostupni će predstavljati stub budućih reformi u ovoj oblasti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 15 do 24 godina u 4. kvartalu 2024. godine iznosila je 25,8%. Program „Garancija za mlade“, koji se trenutno pilotira u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, garantuje da će svaka mlada osoba do 30 godina u roku od četiri meseca od završetka školovanja ili registracije na birou za zapošljavanje dobiti ponudu za posao, obuku ili nastavak obrazovanja. Od početka 2027. godine planiramo da se ovaj program proširi na celu zemlju, čime će mladi dobiti konkretnu podršku u prvim koracima na tržištu rada i povećaće se zapošljivost mladih.

Ovi koraci su samo deo šire strategije Vlade Republike Srbije da stvori uslove za ostanak mladih u našoj zemlji, da im pruži perspektivu i mogućnost da svoje ideje i ambicije ostvare ovde, u Srbiji.

U središtu naših politika biće ulaganje u ljudski kapital. Nastavićemo sa reformom obrazovanja kroz jačanje digitalnih veština, programiranja i učenje sa razumevanjem u školama. Podržaćemo razvoj IT kadrova kroz univerzitetsko i neformalno obrazovanje, kao i kroz intenzivne programe prekvalifikacija. Tehnologije moraju biti alat koji je dostupan svima – a ljudski potencijal je naš najveći resurs.

Naš strateški cilj jeste da Srbija postane lider digitalne ekonomije na Zapadnom Balkanu i šire. Oslanjajući se na znanje, inovacije i tehnologije – izgradićemo privredu budućnosti. To je proces koji već traje, a nova Vlada ga nastavlja sa još većom odgovornošću, odlučnošću i vizijom.

Digitalna transformacija nije samo tehnička ili ekonomska politika, ona je društvena promena. Ona donosi prilike za sve – za bržu administraciju, pametnije firme, bolje škole, sigurnije gradove i veću povezanost među ljudima.

Razvoj nauke, a posebno primene naučnih znanja u praksi, osnov je za ubrzan i stabilan napredak Srbije. Ulaganje u mlade, istraživačke kapacitete i savremenu infrastrukturu stvara preduslove za harmonizaciju obrazovanja, privrede i društva u celini. Kroz sinergiju između naučnih institucija, privrednih subjekata i države, možemo obezbediti da znanje postane pokretačka snaga društva. Primenom naučnih dostignuća u industriji, zdravstvu i zaštiti životne sredine rešavamo konkretne izazove. Srbija mora biti zemlja koja prepoznaje i podržava inovacije, radoznalost i vredan rad.

U oblasti veštačke inteligencije (VI), Srbija danas kopredsedava Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju OECDa, sa 44 države članice. Srbija je prepoznata kao jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, što je i potvrdio izbor da predsedava organizacijom kojom su pre nas predsedavale Francuska, Kanada, Japan i Indija. Srbija je bila jedna od 10 prvih država koja je uvela veštačku inteligenciju u osnovno i srednje obrazovanje.

Kao što je definisano Programom „Skok u budućnost – Srbija 2027”, u narednom periodu biće uloženo preko 20 miliona evra u startape i naučna istraživanja iz oblasti VI, sa fokusom na primene. Biće uloženo 50 miliona evra u proširenje superkompjuterske infrastrukture na platformi za VI, kao i u softvere koji primenjuju VI u oblasti zdravstva, energetike, e-Uprave i transporta. To će omogućiti kvalitetnije javne usluge za sve naše građane, kroz sinergiju između države, akademske zajednice i privrede.

Razvojem elektronske uprave (e-Uprave), Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu olakšala je život svih naših građana, a javna uprava je postala efikasnija, transparentnija, značajno doprinoseći sprečavanju korupcije. Kancelarija zajedno sa Ministarstvom zdravlja sada aktivno radi na digitalizaciji zdravstva. Od velike važnosti je uvođenje e-Kartona čime će prvi put, na jednom mestu, biti objedinjena istorija bolesti i lečenja građana iz domova zdravlja, bolnica, državne i privatne prakse. Svi informacioni sistemi u zdravstvu biće međusobno povezani i smešteni u Državnom data centru, što garantuje najviši stepen bezbednosti podataka. Biće uspostavljen i Registar genetičkih i biomedicinskih podataka koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti i razvoj personalizovane medicine.

Nastavićemo da intenzivno radimo i na izgradnji BIO4 Kampusa, jedinstvenog naučnoobrazovnog i ekonomskog centra primene nauka i tehnologija iz oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. U njemu će više od hiljadu doktora nauka i četiri hiljade studenata sa sedam fakulteta i devet naučnih instituta, uz lidere zdravstva i privrede, zajednički kreirati nove tehnologije i bolju budućnost za građane Srbije u vremenu nove biotehnološke revolucije koja dolazi. BIO4 Kampus će i u oblasti nauke i obrazovanja učvrstiti poziciju Srbije kao centra šireg regiona, i nezaobilaznog izvora znanja u oblastima najnaprednijih tehnologija.
Zahvaljujući vrhunskim performansama Državnog data centra u Kragujevcu, danas i CERN čuva svoje podatke, dok se u Srbiji profilišu stručnjaci koji rade sa podacima nuklearnih istraživanja u saradnji sa oko 5.500 naučnika iz 240 instituta iz 54 zemlje sveta. U toku su i radovi na proširenju Državnog data centra u Kragujevcu, čime se povećavaju kapaciteti, a raste i interesovanje poznatih svetskih kompanija za skladištenje svojih podataka u novom prostoru.

Kancelarija za informacione tehnologije aktivno radi na preventivnom i reaktivnom delovanju u oblasti informacione bezbednosti. Zahvaljujući funkcionalnosti i efikasnosti našeg Security Operations Centra (SOC), koji 24 sata bez prestanka u realnom vremenu brine o bezbednosti državnih informacionih sistema, tokom 2024. neutralisano je preko 20.000 sajber incidenata. Jedna smo od prvih zemalja u Evropi koja je primenila veštačku inteligenciju u domenu informacione bezbednosti u svrhu odbrane. Cilj je da u narednom periodu bude unapređena sajber bezbednost u celom javnom, ali i privatnom sektoru u Srbiji.

U toku su radovi na izgradnji Inovacionog distrikta u Kragujevcu, kreativno-inovativnog digitalnog centra namenjenog članovima IT zajednice, a biće otvoren i za građane i posetioce, kojima će pružati brojne sadržaje. Prostiraće se na više od 4 hektara, sa ukupno 85 hiljada kvadratnih metara prostora, a izgradnja prvog objekta će biti završena tokom 2025. godine. U okviru Inovacionog distrikta nalaziće se i Smart city centar za razvoj pametnih energetskih sistema i umrežavanje pametne infrastrukture, 5. Naučnotehnološki park u Srbiji, Centar za promociju digitalizacije, deo za bioinformatiku i bioinženjering, kao i prostor za obuku studenata. Posebno mesto u okviru Inovacionog distrikta imaće i Nacionalni centar za informacionu bezbednost.

U 2024. godini počela je izgradnja novog industrijsko tehnološkog parka u Kruševcu, kao i proširenje naučno tehnoloških parkova u Nišu i Čačku. Država će u novu infrastrukturu za razvoj inovacija uložiti još 70 miliona evra kako bi se obezbedilo dodatnih oko 40.000 m2 prostora za startape i razvojna odeljenja visokotehnoloških kompanija. Očekuje se preko 1500 zaposlenih u kompanijama koje će biti deo naučnotehnoloških parkova. U planu je i realizacija projekta razvoja inovacionotehnološkog kampusa u Nišu – TechNiš.

U toku su završni radovi na izgradnji Ložionice u Beogradu koja će uskoro biti otvorena, centra kreativnih industrija, informacionih tehnologija, e-Uprave i digitalizacije, čime RS postaje regionalno inovativno i kreativno čvorište, centar izvrsnosti, urbanog i dinamičnog života i stvaralaštva. Nova ,,Ložionica” postaće glavni motor podsticanja Četvrte industrijske revolucije – doba kreativnosti, inovacija i znanja.

U oblasti podrške daljeg razvoja inovacionog ekosistema, ključna je uloga daljeg razvoja Fonda za inovacionu delatnost i naročito Katapult akceleratorskog programa, koji je za veoma kratko vreme postao najvažnije sredstvo razvoja i finansiranja inovacija u Srbiji. Podrškom fondovima koji investiraju u startape, Srbija nastavlja da pruža sve veće mogućnosti finansiranja inovacija, dok registar e-Inovacije omogućava inovatorima da ostvare maksimalni efekat svih državnih sistema podrške.

Sinergijom finansijske, infrastrukturne, regulatorne i obrazovne podrške razvoju novih tehnologija i inovacija u Srbiji, i iz Srbije za ceo svet, naša zemlja osigurava značajno mesto u budućnosti u kojoj nove tehnologije, poput veštačke inteligencije i biotehnologije, igraju sve značajniju ulogu u svim aspektima života ljudi.

PODIZANjE ŽIVOTNOG STANDARDA GRAĐANA

Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj u budućnosti. Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju ka održivoj ekonomiji i razvoj sektora sa visokom dodatom vrednošću, poput IKT (informaciono-komunikacione tehnologije). Uprkos izazovima i izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza, odgovornoj fiskalnoj politici i značajnom prilivu stranih direktnih investicija.  Taj cilj imamo i ubuduće.

Finansijski sistem Srbije je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskim nivoom javnog duga u poređenju sa evropskim prosekom. Javni dug se nalazi na opadajućoj putanji i do kraja srednjoročnog perioda iznosiće 46,5% BDP-a. Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike, uz ciljani fiskalni deficit od 3% BDP-a koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, kao i jačanje bezbednosnih kapaciteta države. Primena fiskalnog pravila ograničenja deficita biće odložena do 2029. godine radi potpune realizacije investicionog ciklusa.

U narednom periodu se očekuje ubrzanje privrednog rasta. Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025–2027. ostvariti kumulativni rast od 13,7%, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4% godišnje. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz nastavak rasta zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Ulaganja u infrastrukturu, energetiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom. Dodatni prioritet biće dalje smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima i realizacija velikih infrastrukturnih i industrijskih projekata.

Program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama, sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra. Posebno je važna uspešna realizacija specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, koja će Srbiju pozicionirati kao globalni centar održivosti, inovacija i kreativne industrije. Projekti u okviru ovog programa obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih i energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih, sportskih i turističkih kapaciteta. Cilj je sveobuhvatna modernizacija infrastrukture koja će podići konkurentnost, povezanost i kvalitet života širom Srbije.

Rast životnog standarda građana biće podržan kroz povećanje plata u javnom sektoru i obrazovanju, kao i kroz usklađeno povećanje penzija u okviru fiskalnih pravila. Povećanje minimalne zarade i fokus na razvoj ljudskog kapitala doprineće socijalnoj stabilnosti i većoj produktivnosti radne snage.

Kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga predstavlja važan cilj. Dostizanje investicionog rejtinga od strane agencije S&P, kao i pozitivne ocene Moody’s i Fitch, odražavaju rezultate odgovorne ekonomske politike, snažnog ekonomskog rasta i stabilnog makrofiskalnog okvira. Ovo otvara mogućnosti za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne šokove.

Energetska bezbednost i sigurnost predstavljaju ključne politike u cilju dugoročne otpornosti i održivosti. Planovi obuhvataju restrukturiranje javnih energetskih kompanija, podsticanje obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i adaptaciju na evropske klimatske i trgovinske mehanizme.

Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje. Napredak u pristupanju jedinstvenom tržištu Evropske unije, realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEPA, kao i unapređenje carinske i poreske saradnje ključni su elementi novog modela rasta podržanog od strane Evropske unije. Finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast u iznosu od 1,59 milijardi evra biće iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.

Jaka ekonomija i sprovođenje programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ u saradnji sa predsednikom Vučićem do 2027. godine omogućiće:
uvećanje plata i penzija tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1.400 evra, a prosečna penzija na 650 evra (na mesečnom nivou);
da minimalna zarada u 2027. bude uvećana na 650 evra (na mesečnom nivou);
smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8%;
iskorenjenje siromaštva, tako da stopa rizika od siromaštva bude smanjena na 16%

INFRASTRUKTURA

U 2014. godini u Srbiji je bilo oko 500 gradilišta dok je danas aktivno približno 166.900 gradilišta.

Trenutno su u toku projekti izgradnje čak pet auto-puteva: Preljina – Požega, Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, Beograd – Sarajevo, Sremska Rača – Kuzmin, Pojate – Preljina (Moravski koridor), deonica auto-puta od puta Horgoš – Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija (Y krak), kao i izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica (auto-put i brza saobraćajnica), brze saobraćajnice Badovinci – Slepčević i projektovanje brze saobraćajnice Loznica – granični prelaz Mali Zvornik sa mostom u Karakaju. U toku je i izgradnja brzih saobraćajnica Novi Sad – Ruma (Fruškogorski koridor), Iverak – Lajkovac i južna obilaznica oko Valjeva, Požarevac – Golubac, kao i Bački Breg – Sombor – Kikinda (186 km).

Gradimo i obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, zatim oko Gornjeg Milanovca, oko Užica, dok je u toku i izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca.

U toku je i projektovanje i izgradnja linije 1 i linije 2 metroa, kao i izgradnja novog mosta preko Save na mestu starog mosta u Beogradu.

Rekonstruišemo most preko reke Drine – Mali Zvornik/Karakaj (državni put IB reda br.26) i proširujemo i rekonstruišemo granični prelaz Horgoš prema Mađarskoj.

Razvijamo lokalnu infrastrukturu i institucionalno jačamo jedinice lokalne samouprave u 145 jedinica lokalnih samouprava.

Iz sredstava EU finansiramo sledeće projekte:
Izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici (IPA 2015), modernizacija i rehabilitacija pruge Niš – Brestovac (IPA 2015, IPA 2020 I deo), unapređenje bezbednosti u drumskom saobraćaju (IPA 2016), „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ (EU SHAI), grant šema (IPA 2018), rekonstrukcija i adaptacija izabranih javnih objekata širom Srbije (IPA ii 2020), podrška u sprovođenju sporazuma o nivou pružanja usluga (SLA – Service Level Agreement) i daljoj primeni ugovora za održavanje puteva zasnovanog na učinku (PBMC – Performance-based maintenance contracting) (IPA 2021), tehnička pomoć jedinici za upravljanje projektima (PIU – Project Implementation Unit) u „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. na modernizaciji železničkog Koridora X Beograd – Niš, IPA 2021, unapređenje standarda u izgradnji i rekonstrukciji puteva kroz dalji razvoj građevinskih materijala po savremenim inženjerskim i ekološkim standardima, IPA 2021, tehnička pomoć železničkom sektoru u srbiji, IPA 2021, Projekat „Savetodavni centar za evropska i pravna pitanja“ – PLAC IV (Policy and Legal Advice Centre – PLAC), IPA 2021.

U oblasti vazdušnog saobraćaja nastavljamo podršku daljem razvoju kroz koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, dograđujemo i adaptiramo zgradu terminala, saniramo poletno-sletne staze i proširujemo platformu Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. U toku je i sanacija poletno-sletne staze Aerodroma „Ponikve” u Užicu, izrada projektno-tehničke dokumentacije i eksproprijacija zemljišta za izgradnju Aerodroma „Trebinje“, izgradnja kompleksa za Kargo saobraćaj i izgradnja poletno-sletne staze i pratećih objekata Aerodroma „Morava“ u  Kraljevu, kao i izgradnja poletno-sletne staze Aerodroma „Rosulje”.

U toku su i rekonstrukcija i proširenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica, kao i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava kod Prahova.

U oblasti železnice u toku su: izgradnja železničke pruge Sobovica – Lužnice – krak Batočina; izgradnja novog železničkog mosta na pruzi Pančevo – Zrenjanin; izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra; izgradnja pruge Zemun polje – Aerodrom „Nikola Tesla“ – Nacionalni stadion; izgradnja kompleksa železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije; rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija, deonice pruge Niš – Brestovac, deonice pruge Niš – Dimitrovgrad i deonice pruge Stalać – Đunis, LOT 1 – Tunel 4; modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun; nabavka 9 elektromotornih garnitura vozova za brzine do 120 km/h i nabavka 5 novih EMV za brzine do 200 km/h i projekat nabavke 18 novih EMV za regionalni saobraćaj.

U oblasti komunalne infrastrukture u toku je projekat Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda – Interceptor (Faza 1), zatim projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture u Republici Srbiji „Čista Srbija“ na teritoriji 73 jedinica lokalnih samouprava, odnosno na 93 lokacije, kao i program vodosnabdevanja u Paraćinu, Vrbasu, Kikindi i Knjaževcu – fabrika vode Kikinda.

Planirano je usvajanje Prostornog plana Republike Srbije kao najvišeg planskog dokumenta, i sveobuhvatna reforma zakonskog okvira u oblastima građevine, saobraćaja i infrastrukture.  

EXPO 2027

Specijalizovana izložba „EKSPO 2027 Beograd“ pod temom „Igra(j) za čovečanstvo, sport i muzika za sve“, predstavljaće prvu međunarodnu izložbu ove vrste na prostoru Zapadnog Balkana i najveći događaj koji je Srbija ikada organizovala. Biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine i očekuje se da će tokom 93 dana Beograd ugostiti više od četiri miliona posetilaca iz celog sveta. Do sada je učešće potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija. Nakon ove manifestacije Srbija više neće biti ista zemlja. Naša infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji a imidž države u svetu biće takav da ćemo postati centar svetskih dešavanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju šansu da svetu pokažemo svoje pravo lice kako je pevao Dositej Obradović.

Sa Ekspom je direktno povezan i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda – izgradnja metroa. Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će povezivati Železnik i Mirijevo na 21 kilometar i sa 21 stanicom. Druga će ići od Bežanije do Mirijeva u dužini od 24 km, a obe linije ukrštaće se na Savskom trgu. Planirana je i treća linija, Banjica – Bežanija, sa 22 stanice.
Metro sistem će značajno unaprediti javni prevoz, kvalitet života u Beogradu i dati snažan podsticaj tehnološkom i ekonomskom razvoju čitavog društva.

SPOLjNA POLITIKA

Danas govorimo i o spoljnoj politici i evropskom putu Srbije ali, u stvari, govorimo o našoj budućnosti, o mestu Srbije u svetu koji se menja brže nego ikada, o našem izboru da budemo deo rešenja, a ne deo problema, o našoj odgovornosti da predstavljamo zemlju sa ponosom, ali i sa vizijom.

Srbija je zemlja koja zna šta želi, zna gde pripada, u šta veruje i ka čemu teži. Naš put nije nametnut već izabran. On nije izraz pritiska već zrelog državničkog izbora i u tom izboru postoji jasno opredeljenje – građenje pouzdane, stabilne, uređene i moderne države koja može da obezbedi bolji život za sve građane i da bude siguran partner na međunarodnoj sceni.

Spoljna politika nije samo veština dijaloga — ona je ogledalo naše unutrašnje snage, naše usaglašenosti i jasnoće ciljeva, ali i doslednosti vrednosti. Ona počinje unutar naših institucija, u poverenju građana, u reformama koje sprovodimo ne zato što nam je rečeno, već zato što u njih verujemo. U tome je i suština naše evropske politike. Ne da sledimo, već da doprinosimo.

Zato danas ne predstavljamo samo jednu analizu međunarodnih odnosa, već model Srbije kakvu želimo. Srbija kao most, ali i kao pokretač. Kao partner, ali i kao glas. Srbija koja ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje, ali veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor za stabilan, moderan i pravičan Balkan, ali i Srbija koja taj odgovor oblikuje na svoj način – otvoreno, samostalno i ponosno.

Nasleđe srpske diplomatije dvadesetog veka i živa diplomatska aktivnost državnog rukovodstva u prethodnoj deceniji otvorile su nam nov koridor ka starim prijateljima na istoku i jugu naše planete. Prijateljima koji su u intenzivnom razvoju i koji osvajaju nove horizonte napretka. Sa velikim evroazijskim prostorom i perspektivnim afričkim kontinentom nastavićemo da istražujemo nove pristupe saradnji, težeći ka snaženju postojećih i građenju novih veza. Nećemo zapostaviti ni američki kontinent, ni indijski potkontinent, ni Jugoistočnu Aziju. Pružaćemo, iz naše evropske Otadžbine, ruke saradnje ka svima i graditi partnerstva za sadašnjost ali i budućnost.

Naš položaj u Evropi i na Balkanu znači našu obavezu da delamo neishitreno. U vremenu ubrzanih globalnih promena naša politika mora biti hrabra u ideji, ali dosledna u interesu. Želimo da izađemo iz okvira klasične diplomatije i ponudimo nove pristupe. Ne da budemo samo država koja učestvuje, već država koja inicira. Da ne sledimo tuđe agende, već da se izborimo za svoje.

Srbija više nije ni tiha, ni nevidljiva. Danas smo država koja govori jasno, deluje odgovorno i predlaže inovativno. Naš cilj nije samo stabilnost kao stanje, već stabilnost kao preduslov napretka. Želimo da kroz stabilnost izgradimo društvo šansi, gde mlad čovek ne odlazi iz zemlje jer nema izbora, već ostaje jer prepoznaje perspektivu.
Diplomatska mreža Srbije mora da bude više od prisustva. Ona mora da se transformiše i da bude instrument uticaja koji generiše konkretne rezultate  platforme koje podstiču znanje, mostove koji premošćuju stare podele. Mi moramo da povežemo nacionalne interese sa evropskim vrednostima – usaglašeno i sinergično. Spoljna politika više nije samo odnos država. To je odnos ekonomija, nauka, kultura i vrednosti. Mi tu mrežu gradimo ne zbog tuđih očekivanja, već zbog sopstvene vizije.

Evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Srbija ne pristupa Evropskoj uniji iz pozicije molbe, već iz uverenja. Uverenja da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi, koliko i Evropska unija nama. Taj odnos je partnerski – zasnovan na međusobnom poštovanju, a ne na asimetriji.
U tom smislu, naš put ka Evropskoj uniji nije ni iznuđen, ni pasivan. To je strateška odluka jedne savesne i moderne države koja želi da kao partner bude deo uređene zajednice. Naša uverenja nisu bazirana na naivnosti, već na zrelom promišljanju sveta u kome živimo.

Srbija ne beži od teških pitanja. Ne čekamo idealne uslove da bismo nešto uradili. Naše reforme nisu odgovor na zahteve EU. One su odgovor na potrebe naših građana. Integracije za nas znače modernizaciju, funkcionalnu državu, pravdu koja ne kasni i institucije koje rade za građane. Kada se zalažemo za vladavinu prava, mi to ne činimo zbog izveštaja već zbog naših građana i naše dece. Ali znamo i da svaki napredak mora biti merljiv i održiv, jer samo takav napredak gradi poverenje i unutar zemlje i u odnosima sa partnerima.

Kosovo i Metohija ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa, a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih prioriteta za Srbiju. Naš pristup je da se dijalog vodi otvoreno, iskreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa, ali ne odbijamo dijalog. Verujemo da svaki dogovor mora počivati na međusobnom uvažavanju. I da rešenja koja su trajna ne mogu biti nametnuta. Mir je nemoguć bez pravde — i to je poruka koju šaljemo svim našim partnerima. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter, ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

Srbija neće dozvoliti da joj drugi pišu istoriju. Mi pišemo sopstveni narativ u kome je ključna reč: mogućnost. Reforma nije brzina, već pravac. A naš pravac je jasan: pravična, moderna i snažna Srbija. To je Srbija koja uvažava, ali ne imitira. Koja sarađuje, ali ne odustaje od sebe. I zato insistiramo na unutrašnjem dijalogu – jer moderna država ne može da se gradi na ćutanju.

Balkan mora prestati da bude simbol nestabilnosti. Vreme je da postane simbol rešenja. U regionalnim odnosima Srbija deluje kao faktor stabilnosti. Ne zato što je to lako, već zato što je to potrebno. Mi ne gledamo na region kao na teren sukoba, već kao na prostor zajedničkog napretka. Vreme je da se umesto političkih podela povezujemo kroz projekte koji traju: auto-putevi, železnice, energetske mreže. Vreme je da bezbednost ne bude retorika, već praksa saradnje. Srbija ostaje vojno neutralna, ali politički odgovorna. Bezbednost vidimo kao prostor poverenja, a ne kao instrument ucene.

Srbija želi da vodi dijalog — u društvu, u regionu, sa Evropom, sa svetom. Ali dijalog nije samo formalnost. On mora biti suštinski. Želimo da govorimo otvoreno o svim pitanjima, ali isto tako da se naš glas čuje. Istinski dijalog podrazumeva razmenu, ne uslovljavanje  kao otvoren proces, a ne kao jednostrana poruka. Srbija ne želi da bude periferija Evrope, već, vrednosno, njen centar. Evropa u kojoj Srbija ima mesto nije Evropa po diktatu — već Evropa po meri građana, otvorena, fleksibilna, različita, ali ujedinjena u ciljevima.

Ovo nije samo politički program. Ovo je poziv na dijalog, saradnju, odgovornost, viziju. Da Srbija ne bude deo istorije — već deo budućnosti. Da ne čekamo prilike — već da ih stvaramo. Da ne ponavljamo stare puteve — već da gradimo nove mostove. Verujemo u Evropu. Ali pre svega — verujemo u Srbiju. Srbija želi Evropu u kojoj će se njen glas čuti, a ne izgubiti. Evropu u kojoj različitosti nisu prepreka, već snaga. I u toj Evropi, Srbija želi da bude odgovorna i pouzdana — ali uvek svoja.

NACIONALNA BEZBEDNOST

Opredeljenje Republike Srbije, kao vojno neutralne zemlje u uslovima složene geopolitičke situacije u svetu, zahteva da se nastavi stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje, efikasno upravljanje, održivost, razvoj i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije. Vlada će nastaviti s aktivnostima na primeni opredeljenja iskazanih u Konceptu totalne odbrane, čime ćemo značajno ojačati sposobnosti i kapacitete sistema odbrane i time unaprediti ukupnu bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Pored toga, usvajanjem Strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije, stvorili su se uslovi za intenziviranje rada na pripremi novog Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije, koji će obuhvatiti period do 2035. godine.

Prioriteti u vezi s unapređenjem sposobnosti Vojske Srbije jesu nastavak praćenja promene činilaca strategijskog okruženja i strategijsko-vojna procena izazova, rizika i pretnji po bezbednost Republike Srbije od značaja za upotrebu Vojske Srbije i obezbeđenje administrativne linije sa Autonomnom Pokrajinom Kosovom i Metohijom i kontrola Kopnene zone bezbednosti kao i nastavak komunikacije, saradnje i realizacije zajedničkih aktivnosti sa KFOR-om.

Vojska Srbije nastavlja da unapređuje svoje operativne sposobnosti kroz opremanje najsavremenijim naoružanjem i vojnom opremom. U skladu sa našim strateškim opredeljenjima ovo opremanje se težišno vrši proizvodima iz domaćeg razvoja i proizvodnje. Kroz investicione cikluse Vlade RS kao i kroz sopstvene investicije fabrika odbrambene industrije, njihovi proizvodni kapaciteti u ključnim oblastima su višestruko povećani i osvojene nove tehnologije koje obezbeđuju opremanje naših snaga najsavremenijom opremom kao i konkurentnost našeg naoružanja na međunarodnom tržištu. Realizacijom nabavki iz partnerskih zemalja višestruko je povećana flota višenamenskih helikoptera i nabavljeni novi transportni avioni, isporučeni novi i modernizovani artiljerijski sistemi, povećan broj savremenih tenkova. Posebno ističemo uspostavljanje respektivne flote bespilotnih letelica i opremanje savremenim napadnim dronovima.

U narednom periodu ključni zadaci su vezani za prijem i upotrebu borbenih aviona „Rafal“ i dalje opremanje novim i modernizovanim PVO sistemima. U segmentu opremanja visoko tehnološkim naoružanjem povećaće se broj vazduhoplovnih i zemaljskih besposadnih platformi i unaprediti stepen njihove autonomnosti kroz primenu veštačke inteligencije i nastaviće se sa njihovom integracijom u sve vidove Vojske Srbije od najnižeg taktičkog do najvišeg nivoa uz povećanje obima združenog dejstva posadnih i besposadnih platformi. Nastaviće se razvoj i opremanje komandno-informacionim sistemima u cilju daljeg unapređenja situacione svesnosti, sposobnosti komandovanja i skraćivanja vremena na pretnju.

Stvaranje adekvatnih uslova za obuku kroz ubrzanu nabavku trenažera i simulatora, infrastrukturno uređenje poligona, strelišta i vežbališta, kao i obezbeđenje znatnih količina manevarskih sredstava i artificija za obuku kako bi proces osposobljavanja tekao neprekidno, a posebno imajući u vidu mogućnost obuke većeg broja regruta, a što je u funkciji stvaranja uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka.

KOSOVO I METOHIJA

Jedan od najvećih izazova nove vlade biće, bez sumnje, odbrana našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Očuvanje naše južne pokrajine u sastavu Srbije jeste naša ustavna obaveza, ali i naš zavet, od koga nijedna vlada neće i ne sme odstupiti.

Sponzori lažne države „Kosovo“ obilato koriste sve rane koje su nanate našoj zemlji tokom prethodnih meseci da daju novi zamajac promovisanju jednostranih agendi privremenih institucija samouprave u Prištini. Zato je od izuzetne važnosti da se složimo i ujedinimo u odbrani Kosova i Metohije i da to bude onaj najmanji zajednički sadržalac, oko kojeg moramo da se složimo na političkoj i društvenoj sceni.

Vlada će nastaviti da ulaže maksimalne napore, kako preko svoje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tako i na nivou svakog pojedinačnog ministarstva i svakog javnog službenika u njemu, da naš narod u južnoj pokrajini opstane i ostane na vekovnim ognjištima, zaštićen od progona i sa mogućnošću da vodi normalan i dostojanstven život. Nećemo odustati od posebnih mera koje su uvedene kako bi svi naši građani u pokrajini redovno primali plate i penzije i ostvarivali svoja prava, naročito na obrazovanje, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu.

Pobeda Srpske liste na izborima za skupštinu privremenih instucija u Prištini, podvig je, ostvaren u nemogućim uslovima, i temelj za obnovu političke snage našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ovaj uspeh pokazuje spremnost Srba na nepokolobljivu političku borbu i Vlada će im u toj borbi pomoći, kako bi ostvarili sve ono što im garantuje međunarodno pravo, a naročito Briselski sporazum, za čiju punu primenu ćemo se neprestano zalagati na svakom mestu.

Boreći se za opstanak i prava našeg naroda u pokrajini nećemo zanemariti ni međunarodnu arenu, pre svega Ujedinjene nacije, ali i sve međunarodne organizacije, poput Saveta Evrope, Interpola i drugih, gde konstantno vreba opasnost da Priština jednostrano, uz pravno nasilje i sponzorstvo sile, pokuša da ostvari svoje ciljeve.

Promene kojima svedočimo u značajnim svetskim centrima političke moći, daju nam za pravo da izrazimo nadu da će se odnos prema pitanju Kosova i Metohije, pravima našeg naroda u pokrajini i interesima Republike Srbije, makar za nijansu promeniti na bolje. Verujemo da će doslednost, principijelnost i konstruktivnost koju su naša zemlja, njen pregovarački tim i njen predsednik iskazivali i dokazivali godinama, početi da se vrednuju na način koji će doprineti poboljšanju uslova za život Srba i ostalih građana vernih Srbiji, zauzdavanju jednostranih akcija Prištine i normalizaciji stanja u lokalnim samoupravama sa srpskom većinom.

INTEGRALNI RAZVOJ – SRBIJA SADA

Integralni razvoj je strateški pravac u okviru plana „Srbija 2027“, usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje – od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva. To je pristup koji ne podrazumeva samo ekonomski rast, već i ciljani podsticaj za razvoj turizma, zaštite životne sredine, kulture, poljoprivrede i socijalne inkluzije, uz puno poštovanje specifičnosti i komparativnih prednosti svakog područja.

U praksi, integralni razvoj je već doneo vidljive rezultate širom Srbije. Zapadna Srbija je dobila novi turistički i ekonomski značaj kroz projekte kao što su uređenje Ovčarsko-kablarske klisure, izgradnja modernih sadržaja, infrastrukture i novih turističkih atrakcija. To je dovelo do povratka ljudi u zavičaj, rasta interesovanja investitora i povećanog smeštajnog kapaciteta.

Na jugu Srbije, gde je decenijama nedostajala adekvatna infrastruktura, danas se povezuju opštine, krajevi i ljudi. Rekonstruisani putevi, kao što je veza preko Radan planine, otvaraju prostor za novi turistički, zdravstveni i ekonomski razvoj. Obnovljena su kulturno-istorijska nalazišta poput Caričinog grada, uređuju se banje, grade kulturni centri, muzeji, sportski tereni i hoteli. Paralelno se rade i infrastrukturni projekti od vitalnog značaja za svakodnevni život građana.

Svi ovi projekti pokazuju da je moguće razvijati zemlju ne na bazi neefikasnih ulaganja, već kroz pametno planiranje, povezivanje institucija i podizanje standarda u pripremi i realizaciji. Rezultat je nova slika Srbije – zemlje u kojoj je svaki region deo zajedničke razvojne vizije, zemlje koja se priprema da 2027. godine na Svetskoj izložbi EKSPO u Beogradu pokaže sve svoje lepote, vrednosti i potencijale.

TURIZAM

U naredne dve godine, Vlada Republike Srbije će nastaviti da snažno ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku, kao deo integralnog pristupa unapređenju kvaliteta života i ubrzanog razvoja lokalnih zajednica. U okviru kapitalnih investicija, u 2025. i 2026. godini realizovaće se osam velikih projekata – među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradištu, Golupcu i kod Sombora, novog međunarodnog pristaništa u Banoštoru, i brojnih projekata na Dunavu. Vrednost ovih ulaganja u 2025. godini iznosi 1,61 milijardu dinara, a u 2026. godini 200 miliona dinara.
Istovremeno, za infrastrukturne projekte u turizmu biće izdvojeno dodatnih 953 miliona dinara, dok je za razvoj ruralnog turizma i ugostiteljstva planirano 150 miliona dinara. Preko 130 miliona dinara biće uloženo u promociju, edukaciju i trening u oblasti turizma, kao i 300 miliona dinara za vaučere za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja, što će omogućiti podršku za 30.000 domaćih turista.

KULTURA

Ministarstvo kulture svoj rad u narednom periodu temelji na tri ključna pravca — strateškom planiranju razvoja kulture i jačanju kapaciteta ustanova, zaštiti kulturnog nasleđa, srpskog jezika i ćirilice, kao i intenzivnijem predstavljanju srpske kulture u regionu i svetu.

Usvajanje nove Strategije razvoja kulture biće polazište za unapređenje pravnog okvira, infrastrukture i kadrovskih kapaciteta ustanova kulture. Planirano je i donošenje novih zakona u oblasti pozorišne umetnosti i zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i formiranje Arheološke mape Srbije. Poseban značaj pridaje se kapitalnim investicijama u muzeje i galerije širom zemlje — od nove zgrade Istorijskog muzeja, preko rekonstrukcije bivše pošte na Savskom trgu za Arheološki muzej, do izgradnje novih paviljona i scenskih prostora. Istovremeno, nastavljaju se ulaganja u filmsku industriju i razvoj novih programa.

Briga o kulturnom nasleđu uključuje obnovu manastira Hilandar i Manasija, zaštitu Caričinog grada i kulturni razvoj Sremskih Karlovaca, ali i sistematski povratak srpskih kulturnih dobara iz inostranstva.

POLjOPRIVREDA, LOVSTVO I RIBARSTVO

Poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije stoga će naša politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći.

Za nas, ulaganje u poljoprivredu nije samo ekonomska mera – to je pitanje nacionalne suvereniteta i bezbednosti, demografske obnove sela i očuvanja načina života koji predstavlja identitet Srbije.

Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP)-u, a svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od ove privredne grane. To je sektor koji tradicionalno ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, što jasno pokazuje da Srbija zna da proizvede, preradi i izveze. Zbog toga će nova Vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika ovog lanca pod motom „od njive do trpeze“.

Ova vlada je čvrsto rešena da stvori uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača, i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora. Srbija će biti konkurentan i pouzdan partner na globalnim tržištima, ali i zemlja koja čuva svoje prirodne resurse i osigurava bolji život za sve svoje građane. Sistematski ćemo raditi na transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema, kako bismo izgradili otporniji, održiviji i pravičniji agrarni model — onaj koji obezbeđuje prehrambenu sigurnost, unapređuje zdravlje ljudi i planete, i omogućava ravnopravno učešće svih aktera, naročito mladih, žena i malih proizvođača.

U cilju unapređenja zdravlja stanovništva, prioritet će se staviti na kvalitet poljoprivredno/prehrambenih proizvoda, sa posebnim akcentom na promociju proizvoda iz domaće prehrambene industrije kao i hranu proizvedenu na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

PRAVNA SIGURNOST

Pravo i pravda nisu samo temelji našeg pravnog poretka – oni su temelji poverenja građana u državu. Zato ćemo u narednom periodu nastaviti sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema zasnovanu na ustavnom poretku, evropskim vrednostima i potrebama našeg društva. Srbija mora biti zemlja u kojoj se zakoni ne samo donose već se dosledno i sprovode.

Uz temeljno sagledavanje nedostataka u praksi i potrebu usklađivanja s propisima Evropske unije, donosimo izmene ključnih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Uskoro pred Skupštinu upućujemo izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i Zakona o prekršajima.

U cilju daljeg unapređenja pravosuđa, planira se donošenje zakona koji se odnose na organizaciju i rad pravosudnih organa – od sudskih taksa do statusa sudija i javnih tužilaca, kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Radimo i na unapređenju sistema obrazovanja kroz novi Zakon o Pravosudnoj akademiji, kako bismo generacijama koje dolaze ostavili bolje uređeno i stručno, snažnije pravosuđe.

Istovremeno, ispunjavamo obaveze iz pete runde evaluacije GREKO – unapređujemo zakone o sprečavanju korupcije, lobiranju i borbi protiv organizovanog kriminala. Na polju zaštite podataka i tajnosti pripremamo modernizovane zakone, koji odgovaraju tehnološkoj realnosti 21. veka.

Do kraja 2025. godine usvojićemo i ključne strateške dokumente: novu strategiju unapređenja pravosuđa, Nacionalnu strategiju za prava žrtava i svedoka, kao i akcione planove za borbu protiv korupcije i finansijske istrage.

ZDRAVLjE 

U oblasti zdravstva nastavićemo da rešavamo pitanje lista čekanja. Od 10. septembra liste čekanja su smanjene za više od 30.000 tako što su potpuno rešene za sledeće oblasti: pregled skenerom, operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva i koronarografija/kateterizacija srca, dok su liste čekanja za preglede magnetnom rezonancom rešene svuda osim u tri ustanove u Vojvodini, gde je u toku rešavanje. Plan je da se najveća lista čekanja, za ugradnju kuka i kolena, reši do kraja 2026. godine.

Nastavićemo zapošljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore. Dosad se u Srbiju vratilo 65 zdravstvenih radnika iz celog sveta, a u ovom trenutku je u obradi još više od stotinu zahteva. Nastavljamo i zapošljavanje najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta.
Dalje ćemo raditi i na promociji preventivnih pregleda i skrining programa, posebno kroz kampanju „Karavan zdravlja“. Od kraja 2024. godine „Karavan zdravlja“ je posetio 22 grada/opštine.

U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja ulažemo i u zdravstvenu infrastrukturu – gradimo i rekonstruišemo porodilišta, kliničko-bolničke centre, bolnice, domove zdravlja. Trenutno su započete ili u planu aktivnosti na izgradnji novih objekata: Hitna pomoć u Beogradu, Tiršova 2, GAK Narodni front na Bežanijskoj kosi, GAK Niš, Opšta bolnica u Kikindi, Opšta bolnica Valjevo, Kliničko-bolnički centar Novi Pazar, Klinički centar Užice i Torlak.

Projekat „Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji“, koji se finansira sredstvima zajma Svetske banke u iznosu od 70,7 miliona evra, postao je efektivan u  decembru 2024. i završava se u martu 2029. U okviru projekta je planirano ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu (mobilne ambulante, bronhoskopi, kolonoskopi, gastroskopi, ultrazvučni aparati) i bolnice (linearni akceleratori, aparati za magnetnu rezonancu, rekonstrukcija i opremanje Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja u Aranđelovcu, a planirani su i sistemi za centralizovanu pripremu citotoksične terapije za tri ustanove tercijarnog nivoa koje pružaju uslugu hemioterapije.

DEMOGRAFIJA I BRIGA O NATALITETU

Mnoge evropske države, uključujući i Srbiju, suočavaju se sa fenomenom tzv. demografske zime. Složeni demografski procesi, negativan prirodni priraštaj, pad nataliteta i potreba za većim angažovanjem države u podršci porodici predstavljaju najveće izazove u 21. veku. Odnos jedne zemlje prema budućnosti pokazuje se u njenoj populacionoj politici i merama za podsticaj nataliteta i roditeljstva. Snažna i stabilna porodica je temelj društvenog i državnog razvoja. Zato će sistemska briga države o porodici, razvojna populaciona politika i jačanje demografske otpornosti stanovništva biti ključni zadaci Vlade Republike Srbije i u narednom mandatu.

Država će izraditi Nacionalnu strategiju za porodicu i demografiju 2025–2035. i taj dokument biće prva sveobuhvatna državna strategija koja definiše ciljeve, mere i institucije za zaštitu porodice i demografsku obnovu.

Intenzivirati rad na osnivanju Fonda „Deca nam se rađala“, u skladu sa zaključcima sa Svesrpskog sabora. Cilj ove javne institucije, koju bi zajednički osnovali organi Republike Srbije i Republike Srpske, bio bi formiranje i provođenje populacione politike, sistemsko finansiranje mera podrške porodicama, projekata lokalnih samouprava i razvoja usluga za decu, s jasnim kriterijumima i transparentnim nadzorom.

Osnivanje Nacionalnog saveta za porodicu i demografiju, kao važan korak u osmišljavanju i sprovođenju politike usmerene ka unapređenju demografskog rasta. Savet, koji bi uključio predstavnike države, lokalnih zajednica i ostale relevantne društvene aktere, pratio bi demografska kretanja i predlagao strateške mere za podsticanje rađanja i podrške roditeljstvu.

Sistemsko unapređenje podrške trudnicama i porodiljama bez porodične zaštite.

Stvaranje normativnih i materijalnih uslova za povećanje dečjeg dodatka. Potrebno je sagledati mogućnosti za izmenu uslova za ostvarivanje prava na dečji dodatak i iznosa dečjeg dodatka kako bi njime bio obuhvaćen veći broj porodica sa decom, što bi doprinelo poboljšanju materijalnih uslova porodice.

SOCIJALNA POLITIKA

Socijalna politika ostaje jedan od temeljnih prioriteta Vlade Republike Srbije. Nastaviće se mere aktivne politike zapošljavanja, uz poseban fokus na mlade – kroz pilot-program „Garancija za mlade“, koji je u toku u tri regiona i biće proširen na celu zemlju do 2027. godine. Novom Strategijom zapošljavanja za period 2027–2032. biće utvrđeni ključni ciljevi unapređenja tržišta rada.

U oblasti socijalne zaštite usvaja se Strategija 2025–2030, uz akcioni plan koji predviđa bolju dostupnost i kvalitet usluga, digitalizaciju, izgradnju nedostajućih kapaciteta, jačanje kadrova i borbu protiv siromaštva i nasilja. Registar „Socijalna karta“ doprineo je transparentnijem, bržem i pravičnijem pristupu pravima – više od 200.000 građana je preko sistema dobilo informaciju da ima pravo na dodatna davanja.

U oblasti invalidske zaštite usvojena je nova strategija, osnovana dva nova preduzeća za osobe s invaliditetom, a podržano je zapošljavanje preko 1.000 lica. Unapređen je i status boraca, a u pripremi je zakon o pravima nestalih lica. Usvajanjem Strategije bezbednosti i zdravlja na radu postavljeni su temelji za rad bez povreda, dok se Inspektorat za rad posebno bavi suzbijanjem rada „na crno“ i zaštitom radnih prava.
Srbija nastavlja da gradi socijalno odgovorno društvo gde svaki građanin ima pristup pravima, podršku i sigurnost koju država može da pruži.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Očuvanje životne sredine nije samo pitanje budućnosti – to je pitanje naše sadašnjosti. Srbija danas pokazuje da zna i ume da ulaže u zeleni razvoj i da će životnu sredinu tretirati kao jedan od stubova društva u 21. veku. Budžet Ministarstva zaštite životne sredine uvećan je više od četiri puta u odnosu na 2020. godinu i u 2024. dostiže rekordne 23 milijarde dinara. To nije samo broj, to je dokaz da je zaštita prirode prioritet Vlade Republike Srbije.

Klimatske promene, uporedo sa globalnim kretanjima u sferi ekonomije, finansija, raspoloživosti kritičnih sirovina, dostupnosti hrane i energije i, iznad svega, zdravlja populacije, neposredno utiču na preispitivanje strategija i predstavljaju poseban izazov za prilagođavanje kompanija novim okolnostima poslovanja. Porast razmene postojećih i raspoloživost novih proizvoda i usluga, prilagođenost lancima dobavljača, manja dostupnost prirodnih resursa i energije i sve veći uticaj digitalizacije i novih tehnologija zajedno kreiraju nove mogućnosti za održivi privredni razvoj i konkurentnost na međunarodnom tržištu. Kriza i izazovi predstavljaju i mogućnost i šansu za promene.

Transformacija ka niskougljeničnoj i cirkularnoj privredi jedan je od najvećih društvenih i ekonomskih izazova današnjice. Ovo je ujedno prilika i podsticaj za unapređenje konkurentnosti domaće industrije, prilika za zeleni rast i povećanje plasmana roba i usluga na globalnom tržištu.

Realizujemo jednu od najvećih investicija u komunalnu infrastrukturu u našoj istoriji: gradimo osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti više od dva miliona građana u 55 opština. Infrastruktura za kanalizaciju se proširuje – preko 50 km mreže je završeno tokom 2024, a 330 km je u izgradnji u 11 lokalnih samouprava. U isto vreme, izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obuhvatiće sedam gradova i opština, čime će se obezbediti kapacitet za više od 460.000 stanovnika.

Zatvorili smo i sanirali 11 nesanitarnih deponija, a radovi su u toku na tri nove lokacije. Do 2027. godine, cilj je da 13% teritorije Srbije bude pod zaštitom, uz preko 30% teritorije uključene u ekološku mrežu. To je korak ka modernoj, odgovornoj i održivoj Srbiji.

Posebno je značajan Projekat unapređenja kvaliteta vazduha – u šest visokozagađenih gradova vrši se gašenje starih kotlarnica na mazut i ugalj i prelazak na toplotne pumpe, bio-masu ili sistem daljinskog grejanja. To je borba za čist vazduh, za zdravlje naše dece, za bezbedno okruženje.

Srbija više nije zemlja koja kasni za ekološkim trendovima. Srbija je zemlja koja preduzima konkretne korake i gradi sistem, zemlja koja razume da je zelena agenda jedina agenda koja obezbeđuje čistu vodu, zdrav vazduh, plodnu zemlju i kvalitetan život. Zato ćemo nastaviti – još jače, još brže i u punom kapacitetu. Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost.

INDUSTRIJALIZACIJA  I ENERGETIKA

Energetika je temelj razvoja jedne zemlje. Bez sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom nema ni ekonomskog rasta, ni stabilnosti, ni društvenog napretka. Zato su ključni prioriteti Vlade Republike Srbije usmereni ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diverzifikaciji izvora i pravaca snabdevanja i unapređenju energetske efikasnosti.

Najznačajniji strateški projekat u ovom trenutku je izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, kapaciteta 656 MW, koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora. Paralelno, u partnerstvu sa kompanijama iz Južne Koreje i SAD, gradimo solarne elektrane snage 1 GW sa baterijskim skladištima. Do 2028. EPS će znatno umanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama. Vetropark „Kostolac“ biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla“ će omogućiti da 90% termokapaciteta bude usklađeno s ekološkim standardima.

Diverzifikacija izvora snabdevanja nastavlja se izgradnjom gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, kao i proširenjem skladišta u Banatskom Dvoru, što će obezbediti veću sigurnost i fleksibilnost. Planirana je i izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu. U oblasti nafte, do 2027. godine završićemo naftovod ka Mađarskoj i skladište naftnih derivata u Smederevu kapaciteta 120.000 m³.

Srbija gradi svoju energetsku budućnost korak po korak – uravnoteženo, odgovorno i u skladu s najvišim standardima. Bez energije nema razvoja. A bez sigurne, zelene i dostupne energije nema ni sigurne budućnosti. Zato nećemo stati.

U mandatu prethodne Vlade već smo započeli rad po ovim temama u skladu sa potrebama privrede. Cilj nam je da, u dijalogu sa privredom, radimo operativno na uklanjanju barijera u poslovanju na koje privreda ukazuje, što će rezultirati snažnijim privrednim rastom, porastom ulaganja i izvoza naših proizvoda i usluga na inotržišta. Povećanje poverenja investitora i domaćih kompanija u predvidivost poslovnog okruženja u Srbiji rezultiraće boljim poslovnim rezultatima, novim radnim mestima i daljim porastom BDP-a. Snažna i otporna privreda ključna je za ekonomsku stabilnost zemlje.
Sve ove mere imaju jedan zajednički cilj – jačanje srpske privrede, kroz direktnu podršku onima koji rade, zapošljavaju i ulažu u budućnost Srbije.

BORBA PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova temeljno i posvećeno planiraju aktivnosti kao odgovor na savremene bezbednosne pretnje i rizike, u kojem su bezbednost građana i bespoštedna borba protiv svih vidova kriminala od prioritetne važnosti. Može se konstatovati da su u proteklom periodu policijski službenici upornim i posvećenim radom osigurali bezbednost građana i imovine, očuvali stabilan javni red i mir, bili konstantno na usluzi građanima, podigli nivo granične bezbednosti i bezbednosti saobraćaja i ostvarili zapažene rezultate u borbi protiv svih vidova kriminala, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv terorizma i visokotehnološkog kriminala.

O svemu ovome govore izuzetni rezultati:

U 2024. godini evidentiran je najmanji broj krivičnih dela u poslednjih 25 godina. Naime, ukupno je evidentirano 67.307 (70.252) krivičnih dela, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Trend smanjenja broja krivičnih dela nastavljen je i u prvom kvartalu 2025. godine, kada je u odnosu na komparativni kvartal prisutno smanjenje od 7,1% (sa 16.546 na 15.365 krivičnih dela).

Ostvaren je visok procenat rasvetljavanja najtežih krivičnih  dela usmerenih protiv života i tela. U 2024. godini i u prvom kvartalu 2025. godine rasvetljena su sva ubistva i teška ubistva.

Pokazana je spremnost i odlučnost u suprotstavljanju svim vidovima korupcije – sprovodi se kontinuirana akcija borbe protiv korupcije i finansijskog kriminala u svim segmentima društva. Kroz dva kapitalna projekta planirano je podizanje kapaciteta specijalne i posebnih jedinica Ministarstva kroz nabavku 54 specijalna borbena i vatrogasna vozila.

U okviru programiranja IPA (EU instrument za pretpristupnu pomoć) za period 2025–2027, koji je pokrenula Evropska komisija, odobrena su tri projekta za finansiranje: IPA 2025, u oblasti borbe protiv teškog, organizovanog i visokotehnološkog kriminala, u iznosu od 8 miliona evra; IPA 2026, protiv ekološkog kriminala, u iznosu od 6,5 miliona evra i IPA 2027, za upravljanje granicom i borbu protiv prekograničnog kriminala, u iznosu od 5 miliona evra.

Povodom inicijative za uspostavljanje Regionalnog biroa Interpola u Beogradu, sa kojom se saglasio Izvršni komitet Interpola, a Vlada RS usvojila 5. aprila 2024. godine, formirana je Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova sa zadatkom da omogući brže i efikasnije sprovođenje svih neophodnih procedura u cilju uspostavljanja Regionalnog biroa, kao i koordinacije svih aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će do 2027. godine svoje postupanje usmeriti na nastavak sprovođenja procesa u okviru Reformske agende Republike Srbije za dostizanje ciljeva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i na reforme u cilju dobijanja merila za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.

U normativnom smislu, proces reforme ostvariće se kroz usvajanje Zakona o unutrašnjim poslovima, Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Zakona o sprečavanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava i Zakona o oružju i municiji. Planirana je reforma kroz usvajanje i primenu novih dokumenata javnih politika u oblasti kontrole malog i lakog oružja, oblasti trgovine ljudima i oblasti terorizma i nasilnog ekstremizma.

Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borba protiv kriminala i korupcije, u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice ni po bilo kom drugom osnovu.

SPECIJALNE VEZE SA REPUBLIKOM SRPSKOM I POLOŽAJ SRPSKOG NARODA U REGIONU

Nalazimo se pred velikim godišnjicama, koje su duboko potresle srpski narod na Balkanu. Tragično nasleđe etničkog čišćenja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Lici, Dalmaciji, Kordunu, Baniji i Zapadnoj Slavoniji 1995. godine ostavilo je duboku ranu, koju i dalje lečimo.

Ovo stradanje, najveći progon nekog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata, obeležićemo dostojanstveno i uvek mu se vraćati kroz kulturu sećanja, naučne i pravne analize i sudske procese, sa ciljem da se nikada više ne ponovi i da se život srpskog naroda u Hrvatskoj u najvećoj mogućoj meri obnovi i bude dostojan čoveka i građanina Evrope.

Dejtonski mirovni sporazum iz iste godine jeste ona svetla tačka, ono nasleđe mira i okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Slovo tog istorijskog dokumenta mora biti živo i poštovano danas, kao i dana kada je stupio na snagu, jer samo kroz mir, dijalog dva entiteta i tri konstitutivna naroda može da se ostvari napredak u međunacionalnim odnosima i kvalitetu života.

Republika Srbija je jedna od strana koje garantuju za pravnu ali i moralnu snagu ovog sporazuma i ona će tu svoju ulogu i u narednom periodu ozbiljno shvatati. Nastavićemo da negujemo posebne veze sa Republikom Srpskom i da pomažemo srpski narod u Bosni i Hercegovini, poštujući Dejton, ne ugrožavajući nikoga, pružajući uvek ruku, spremni na svaki dijalog sa Bošnjacima i Hrvatima.

Nastavićemo da pomažemo našim sunarodnicima u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji da budu punopravni građani država u kojima žive i čijem razvoju doprinose, a da uvek osećaju poštovanje, pažnju i podršku njihove matice Srbije.

ODNOSI SA VERSKIM ZAJEDNICAMA, LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA

Republika Srbija je u svom ustavnom uređenju definisana kao sekularna država, što implicira razdvajanje državnih organa i crkve, odnosno verskih zajednica. U skladu s ovim principom, sve tradicionalne verske zajednice koje deluju na teritoriji Srbije uživaju punu ravnopravnost pred zakonom i imaju garantovana jednaka prava u ostvarivanju svojih verskih sloboda i aktivnosti.

Sa punim razumevanjem prihvatam činjenicu da verske zajednice imaju legitimnu potrebu da zauzimaju javne stavove i iznose svoja mišljenja po različitim pitanjima koja direktno ili indirektno utiču na verski život njihovih pripadnika. Uvek ću sa velikom pažnjom i osećajem za važnost saslušati sve argumente i stavove koje predstavnici verskih zajednica budu iznosili.

Svaki dostojnik Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, drugih tradicionalnih hrišćanskih zajednica, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u Srbiji može da računa na mene kao na adekvatnog, otvorenog i konstruktivnog sagovornika. Verujem da ćemo kroz zajednički dijalog i uzajamno poštovanje kontinuirano raditi na izgradnji još čvršćeg sklada i međusobnog razumevanja u našem društvu.

Srbija ima dugu i bogatu istoriju koegzistencije različitih vera i verskih tradicija. Ona je bila, jeste i čvrsto verujem da će i u budućnosti ostati značajan primer verske tolerancije i međusobnog uvažavanja na regionalnom i širem, evropskom nivou. Ovaj dragoceni aspekt našeg društva ćemo s posebnom pažnjom čuvati i unapređivati za buduće generacije.

LjUDSKA PRAVA, PRAVA ŽENA, PRAVA MANjINA

Poštovanje ljudskih prava predstavlja temelj svakog demokratskog društva. Sloboda, dostojanstvo, jednakost i pravna sigurnost pripadaju svakom pojedincu bez izuzetka. Obaveza svake države je da aktivno štiti te vrednosti, a naša odgovornost je da izgradimo institucije koje to garantuju u praksi — za svakog građanina, u svakom trenutku.
Kada je reč o ženama, one zaslužuju duboko poštovanje celog društva. Žena je izvor života, snaga porodice i temelj naše zajednice. Njena uloga je nezamenljiva, bilo u porodici, na radnom mestu ili u javnom životu. Svako nasilje prema ženi zaslužuje najoštriju osudu. Prema ženama se mora odnositi sa dostojanstvom i uvažavanjem, a država mora biti dosledna i beskompromisna u zaštiti njihove bezbednosti.

U Srbiji svaka žena mora imati i imaće ista prava i mogućnosti kao i svaki muškarac. Gradimo društvo jednakih šansi, u kojem niko ne sme biti diskriminisan po bilo kom osnovu – bilo da je u pitanju pol, vera, etnička pripadnost ili poreklo. To je Srbija za koju se zalažemo.

U temeljima svakog civilizovanog društva leži bezuslovno poštovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog pojedinca. Ova prava su univerzalna, nedeljiva i neprikosnovena i pripadaju svakom čoveku.

Među ovim pravima posebno mesto zauzimaju prava nacionalnih manjina, čije je poštovanje od suštinskog značaja za stabilnost, prosperitet i harmoniju svake države.

Nacionalne manjine predstavljaju dragoceno bogatstvo svakog društva.
Njihova jedinstvena kultura, tradicija, jezik i istorija doprinose raznolikosti i obogaćuju društvo u celini.

Pravo na očuvanje i izražavanje svog identiteta je fundamentalno ljudsko pravo. Za nacionalne manjine ovo uključuje pravo na korišćenje svog jezika u privatnom i javnom životu, obrazovanje na svom jeziku, negovanje svoje kulture i tradicije, osnivanje kulturnih institucija i učešće u donošenju odluka koje se tiču njihovog položaja i budućnosti.

Kada se ova prava garantuju i efikasno štite, pripadnici nacionalnih manjina se osećaju ravnopravnim građanima, što jača njihovu lojalnost državi i podstiče njihov aktivni doprinos društvenom razvoju.

Poštovanje prava manjina nije samo moralna i pravna obaveza već i ključni faktor za izgradnju inkluzivnog, demokratskog i prosperitetnog društva.
Samo u društvu koje uvažava različitost i garantuje jednaka prava za sve svoje građane mogu se stvoriti uslovi za istinski napredak i blagostanje.
Iskreno verujem da je moguće postići istorijski dogovor između Srba i Bošnjaka. Harmonija koju smo izgradili u Raškoj oblasti – ili Sandžaku, kako je zovu naši bošnjački sugrađani – predstavlja snažan primer jedinstva i zajedništva.

Naš cilj je da tvorimo zajedničku budućnost i da Srbija bude domovina svih njenih građana.

Istu bliskost i razumevanje želimo i sa našim sugrađanima mađarske nacionalnosti. Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila istorijske rezultate na zajedničkom sagledavanju i razumevanju hiljadugodišnje zajedničke istorije Srba i Mađara. Mađari koji žive u Srbiji dragocena su spona sa prijateljskom i partnerskom državom Mađarskom, sa kojom gradimo stratešku saradnju koja će tek doneti zrele plodove na kulturnom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu.

Brojna romska zajednica u našoj zemlji daje sve veći doprinos našem društvenom životu i biće predmet posebne državne pažnje, kako bi se nastavilo sa njenim ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i svakim drugim jačanjem i uključivanjem u društvene procese.

Nastavićemo praksu intenzivnog dijaloga i kvalitetnih politika usmerenih ka albanskoj nacionalnoj manjini, sa ciljem da ona uzme puno učešće u svim razvojnim procesima koji se odvijaju u našem društvu.

Nećemo zapostaviti ni prava i potrebe naših građana koji čine manje brojne nacionalne zajednice poput Slovaka, Hrvata, Rumuna, Bunjevaca, Vlaha, Makedonaca, Goranaca, Rusina i svih ostalih koji sačinjavaju mozaik nacionalne raznolikosti naše zajedničke zemlje Srbije.

SPORT

Republika Srbija je u proteklom periodu napravila istorijske iskorake u oblasti sporta. Zahvaljujući sistemskoj podršci države, naši sportisti i sportistkinje beleže izuzetne uspehe na najznačajnijim međunarodnim sportskim takmičenjima, a Srbija je prepoznata kao pouzdan partner u organizaciji najvećih globalnih sportskih događaja.

Osnovni prioriteti rada Ministarstva sporta biće:

Dosledna primena međunarodnih konvencija, uključujući borbu protiv nameštanja utakmica, sprečavanje nelegalnog klađenja, suzbijanje nasilja na sportskim priredbama i borbu protiv dopinga.

Izrada i usvajanje novih javnih politika: donošenje nove Strategije razvoja sporta 2025 – 2035 i novog Zakona o sportu, kao pravnog i institucionalnog okvira za unapređenje sportskog sistema u kontekstu demografskih izazova, globalnih trendova i sve veća integracija savremenih tehnologija, posebno u oblasti veštačke inteligencije.

Jačanje kulture fizičke aktivnosti, naročito među decom i adolescentima, kao i puna inkluzija žena, starijih lica i osoba s invaliditetom u sportski život.

Primena savremenih tehnologija u sportu, s posebnim naglaskom na veštačku inteligenciju i digitalna rešenja u procesima sportskog treninga, upravljanja i analitike.

Dame i gospodo,
Braćo i sestre,

Iako neki bezuspešno pokušavaju da ospore rezultate progresa i napretka koje smo načinili poslednjih godina, ipak je jasno da se mi nalazimo u dobu nacionalnog i ekonomskog poleta. Poštovanje u inostranstvu koje smo zadobili u periodu vođstva predsednika Vučića jeste istorijsko. Danas Srbija ravnopravno komunicira i sa istokom i sa zapadom kao i sa severom i sa jugom planete. Takvu Srbiju, koja grabi ka uspehu, pokušavaju da destabilizuju oni centri moći koji nam ne žele ništa dobro. Mi se nalazimo u prelomnoj fazi naše državne i nacionalne obnove i sada moramo na unutrašnjem planu uspostaviti red i puno poštovanje Ustava i zakona.

Besmrtni kralj Petar Prvi Oslobodilac govorio je „Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava narodna, te osnove pravilnog i sretnog razvitka i napretka narodnog i državnog života, za mene su svetinje, koje ću vazda najbrižljivije poštovati i čuvati.“ U toj rečenici vidim jednostavan i jedini ispravni program za onoga kome ovaj dom treba da ukaže poverenje.

Ustav je dokument na čijoj pravilnoj primeni ću neprestano insistirati. A kada to kažem, i sa ovoga mesta jasno i glasno napominjem da su autonomne pokrajine Kosovo i Metohija kao i Vojvodina  sastavni deo teritorije suverene Srbije, da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u skladu sa Ustavom. Ovoga se načela u Srbiji moraju pridržavati svi. Da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive jednako i ravnopravno i da mora da funkcioniše vladavina prava, socijalne pravde, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava  i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Poštovani narodni poslanici, predlažem da članovi buduće Vlade Republike Srbije budu:

1)Siniša Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija;
2)Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova;
3)Adrijana Mesarović, za potpredsednika Vlade i ministra privrede;
4)prof. dr Dragan Glamočić, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
5)Sara Pavkov, za ministra zaštite životne sredine;
6)Aleksandra Sofronijević, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
7)Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike;
8)Jagoda Lazarević, za ministra unutrašnje i spoljne trgovine;
9)Nenad Vujić, za ministra pravde;
10)Snežana Paunović, za ministra državne uprave i lokalne samouprave;
11)Demo Beriša, za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog;
12)Bratislav Gašić, za ministra odbrane;
13)Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova;
14)Nemanja Starović, za ministra za evropske integracije;
15)prof. dr Dejan Vuk Stanković, za ministra prosvete;
16)dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja;
17)Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
18)Jelena Žarić Kovačević, za ministra za brigu o porodici i demografiju;
19)Zoran Gajić, za ministra sporta;
20)Nikola Selaković, za ministra kulture;
21)Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu;
22)akademik Bela Balint, za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija;
23)Husein Memić, za ministra turizma i omladine;
24)prof. dr Boris Bratina, za ministra informisanja i telekomunikacija;
25)Darko Glišić, za ministra za javna ulaganja;
26)Novica Tončev, za ministra bez portfelja;
27)Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja;
28)Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja;
29)dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja;
30)Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.

Moja nada i vera jesu da će moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod u kome sam rođen, kako je to govorio Nikola Tesla. Ja ću se ovoga programa držati dok Srbija bude smatrala da smo joj ja i moj kabinet potrebni. Biću verni sluga svoje domovine i njen predani delatnik i radnik. Pobeda Srbije biće jedino merilo naših zajedničkih napora. Ona jedina mora biti večna, sigurna, snažna i spokojna i njoj jedinoj moramo podrediti sve. Sve ovo što rekoh, neka tako bude, tako nam svima Bog pomogao.

Neka živi večno slobodna i nezavisna otadžbina naša Republika Srbija!

Hvala vam.

Preporučujemo

Politika

21 82

"NEMA ZAŠTIĆENIH" Macut: Borba protiv kriminala i korupcije čvrsto opredeljenje buduće vlade

15. 04. 2025. u 12:59

Politika

61 104

"NEKA ŽIVI VEČNO OTADžBINA NAŠA" Macut predstavio program Vlade: Srbija je umorna od podela i blokada (VIDEO)

15. 04. 2025. u 10:06 >> 15:52

Politika

10 9

VRHUNSKI PRAVNIK NA MESTU MINSTRA PRAVDE: Evo ko je Nenad Vujić

14. 04. 2025. u 11:12

Politika

14 1

OVO JE NOVA MINISTARKA TRGOVINE: Poslednje četiri godine radila u Ministarstvu spoljnih poslova

14. 04. 2025. u 11:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije