NAPREDNJACI ODGOVORILI PONOŠU: NATO sluga puca od muke i stresa

ČLANOVI Predsedništva Srpske napredne stranke oglasili su se povodom novog javnog istupa opozicionog političara Zdravka Ponoša.

Foto: Printskrin

- Zdravko Ponoš, politički marginalac i večiti gubitnik, nastavlja da širi svoje notorne laži i patološku mržnju prema Aleksandru Vučiću u pokušaju da se nekako domogne pažnje koju nikada nije zaslužio ni po čemu osim po izdaji i političkoj besmislenosti. Njegove izjave u intervjuu za podgoričku Pobjedu predstavljaju vrhunac licemerja, paranoje i otvorenog poziva na destabilizaciju Srbije. Ovaj bivši načelnik Generalštaba, smenjen sa te pozicije zbog neodgovornosti i destruktivnog delovanja, sada glumata mesiju demokratije. A istina je da Ponoš nikada nije bio za Srbiju. On je uvek bio za tuđu agendu. Bio je vojnik NATO interesa, čak i pre nego što su prve bombe pale. Tokom njegove karijere, urnisana je Vojska Srbije: sistematski, planski, sa ciljem da se srpska odbrana svede na nulu. Bio je uzor onima koji su se stideli svoje uniforme, koji su uvek tražili gazdu na Zapadu. A danas, kada Srbija jača, kada je faktor stabilnosti, ekonomskog rasta i političkog uticaja u regionu, Ponoš očajnički pokušava da se politički reciklira i izgradi karijeru pljuvanjem po predsedniku Vučiću. I pritom lažno optužuje predsednika Srbije da je faktor nestabilnosti, dok sam poziva na ulični haos, podržava kampanje u kojima se političari linčuju na svakom koraku, a kriminalci predstavljaju kao borci za slobodu. Govori o izmišljenom oružju protiv demonstranata, a ni jednom ne pomene stvarne ekstremiste koji su lomili Beograd, palili Narodnu skupštinu i napadali policajce. Dezerter Ponoš zaboravlja da je red osnov svake države, ili mu je, ipak, jedina vojska koju priznaje – NATO? Najapsurdnije je kada ovaj politički bednik optužuje Vučića da koristi kriminalce, dok on sam sedi rame uz rame sa ljudima poput Marinike Tepić, čije su veze sa kriminalcima i narko bosovima dobro dokumentovane. Ponoš proziva Srbiju zbog navodne deportacije hrvatske državljanke, a sam nikada nije digao glas kada se Srbima u Hrvatskoj otimala imovina, kada su progonjeni sa vekovnih ognjišta. Nije čak ni ostao da brani srpsku nejač u rodnom Kninu, već se, i tada, skrivao u Beogradu. Licemerje Ponoša je bezgranično. Glumi borca za prava, a ćuti o političkom progonu Srba na Kosovu. Ponoš je projekat onih koji žele slabiju Srbiju - Srbiju bez identiteta, bez vojske, bez lidera. I tu je razlika ključna: dok Aleksandar Vučić gradi Srbiju snažniju nego ikad, Zdravko Ponoš bi je najradije predao ambasadama, voleo bi da se u njoj niko ništa ne pita bez Brisela, Berlina ili Vašingtona. Zato je važno jasno i glasno reći: Zdravko Ponoš je opomena. Opomena na ono što smo davno odbacili: poraze, poniženje i nazadovanje. Njegova politika je prošlost. Srbija koju vodi Aleksandar Vučić je budućnost - navodi član predsedništva SNS Nevena Đurić.

Milica Nikolić podseća da je i Evropska komisija pozdravila formiranje nove Vlade Srbije.

- “Vučić je evropski problem” tako što je bio u poseti Makronu, a EK pozdravila formiranje nove Vlade. A, “radikalizuje krizu” tako što poziva na dijalog, dok blokaderi pozivaju na državni udar. Blam za blamom NATO generala koji i dalje tvrdi da je upotrebljen zvučni top… - navodi ona.

Puca NATO sluga Zdravko Ponoš od muke i stresa, jer nije uspeo da bez izbora preuzme vlast, lešinareći i koristeći tragedije koje su zadesile Srbiju. Oduvek je Ponoš bio problem za Srbiju, dok je za strane obaveštajne agencije bio njihov čovek u srcu srpskog bezbednosnog aparata, što se jasno vidi i u depešama Vikiliksa.

Vučić je, veštim političkim umećem, tokom najvećih geopolitičkih previranja u svetu, uspeo da pobedi obojenu revoluciju i da sačuva ekonomsku i političku stabilnost Srbije. Zbog toga danas uživa apsolutno i neprikosnoveno poverenje svih Srba, ma gde oni živeli.

Miloš Terzić tvrdi da danas Srbiju poštuju najveći svetski lideri.

- Zahvaljujući njegovoj nezavisnoj i slobodarskoj politici, više niko u međunarodnoj areni ne može Srbiji da diktira kako će se ponašati i kakve će odluke donositi. Baš takvu Srbiju poštuju najveći svetski lideri – i sa istoka, i sa zapada. Sa druge strane, srbofobima sa Zapada i njihovim kmetovima, kakvi su Ponoš, Đilas i anarho-liberalni blokaderi, takva Srbija ne odgovara. Oni bi da nas vrate u vreme pre 2012. godine, kada se gazilo nacionalno dostojanstvo srpskog naroda i kada se izvinjavalo svima i svakome za nešto što Srbi nikada nisu učinili. To isto Ponoš i njemu slični rade i danas, dodvoravajući se Bobu Menendezu, Šenahu, Šideru i Toninu Piculi, koji važe za deklarisane srbomrsce, Kurtijeve lobiste i promotere nametnute kolektivne krivice nama Srbima za nepostojeći genocid u Srebrenici. A što se laži o "zvučnom topu" tiče – potpuno je jasno da je reč o jeftinom performansu studenata FDU-a, režiranom po istom šablonu kao i pokušaj režiranja saobraćajnog incidenta u Kragujevcu. Sve Kanvasove tehnike obojene revolucije su im propale, pa Ponošu sada jedino preostaje da plače po srbofobnim medijima. U principu, za bolje nikada i nije bio. Baš tu mu je mesto – lažovu koji je tvrdio da će Vučić, dan posle izbora pre tri i po godine, uvesti sankcije Rusiji. Što se, naravno, nije desilo - naveo je on.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije