EVROPA SADA NOSI ISTROŠENI BARJAK UNIPOLARNOG SVETA Intervju - dr Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka

DOBAR deo oštećenih studenata i profesora koji su bili "kolateralna šteta" blokada, iako i sami kritični prema vlasti, želi da vidi kažnjavanje onih koji su kršili brojne zakone koristeći univerzitete kao poligone za udar na režim i poredak, uz opravdanu bojazan da je truli kompromis samo odlaganje sledeće epizode iste krize. Kolege profesori istinski posvećene svom životnom pozivu, a naročito oni koji znaju kako je izgledao univerzitet pre no što je ruiniran bolonjskom i drugim sličnim "reformama" i kadrovima, izuzetno su nezadovoljne povlačenjem države pred nasiljem, kojim se nastavlja prethodno "ustupanje" visokog (a i sveg drugog) obrazovanja NVO sektoru, stranim ambasadama i drugim finansijerima vouk kulture i modela obrazovanja kao robe na tržištu. Privilegovan status univerziteta i njegova ogromna sloboda, bojim se, posle ovoga neće se više vratiti.

Foto: Printsdžreen/RTS

Ovako u intervjuu za "Novosti" najnoviji sporazum premijera Đure Macuta i rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića komentariše dr Dragana Mitrović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka i osnivač i direktor Instituta za studije Azije. Na pitanje da li ovaj dogovor predstavlja kraj agonije za akademsku zajednicu, kaže:

Kome ne odgovara dogovor Macuta i Đokića, da li se slažete sa ocenom da je na delu obojena revolucija?

- Za one koji su u blokadi i one koji ih podržavaju, sve osim ispunjenja ciljeva koje su prihvatili kao svoje, a to su smena vlasti i promena poretka u Srbiji, a za koje, očigledno, ne znaju kako bi ih ostvarili, nije zadovoljavajući ishod. Oni koji ih finansiraju, stvaraju im složenu logistiku, sadržaje i metode, mahom već viđene - od Jermenije do Moldavije, a i nove kroz uključivanje dece iz vrtića i osnovnih i srednjih škola i njihovih već obučenih vaspitača, nastavnika i profesora - sprovode svoje interese. Moj je zaključak da im je cilj slamanje srpskog kulturnog i nacionalnog prostora, pravoslavlja i SPC kao potporne vertikale našeg identiteta. Jednostavno im nije jasno kako smo preživeli devedesete i onakav medijski progon i direktno uništavanje kroz agresiju NATO, i surovi dril posle 2000. Nepodnošljivo im je da smo živi i uspešni u mnogo čemu, da narod voli Rusiju i Putina, kada je "super-mega-plenum" u Davosu ili ko zna gde odlučio da oni treba da se mrze i unište, da se vlast nije usudila da Rusiji uvede sankcije upravo zbog toga, da se ogromna većina naroda ne odriče Kosova i Metohije, Republike Srpske i srpskih interesa svuda. Treba im sada, kada je došao Tramp, još više nego ranije, da pod svojom kontrolom drže što veći prostor, ne bi li se vratili za sto velikih sila.

Otvorio se novi front sa Iranom, Tel Aviv i Teheran razmenili su rakete. Šta očekujete kao ishod ovog sukoba?

- Vlasti u Izraelu su u potpunosti podredile svoje delanje cionističkim i rasističkim ciljevima i nameri da ratovima ostanu na vlasti. Nedavna izjava predsedavajućeg Kneseta da je Izrael "od Boga dobio zemlju bez muslimana" i da ona takva i treba da bude, pokazuje stepen ekstremizma ovih ljudi. Podrška SAD, dok u isto vreme vode pregovore sa Iranom, koji za razliku od Izraela, jeste potpisnik Sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, velika je greška Trampove adminstracije. Njegov pokušaj da vodi politiku "strateške dvosmislenosti" ovde je nedopustiv, ali SAD su talac Izraela i njegove opasne politike. Nadamo se da će napadi i odgovori prestati, ali tu ne možemo računati na pozitivnu ulogu SAD, već samo nekih drugih aktera, kao što su Kina, Rusija i zalivske monarhije koje komuniciraju sa Izraelom i važne su mu u bezbednosnom smislu.

Kako komentarišete dogovor Amerike i Kine oko carina, hoće li i na koji način to doprineti stabilizaciji svetskih privreda?

- Njihov konačni dogovor još je daleko, no londonski sporazum je pokazatelj da kada se razgovara na terenu racionalnosti, interesa, mogućih dobitaka i gubitaka, dogovori su relativno jednostavni i dostižni. Kada se uključe ideologija antikomunizma, hegemonije, rasizma i mnoge druge, dogovor je nemoguće napraviti. Do momenta uravnoteženja obe ekonomije - SAD ka većoj potrošnji i štednji, a manjem trošenju i zaduživanju, a NR Kine ka manjoj proizvodnji (time i izvozu) i štednji, a većoj domaćoj potrošnji, biće još trvenja i "nadmudrivanja". No, donosioci odluka širom sveta odahnuli su, kao i berze.

Mnoge odluke Trampa s početka mandata poput ukidanja USAID, zabrane promocije LGBT+ u školama, sportu, u međuvremenu su završile na sudu. Hoće li duboka država uspeti da omete njegove zacrtane ciljeve?

- Smatram da će Tramp ostati istrajan budući da se radi o vrednosnim i identitetskim pitanjima koja su podrila temelj SAD i vitalnost naroda i dovela do ogromne podeljenosti u društvu. Mandat prethodnog političkog establišmenta trajao je dugo, i zbog unipolarne globalne realnosti duboko je zario pipke širom planete, sejući agente uticaja u brojne institucije EU, OUN, međunarodnih i regionalnih organizacija i pojedinačnih država. Ogromna moć MICIMATT (engleski akronim za vojnoindustrijski kompleks, obaveštajne službe, mejnstrim medije i tink-tenkove) združena je sa mrežom MI6 i globalne finansijske i tehnološke oligarhije. Svoju moć već pokazuju "kontrarevolucijom" u gradovima širom SAD, oprobanim medijskim napadima, političkim akcijama angažovanih kongresmena, uključujući i neke republikance, kao i obojenim revolucijama koje njihovi obučeni agenti sprovode na različitim tačkama planete, prvenstveno u pojasu oko Rusije. Optužuju Trampa za ukidanje mnogih prava i sloboda, što se često i ne može osporiti, iako su njihova ideologija i postupanja totalitarni i nasilni, bez obzira na to što se perfidno zaklanjaju iza pozivanja na slobodu, demokratiju, vladavinu prava i druge reči čije su značenje obesmislili.

Ni Briselu se nimalo ne sviđaju potezi Trampa, naročito činjenica da razgovara sa Putinom, ne ceni baš mnogo EU...

- Veoma je opasno što su se protivnicima Trampa priključili nosioci vodećih funkcija u Nemačkoj, dovedeni po istoj matrici, sa upitnim legitimitetom, koji se direktno mešaju i u političke procese u SAD i pozivaju na "pobunu 80 senatora" koji bi u dogovoru sa Mercom uveli carine Rusiji od 500 odsto. Deo tog paketa ratnih huškača je i nastavak rata u Ukrajini do njenog uništenja, uz program ponovnog naoružavanja Nemačke, koja sramno i svesno zaboravljajući svoju ulogu u stradanju desetina miliona ljudi u dva svetska rata i napadu na Srbiju - SR Jugoslaviju tri puta u dvadesetom veku, ponovo priželjkuje rat sa Rusijom, dajući mu i vremensko predviđanje. Srećom, ekonomska baza koju su samouništili, stepen zaduženosti, nemanje resursa i gubljenje kolonijalnih prava van Evrope su u direktnom kontrastu sa ovom ideologijom militarizacije Nemačke i EU.

Od početka ste tvrdili da će se rat Ukrajine i Rusije završiti ne za stolom, već na frontu. Da li i dalje to mislite?

- Stojim i dalje na stanovištu da će pobednik na bojnom polju odrediti uslove mira, kao i trenutak kada će rat prestati. Dobro je što Tramp uviđa uzroke rata, što je njegova administracija priznala da je to rat NATO i SAD protiv Rusije, preko Ukrajine i što prihvata diktat realnosti, što znači neumitnu pobedu Rusije i novu podelu sfere globalnog uticaja, prvenstveno između ove dve države, a potom i drugih centara multipolarnog sveta. Evropa i NATO će, u ovoj novoj podeli, izgledati tako da neće predstavljati pretnju po bezbednost i opstanak Rusije. Na koji način će se to postići zavisi od evropskih aktera, koji, za sada, nose istrošeni barjak unipolaranog sveta, sanjaju o svojoj vojnoj, ekonomskoj i geopolitičkoj moći i slomu Rusije koja im "preti" dok se, oslobođeni od zdravog razuma i naoružani balističkim raketama, mržnjom i gušenjem demokratskih htenja svog stanovništva, šire ka njenim granicama.

Kina je velesila koju, čini se, svet malo razume. Šta je cilj Kine, kako vi to vidite kao stručnjak za azijske zemlje?

- Ciljevi kineskih vlasti su davno proklamovani, još decembra 1978. godine kada se dominantna grupacija u vrhu Komunističke partije Kine odlučuje da krene u reforme i otvaranje zemlje. Kina treba da postane, i već je, posle 46 godina sprovođenja ove politike, u velikoj meri i postala zemlja dobrostojećih ljudi u kojoj je iskorenjeno apsolutno siromaštvo, velika globalna ekonomija, najveća industrijska sila, velika finansijska i napredna tehnološka sila. Kina je prema njihovoj zamisli, a shodno svojoj dugoj i plodnoj istoriji i odlikama koje je čine velikom državom i civilizacijom, u zajednici naroda postala jedan od lidera "svetske većine", a danas i model za brojne države širom sveta. Njen je cilj da bude jedan od stožera nove realnosti sveta koja teži jednakosti u pravima na razvoj, mir, očuvanje identiteta i kulture, saradnju, bezbednost i sveukupnu baštinu čovečanstva kroz multipolarnost i njene brojne mehanizme i formate saradnje, kao i da aktivno učestvuje u reformi globalnog upravljanja. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije