Beč uvodi „univerzitetsku blokadu“ za srpske studente

AUSTRIJA zateže uslove za upis stranih studenata, više birokratije, viši prag znanja jezika i manje šanse za studente iz Srbije i dijaspore. Dok se austrijski studenti u Srbiji još uvek dočekuju raširenih ruku, naši mladi sve teže pronalaze put ka studiranju u Beču.

V.Kadić

Austrijski univerziteti su najavili pooštravanje uslova za upis stranih studenata iz zemalja van EU, među kojima su i studenti iz Srbije. Pod izgovorom smanjenja administrativnog opterećenja i „podizanja kvaliteta nastave“, nove mere prete da dodatno otežavaju, već komplikovan put mladim ljudima iz regiona koji žele da studiraju u Austriji.

Od kandidata će se ubuduće tražiti viši nivo znanja nemačkog jezika, već na samom početku studiranja minimum B2, a poželjno i C1, umesto dosadašnjeg A2 koji je omogućavao upis na pripremne kurseve. Sam proces prijave biće moguć tek nakon dostavljanja kompletne dokumentacije, što u praksi znači da će mnogi biti eliminisani već u startu, čak i pre provere znanja ili motivacije za studiranje.

Prema podacima Univerzitetske konferencije Austrije (uniko), u 2024. godini bilo je čak 49.000 prijava iz zemalja „trećeg sveta“, gde austrijanci u svim zvaničnim statistikama ubrajaju i Srbiju, ali je samo 25.000 kandidata uspelo da zaista započne studije. Pored toga, sve više se insistira na tome da se davanjem polovičnh informacija „namerno podnose nepotpune prijave“, što se koristi kao dodatni argument za restrikciju umesto za unapređenje i digitalizaciju procedura.

Ono što posebno zabrinjava srpsku dijasporu, jeste očigledna diskriminacija u tretmanu, jer dok studenti iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja nemačkog govornog područija u Srbiji koriste brojne pogodnosti (od finansijskih subvencija do lakšeg priznavanja diploma i boravišnih dozvola), srpskim studentima se u Austriji sve postavljaju prepreke.

Postavlja se pitanje, ako se traži „viši kvalitet“, zašto onda isti kriterijumi ne važe i za studente iz zemalja EU? Da li su mladi iz Srbije i drugih „trećih zemalja“ manje vredni znanja i uspeha, samo zato što ne dolaze sa zapadne strane granice Šengena?

Umesto da se olakša obrazovna mobilnost, nove mere doprinose odlivu mladih ljudi, ne ka Beču, već ka zemljama poput Češke, Mađarske ili čak Turske, gde se sve više univerziteta otvara za kvalitetne i studente iz Srbije ili srpskog porekla, ali bez diskriminatornih barijera, a i studiranje u otadžbini je uvek opcija, bez obzira na kompleksnu političku situaciju.

Uzimajući u obzir aktuelnu političku situaciju u Srbiji, gde studenti blokiraju univerzitete, već gotovo dva semestra, postavlja se pitanje, da li se Austrija, pod maskom birokratskih zahteva, zapravo štiti od mogućeg talasa mladih i nezadovoljnih brucoša i studenata, koji bi mogli potražiti alternativu za studiranje? Ako se tome doda i latentna politička napetost koju pojedini austrijski krugovi gaje prema Balkanu, pa i otvorena podrška nekim antisrpskim stavovima, nije teško zaključiti da možda, srpski studenti, ipak nisu tako dobrodošli kako se to formalno predstavlja.

Ironija, pojedini predstavnici Vlade Austrije, podržali su studente – blokadere, koji mesecima drže univerzitete u Srbiji u obustavi rada.

Nina Stojanović/ Srpski Ugao

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije