INTERVJU - ĐURO MACUT: Na izbore tek onda kada se smire strasti; Za mene je potpuno neprikladno pojavljivanje rektora Đokića u Briselu

KAO društvo, u ovom trenutku nismo zreli za vanredne parlamentarne izbore, jer su strasti podignute i nemamo protivtežu u standardnim partijama. Mora se najpre definisati politička scena, sa stranačkim organizovanjem, koje će imati svoje standardne elemente, ideje, programe. Bojim se da ne postoji politička odgovornost i razumevanje kako da se to izvede kod onih koji to proklamuju, odnosno insistiraju na studentskoj list.

Foto: D. Milovanović

Ovako, u intervjuu za "Večernje novosti" premijer Đuro Macut odgovara na pitanje da li bi vanredni izlazak na birališta, koji traže akademci u blokadi, deo opozicije i građani koji ih podržavaju, smirio višemesečnu krizu ili bi je samo produbio.

Predsednik Vučić u više navrata je ponavljao da će izbori biti raspisani u skladu sa zakonom, ali je nedavno donekle odškrinuo vrata za opciju da oni možda budu održani i do kraja godine?

- Nisam siguran da bi tako brzi izbori doveli do pozitivnog efekta, jer smo i dalje u stanju održavane tenzije. Treba najpre da smirimo situaciju, da bismo uspostavili normalnost u političkom smislu. Jedva smo uspeli da stabilizujemo naš društveni prostor zaustavljanjem obrazovne krize. Obrazovanje je jedan od stubova socijalnog mira i održivosti unutar zemlje, ali ta osnova je i dalje nestabilna. Po meni, treba najpre to u potpunosti stabilizovati, da izađemo iz krize, pa negde od naredne godine da se planiraju izbori. Možda grešim, ali je to stvar i predsednika Republike, koji ima najveće politički iskustvo da proceni u kom trenutku bi to bilo najbolje za zemlju i građane.

Nastava na fakultetima je normalizovana, možete li da budete oprezni optimisti u tom smislu ili je to neki intermeco do novih potresa na jesen?

- Situacija je bila izuzetno osetljiva i komplikovana u momentu kad sam prihvatio poziv predsednika Republike da budem mandatar. Iako su razgovori sa univerzitetima u početku bili sa dosta nepoverenja, mislim da je bio dobar put da razdvojimo zahteve koji su politički i one koje se odnose na akademske probleme i odvijanja nastave. Imali smo intenzivan period, nekad sa nerazumevanjem, pokušajima da se udovolji javnosti, kroz nepotrebna medijska plasiranja informacija, što je po meni nekolegijalno. Kao što je za mene potpuno neadekvatno i neprikladno pojavljivanje rektora Vladana Đokića na međunarodnoj sceni u Briselu i na skupovima koji su bili u Beogradu. Politici nema mesta na univerzitetima i to mislim i kada govorim i o profesorima i o studentima, koje ne delim na one koji žele ili ne žele da uče. Spreman sam sa svima da razgovaram. Ne može se od studenata očekivati da oni budu mera svega, jer ipak su oni mladi ljudi koji su tek stigli na fakultete. Znači, moraju se profesori i nastavnici koji rade na tim fakultetima, kao i rektori i prorektori mnogo dinamičije angažovati na sprovođenju rada, jer bez toga nema uspeha.

Da li su vam inicijative poput one da će država, ukoliko se ne uspostavi red, formirati neki novi univerzitet, na neki način odmagale tokom pregovora?

- Mislim da smo prevazišli krizni period. Visoko obrazovanje u Srbiji mora da postoji, Beogradski univerzitet je pomogao da se razviju svi drugi univerziteti u Srbiji i ne možemo da zaboravimo taj istorijski doprinos. Naravno, i ljudi i institucije znaju da se uljuljkaju, da sve rade po inerciji, nisu spremni da menjaju i modernizuju stvari. Treba da razmišljamo kako da reorganizujemo nastavu na fakultetima, da li uvoditi neke nove grupe... Ali to mora da bude u službi nacionalnog obrazovanja.

Jeste li imali negativne komentare na vaš jasan stav da dok ste vi premijer neće biti sankcija protiv Rusije?

- Ne. To je naša pozicija, koja je logična, mi vodimo jedinstvenu državnu politiku, potpuno sam harmonizovan i sa predsednikom Republike. Nisam političar po vokaciji, ali potpuno razumem šta su naši prioriteti pogotovo u ovom trenutku. Vlada svakako nema planove koji se razlikuju od onoga što je već doneta odluka. Kao mala zemlja, koja je u vrlo nezahvalnom regionu, izložena uticajima sa mnogo strana, moramo da razmišljamo o našoj budućnosti, pa prema tome uvek morate da razmišljate i o nekim drugim opcijama. Ali, u ovom trenutku, nemamo bolju opciju od toga. Naravno, Srbija je u Evropi. Shvatamo gde nam je mesto i ko su nam saradnici i partneri.

Da li je došao trenutak da se preispita strateški cilj da Srbija postane članica EU, s obzirom na to da Brisel prema našoj zemlji vodi politiku dvostrukih aršina, pogotovo kada je reč o KiM, ali i integracijama koje su svojevrsna pokretna meta?

- Suštinski, najveću ekonomsku razmenu imamo sa zemljama EU, mi smo deo Evrope i strateški cilj nam je da se pridružimo Uniji. Jedna od predstavnica EU je ovih dana komentarisala da je članstvo za neke države EU bilo ekonomsko pitanje, da nije politika toliko igrala ulogu. To nije tačno. Politika i ekonomija uvek idu zajedno, najbolji primer je Kipar. Bila je politička odluka da ta zemlja, u trenutku kada je potpuno podeljena, postane članica. U razgovorima sa predstavnicima EU, uvek potenciram da mi jesmo za EU, apsolutno idemo ka tome da postanemo članica, to je naš cilj, ipsunjavamo kriterijume, uključujući medijske zakone, ali da Evropa mora da nas razume. I kao što pravi izuzetke u nekim situacijama, očekujemo to i za nas. Fascinantno mi je da godinama nismo odmakli od istog odnosa da mi moramo stalno da odgovorimo na nešto dodatno i da se u tom trenutku to smatra kao prioritet.

Primer za to što govorite je klaster 3, sa čijim otvaranjem se kasni četiri godine...

- Da, to je fascinantno i apsolutno nema nikakve veze sa trenutnim sastavom Vlade. Mislim da EU mora da postane mnogo aktivniji igrač na terenu, da treba da uslovi i druge strane. Priština mora da ispuni Briselski sporazum, na koji se obavezala pre 12 godina.

To, međutim niti Priština želi, niti je EU na to primorava, Briselski sporazum je i zbog nečinjenja onih koji su bili garant tog dokumenta mrtvo slovo na papiru. Da li biste Vi lično bili za ulazak Srbije u EU ukoliko bi uslov bio da priznamo nezavisno Kosovo?

- Ne. Pogotovo jer postoje i drugi primeri, pomenuo sam slučaj Kipra. KiM je konstitutivni deo Srbije, prema Ustavu, od koga ne odustajemo. Mi jesmo za EU, ali moraju se na konstruktivan način razmatrati stvari.

Hoće li vaša Vlada nastaviti politiku otpriznavanja KiM?

- To je potpuno prirodan proces, stvar bilateralnih dogovora Srbije sa drugim zemljama, a ne odluka nekakvih konglomerata, organizacija. EU ne utiče na te naše odnose sa drugim zemljama i to ne postoji kao uslov, osim ako sad i to ne uvedu kao kriterijum za nas. Naša politika je razgovor sa drugim zemljama u svetu, prikazivanje realne situacije u Srbiji, naš odnos prema KiM, da objasnimo kakva je situacija na terenu. Na toj zemlji je da odluči da li će svoje priznanje održati ili povući.

Kritikovali su Vas što ste tokom posete Egiptu zahvalili toj zemlji na stavu o KiM, koja je priznala Prištinu?

- Egipat je prijateljska zemlja sa potpunim razumevanjem pozicije Srbije, koja je u jednom vrlo specifičnom trenutku priznala KiM, odnosno to je učinila odlazeća vlast Muslimanske braće. Nastao je vakuum i sada imamo situaciju njihovog "zamrznutog priznavanja" KiM. Odnosno, zvanični Kairo podržava Srbiju i ne glasa za članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama. Drugim rečima, njihovo priznanje Prištine je samo formalno.

Imaćemo najkvalitetnije udžbenike

KADA će novi Zakon o udžbenicima biti usvojen u Skupštini?

- Nadam se možda i do kraja nedelje. Izmene su dobar put ka usmeravanju čitavog izdavaštva u obrazovnom sistemu. Treba da imamo najkvalitetnije udžbenike, i do sad smo imali dobre autore, ali razgranavanjem na brojna izdavačka preduzeća koja su bila pod kontrolom i monopolom stranog izdavača, širili smo tu mrežu nepotrebno i pravili disperziju znanja, a bilo je i korupcije. Ako imamo mnogo izdavača na istu temu, gubimo fokus. Naš nacionalni izdavač, Zavod za udžbenike je dosta urušen i zapušten, a on je istorijski gledano, osnovni izdavač u našem obrazovnom prostoru. Treba da ga osnažimo kroz štampanje ove, relativno skromne, grupe predmeta, a pogrešna je percepcija da će se tako urušiti obrazovni sistem. To je zabluda, jer je to samo između 10 i 15 odsto tržišta koje je pokriveno nacionalnim udžbenicima.

Sve razvijene zemlje imaju svoj paket nacionalnih udžbenika...

- Nacionalni udžbenici nisu samo stvar Srbije, to je stvar i razvijenog zapada, gde se forsira da određeni elementi obrazovnog sistema koji su od nacionalne važnosti kao što su jezik, kultura, istorija, geografija ili umetnost budu pokriveni iz jednog izdavačkog centra koji će okupiti ljude koji su bili u manjim izdavačima. Kvalitet će biti podržan konkursnim zahtevom koji će biti javan, potpuno kontrolisan i postojaće zahtevi prema samim autorima koji će imati veliku odgovornost za ono šta štampaju i biće uslovljeni da poštuju uslove i budu odani tom izdavaču.

Kako ćete iskoreniti korupciju u izdavaštvu?

- Koruptivnost je išla dotle da su u školama bili prisutni različiti udžbenici za istu godinu. To je neverovatno i to smo čuli tokom pripreme zakona, pa smo imali situaciju da u istoj osnovnoj školi u istom razredu, u različitim odeljenjima imate različite udžbenike, što je apsolutno nedopustivo, jer to ne vodi nikakvom kvalitetu te škole. Jer, ako imate školu sa šest odeljenja trećeg razreda koji ima tri udžbenika, kako ćete ujednačiti kvalitet znanja i predstaviti tu školu u rangiranju škola? Kako će ta škola da se takmiči u određenim oblastima? Sada ćemo da imamo koncentrisana znanja ljudi koji su eksperti i koji su ranije bili u izdavačkim kućama, a sada će imati priliku da postanu članovi Saveta za izdavanje udžbenika i tako ćemo dobiti kvalitetne udžbenike. Takođe, nisu tačne tvrdnje da će da ovo doprineti nekakvom poskupljenju ili elitizmu, jer će sa jednim, ujednačenim programom i sadržajem u seriji koja će biti definisana, pojeftiniti proizvodnju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije