UBICA, KRIMINALAC ILI POLICAJAC? Ko je Spasoje Vulević?

„Prljava značka“, kako se naziva policijski službenik povezan sa mafijom i kriminalnim radnjama uz zloupotrebu službenog položaja, je nadimak za koji se ispostavilo da ga u potpunosti zaslužuje Vulević

Foto: Printskrin

Udarna pesnica žutog režima Borisa Tadića, Spasoje Vulević zatražio je penzionisanje i samim tim je dao ostavku kao komandant elitne Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), nakon 20 godina komandovanja. Za tih 20 godina, onoga što tajkunski mediji nazivaju „časnom karijerom“, ispostavilo se da ima mnogo teških i jezivih mrlja koje su umnogome odredile sudbinu zemlje.

<div id="OCM_Sidebar1_Mobile" data-ocm-ad'="" style="margin: 0px; box-sizing: border-box; letter-spacing: normal; background-color: rgb(255, 255, 255);">

Zloupotreba elitnih specijalaca i ucene sopstvenoj državi i sistemu, prebijanja, smrti, ubistva, krađa crnog mafijaškog novca, mahinacije sa sredstvima „dobrotvornih“ fondacija i militarizacija blokadera terorista - bezbrojna su nečasna dela Spasoja Vulevića Vuleta, koja će na imenu komandanta SAJ-a zauvek ostati kao beleg beščašća.

„Prljava značka“, kako se naziva policijski službenik povezan sa mafijom i kriminalnim radnjama uz zloupotrebu službenog položaja, je nadimak za koji se ispostavilo da ga u potpunosti zaslužuje Vulević.

Veze sa Zemunskim klanom

Potera za ubicama premijera Srbije Zorana Đinđića, vođama Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom završena je krvavo, ubistvom dvojice vođa organizovanog kriminala u Srbiji. Međutim, do ubistva Đinđića ne bi ni došlo da su Luković i Spasojević na vreme onemogućeni u činjenju kriminalnih dela i stvaranju najveće i najjače mafijaške mreže u istoriji Balkana.

Da izbegnu ruku pravde mnogo pre ubistva premijera, Lukoviću i Spasojeviću su pomagale upravo „prljave značke“, tj. njihove veze u sistemu. Među njima je bio i Spasoje Vulević. Kao iskusan policajac, pitomac kursa za policajce u Sremskoj Kamenici, Vulević je od samih početaka bio izuzetno ambiciozan.

Shvativši da kroz saradnju sa kriminalcima, umesto njihovog hapšenja, može da postane i policijski, ali i kriminalni vrhovni autoritet, i da na taj način objedini te dve neizgled nespojive funkcije, on je uzeo učešće u brojnim otmicama Zemunskog klana.

To je bila aktivnost klana koja je donosila ubedljivo najviše novca, a otmičari su prolazili nekažnjeno upravo zbog Vulevića. Na spisku otetih našli su se Miroslav Mišković, Milija Babović i Milenko Aleksić, Vuk Bajrušević (brat supruge Vladana Kovačevića Trefa), Suad Musić, ali i sin Lepe Brene i Slobodana Bobe Živojinovića.

Po svedočanstvu nekadašnjeg načelnika UKP Mileta Novakovića, novac od otmica Zemunci su zakopavali u zemlju. Za Miliju Babovića je uzeto 11 miliona evra, za Miškovića sedam miliona, za Stefana Živojinovića 2,5 miliona evra. Milionski iznosi su traženi i za druge otete.

Nakon ubistva Đinđića za Spasojevićem i Lukovićem je tragala cela država. Vulević je za njima tragao iz drugog razloga. Oni su njemu bili dužni novac od otmica, koji je deljen između samih pripadnika klana, ali i policije.

Kada su uhvaćeni, vođe Zemunaca su popustile pod batinama i iživljavanjem i otkrile Vuleviću i saradnicima da je novac sakriven kod kuće u Meljaku. Odveli su ih tamo, pokazali mesto gde je novac bio zakopan.

Po iskopavanju pet miliona evra, Spasojević i Luković su postali samo nezgodni svedoci koji „nisu ništa znali“. Metak u potiljak obojici je smestio upravo Vulević.

Kasnije je oko njihovih tela dodata automatska puška i bomba, kako bi izgledalo kao da su pružali otpor prilikom hapšenja.

O postojanju „džaka para“ na licu mesta u Meljaku svedočio je u medijima i nekadašnji šef Odseka za krve delikte Žarko Popović Pop, koji je u više navrata potvrdio da su Luković i Spasojević prvo uhapšeni, pa dovedeni u Meljak, gde su krvnički streljani nakon što im je oduzet novac.

Uloga Vulevića u ubistvu Ranka Panića

Kriminalno-policijska karijera Spasoja Vulevića ubistvom Spasojevića i Lukovića tek je počela. Sa mnogo prljavog novca u kešu, poslušnicima u policiji koje je držao u strahu i plaćao krvavim novcem, Vulević je postao prva batina režima Borisa Tadića.

Pod komandom šefa Tadićevog kabineta Mikija Rakića, i operativnim uputstvima direktno iz Predsedništva, Vulević je komandovao brutalnim prebijanjima simpatizera Srpske radikalne stranke na mitingu podrške bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću 29. jula 2008. godine.

Srpske patriote i rodoljubi, nezadovoljni izdajničkim delovanjem žute Tadićeve kuge, izašli su na ulice da se usprotive isporučenju Karadžića Haškom tribunalu.

Prva „prljava značka“ Tadićevog krvavog žutog režima, Vulević je direktno naredio da policija, među kojom je bio i mali broj nečasnih pripadnika SAJ-a, Vulevićevih poslušnika, brutalno tuče srpske rodoljube.

Od posledica brutalnog prebijanja i iživljavanja Tadićevih i Vulevićevih kriminalaca pod šlemovima, smrtno je stradao simpatizer SRS-a Ranko Panić. 

U sprezi žutog pravosuđa i nečasnih „prljavih znački“ ubice Panića nikada nisu pronađene. Predsednik Srbije je više puta apelovao na nadležne da konačno Panićevoj porodici kažu istinu. Međutim, istina je takva da je ubica komandant SAJ-a Vulević, što ostaci žute kuge u porama sistema nikako nisu smeli da kažu.

Privatizacija SAJ-a i manipulacija sredstvima „humanitarne“ fondacije

Osim miliona evra koji su sada legalni, a crnog su i prljavog, krvavog porekla, sada već bivši komandant SAJ-a Vulevića poseduje i više firmi, koje je osnovao zajedno sa saradnicima.
Po sopstvenom svedočanstvu, SAJ je 2000. godine osnovao klub praktičnog pucanja u cilju unapređenja obuke svojih pripadnika u borbenom pucanju.

Klub praktičnog pucanja „Delta“ privatno je udruženje, koje su osnovali Vulevića i njegovi saradnici, i ama baš nikakve veze nema sa SAJ-em. Štaviše, u ovom slučaju SAJ je brutalno zloupotrebljen i praktično privatizovan.

Klub se nalazi u prostorijama i na strelištima koja pripadaju SAJ-u. Istu vrstu zloupotrebe Vulević je izveo i sa osnivanjem Saveza za praktično streljaštvo Srbije I.P.S.C. Srbije, koji se takođe nalazio u SRC 13. maj u Zemunu.

Strelišta SAJ-a, a posebno Klub „Delta“ služio je za obuku iz praktičnog streljaštva pripadnicima Zemunskog klana. U tom vreme Zemun je bio kao država u državi, zona bez prisustva snaga bezbednosti, osim SAJ-a i Vulevića.

Pripadnici klana su stoga bezbedno mogli da uče kako da ubijaju protivnike nakon kraja radnog vremena časnih pripadnika SAJ-a, pod palicom Vulevića i saradnika.

Štaviše, ne treba da čudi ekstremizam blokadera terorista u Zemunu, koji su pokrenuli „kontejner revoluciju“, ako se zna da su i mnogi od njih pohađali časove „praktičnog streljaštva“ na strelištima SAJ-a koje je privatizovao Vulević.

Njihov ekstremizam i obuka koju su prošli služili su destabilizaciji zemlje u prethodna dva meseca, što je dovelo do jezivih scena nasilja nad policijom. Vuleviće, naviknut na druženje sa kriminalcima i pripadnicima klanova, sanja povratak žute kuge na vlast.

Povratkom žute kuge, Vulević bi mogao da opravda i mahinacije koje je činio kao zastupnik „Fondacije za pomoć porodicama poginulih i preminulih pripadnika SAJ-a“. Ono što je zamišljeno kao human gest pretvorilo se još jednom u sveopštu pljačku sredstava namenjenih porodicama herojski poginulih pripadnika SAJ-a.

Da mu ništa nije sveto i da je spreman bukvalno na sve da bi ponovo postao batina žutog režima, svedoče svi ovi primeri. Ipak je njegov uticaj značajno smanjen u prethodnih 13 godina, što je ostavilo ožiljke na duši prve „prljave značke“ Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije