INTERNACIONALA LEVIH TERORISTA

SA onim kojeg mrzim ne može biti pregovora. Tako je, ako je verovati šefu FBI Kašu Patelu, odgovorio Tajler Robinson jednom svom prijatelju na grupnom četu, a na pitanje zašto želi da ubije Čarlija Kirka. Bilo je to dan pre monstruoznog atentata na Univerzitetu Juta Veli, koji će bez sumnje promeniti Ameriku, a možda i svet.

Foto D. Milovanović

Ovih dana su ekrane i novinske stupce, s pravom, preplavile analize i zaključci da je pucanj u uticajnog mladog konzervativca označio i poslednju fazu svetskog rata između neoliberalne "vouk" levice koja je na konopcima još od poraza Džozef Bajdena i novog slobodarskog suverenističkog poretka čiji su temelji armirani na nedavnom samitu Šangajske inicijative u Pekingu.

Metak koji je presekao vratnu arteriju briljantnom polemičaru i harizmatičnom telalu Donalda Trampa među mladim Amerikancima doista je uspeo kapilarno da ujedini sve nacionalne desničare od Vašingtona, Francuske, Berlina, Rima, Budimpešte, Bratislave, pa sve do južnokorejskog Inčona, ali je možda pogrešno njihove protivnike nazvati levicom, naročito ako imamo u vidu njene izvorne ideje.

Ne, manifest tih demonskih terorista je upravo grozomorna rečenica sa početka ovog teksta koja se prevodi kao: Ubiću nekog, jer ga mrzim pošto ne misli isto kao ja. I taj manifest se primenjuje od drugog utorka onog novembra 2024. kada je ekscentrični plavi perčin preuzeo ključ Bele kuće.

Ti lični nervni slomovi zbog pobede Trampa, koje su na svojim profilima uživo objavljivali demokratski talibani, porodili su internacionalu sličnih zombija koji se isto oblače i češljaju, a koje u Srbiji možemo prepoznati po tome što prebrojavaju zube neistomišljenicima, crkve bi pretvorili u pabove, prave listu za jahanje ili pozivaju na linč političkih protivnika pod zlokobnom krilaticom "učinimo ih poznatim" sa objavama adresa i brojeva telefona svojih meta... Doduše, ovde, barem zasada, nisu počeli da ubijaju.

Ali, u Americi jesu i eto gorke satisfakcije za Džordana Pitersona, Marka Lilu i ostale koji su na vreme prepoznali deformacije neoliberalizma. Američka levica, koja se atentatom u Juti ubrojala u teroriste, i pre ovog stravičnog zločina izgubila je fokus na univerzalnim idealima i umesto toga postala "koalicija ranjivih identiteta". Tako su demokrate svoju progresivnu brigu za radničku klasu zamenile tetošenjem rasnih manjina, imigranata, LGBP populacije... Državna moć se koristila za bespoštednu promociju pomenutih grupa, više se brinući za strance i razne degenerativne oblike dženderizma nego za proizvođače, ali i za nametanje nove ideologije, koja je, naročito u Evropi, upakovana u obračun sa njenim hrišćanskim nasleđem i vekovnim normama.

Tramp je od pomenutih teoretičara praktičniji i suroviji:

- Radikalne levičarske ludake jednostavno moramo da prebijemo - saopštio je u svom stilu lider SAD.

Od te rečenice počinje unutrašnji sukob u Americi, ali on potmulo vri i u evropskom "dvomotorcu" Francuskoj i Nemačkoj gde su prvi put od Drugog svetskog rata najjače političke opcije desni suverenisti Nacionalno okupljanje i AfD. Da ne pominjemo, Italiju, Mađarsku i Slovačku, pa donekle i Poljsku. Dakle, narod u EU masovno ustaje protiv mejnstrim političke hobotnice koja se batrga u plićaku u kojem su se prethodno nasukali Bajden i Soroš, ali koja svojim otrovnim pipcima u samrtnom grču želi da pridavi sve neistomišljenike. To je na svojoj koži najbolje osetio slovački premijer Robert Fico.

Za to vreme ni linija vatre u samoj Srbiji nije striktno: za Vučića i protiv njega, nego sve više postaje refleksija sudara suverenističkog i globalističko-anarhističkog pogleda na svet. U tom svetlu je veoma znakovito upozorenje Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije da EU u Srbiji sprema "novi Majdan" 1. novembra. I to svega nekoliko dana pošto je ovdašnja prozapadna opozicija išla u Brisel da moljaka za sankcije protiv sopstvenog rukovodstva i države. No, za nas Srbe je najvažnije da pregovaramo, ma koliko se međusobno mrzeli. Ako je ikako moguće...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije