EPARHIJA RAŠKO-PRIZRENSKA ODGOVORILA GAŠIJU: Poziv na rušenje Hrama Hrista Spasa u Prištini predstavlja govor mržnje i pretnju verskoj slobodi

Eparhija raško-prizrenska oglasila se povodom javnog poziva na rušnje Hrama Hrista Spasa u Prištini.

Foto: Tanjug

Saopštenje Eparhije raško-prizrenske vam prenosimo u celosti:

- Eparhija raško-prizrenska izražava svoju najdublju zabrinutost i snažno osuđuje najnoviju javnu izjave kosovsko albanskog advokata Tome Gašija, koji je otvoreno pozvao na rušenje Hrama Hrista Spasa u Prištini. U svojoj javnoj objavi na fejsbuku, gospodin Gaši je naveo da hram „mora biti srušen“, da se nalazi „na tuđem zemljištu“ i da je navodno podignut u vreme „okupacije“, dodajući da je, po njegovom mišljenju, nedopustivo što ta građevina stoji već dvadeset šest godina posle rata i sedamnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Ovakva izjava nije samo mišljenje o urbanističkom uređenju. Ona predstavlja direktan poziv na uništavanje verskog objekta i, kao takva, teški oblik govora mržnje i podsticanja netrpeljivosti protiv SPC kao istorijske verske zajednice i njenog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Hram Hrista Spasa u centru Prištine je saborni hram Srpske Pravoslavne Crkve, čija je izgradnja započeta devedesetih godina prošlog veka i prekinuta oružanim sukobom 1999. godine. Od tada je ova svetinja postala jedan od najčešće napadanih verskih objekata u Evropi. Neposredno nakon rata pokušano je njeno rušenje eksplozivom, što, srećom, nije uspelo. Potom je hram u više navrata paljen, skrnavljen, ispisivan grafitima i zloupotrebljavan kao javni toalet ili mesto za snimanje neprimerenih muzičkih spotova. Bogosluženja su više puta bila zabranjivana ili opstruisana od strane vlasti, a sveštenstvo i vernici su u brojnim prilikama sprečavani da slobodno služe Svetu Liturgiju, čak i na velike praznike i uprkos postojećoj pastirskoj potrebi.

Eparhija je u svojim ranijim saopštenjima već isticala da su Hram Hrista Spasa i zemljište na kome se nalazi uredno upisani kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve u katastarskim i zemljišnim knjigama na Kosovu i Metohiji. Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi se poništila imovinska prava Crkve, niti odluka koja bi hram proglasila nelegalnom građevinom. Naprotiv, postoje sudske odluke koje prepoznaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu kao zakonitog korisnika ovog prostora do okončanja svih postupaka. U tom svetlu, tvrdnja da se hram nalazi „na tuđem zemljištu“ nije samo neistinita već i opasna, jer služi moralnom opravdavanju poziva na rušenje i time legitimiše ideju da se jednoj verskoj zajednici može uskratiti pravo na bogosluženje putem fizičkog uništenja njene svetinje.

Poziv gospodina Gašija na rušenje hrama nije izolovan slučaj i izuzetak već izraz atmosfere etničke netrepeljivosti koja postoji u delu kosovske javnosti i mnogim medijima. Tokom prethodnih godina pojedine javne ličnosti, uključujući i pojedine istoričare i komentatore, javno su zagovarale rušenje Hrama Hrista Spasa ili njegovu „prenamenu“, predstavljajući ga kao „nasilni“ ili „nelegitimni“ objekat i osporavajući mu svojstvo bogoslužbenog prostora. Ovi ponovljeni javni pozivi bili su praćeni i ohrabrivani konkretnim napadima, skrnavljenjima i institucionalnim opstrukcijama. Najnovija izjava gospodina Gašija stoga predstavlja dalju radikalizaciju dugotrajnog narativa kojim se negira legitimnost prisustva Srpske Pravoslavne Crkve u samom centru Prištine.

Ovakav obrazac javnog govora u potpunosti potvrđuje nalaze najnovijeg izveštaja o praćenju govora mržnje u medijskom prostoru na Kosovu i Metohiji za period april–jun 2025. godine, koji je izradilo Udruženje novinara Kosova uz podršku UN. Taj izveštaj dokumentuje da se etnički i verski obojena retorika u albanskim i srpskim medijima redovno koristi radi normalizacije isključivih narativa, demonizacije zajednica i predstavljanja pojedinih grupa kao smetnje „većinskim interesima“. Ukazuje se da, iako su direktni pozivi na nasilje relativno retki, emocionalno nabijen jezik, istorijska generalizacija i optužbe usmerene ka etničkom i verskom identitetu imaju široko rasprostranjen i razoran uticaj na demokratski dijalog i društvenu koheziju. Izveštaj posebno izdvaja kategorije „negativnih radnji“, „isključive retorike“ i „demonizacije ili dehumanizacije“, kao oblike govora koji prevazilaze legitimnu kritiku i za cilj imaju da jednu zajednicu prikažu kao nelegitimnu i nepoželjnu u javnom prostoru.

Zahtev gospodina Gašija da osvećeni pravoslavni hram u izgradnji „mora biti srušen“, uz tvrdnju da je on navodni proizvod „okupacije“ i da posle „oslobođenja“ nema pravo da opstane, predstavlja školski primer takve isključive retorike. Takav govor šalje poruku da, po toj logici, u Prištini zapravo nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice, te da samo postojanje ovog hrama predstavlja „nepravdu“ koja mora biti „ispravljena“ njegovim uklanjanjem. U osetljivom postkonfliktnom kontekstu Kosova i Metohije, gde je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira i gde su desetine hiljada Srba proterane iz svojih domova, ovakvi pozivi ne mogu se posmatrati kao bezazlena retorika i ignorisati. Naprotiv, oni direktno doprinose klimi u kojoj su novi napadi na verske objekte sve izvesniji i sve lakše „opravdani“.

Sa stanovišta međunarodnih standarda ljudskih prava, ovakve izjave su u otvorenoj suprotnosti sa osnovnim garancijama slobode veroispovesti, zaštite kulturne baštine i načela nediskriminacije.

Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i instrumenti UNESKO o očuvanju kulturnog nasleđa obavezuju političke vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje koje može dovesti do njihovog uništenja. I sam pravni i institucionalni okvir na Kosovu, uključujući nadležnosti Ombudsmana, Nezavisne komisije za medije, Saveta za štampu Kosova i Kancelarije za dobro upravljanje, formalno je uspostavljen sa ciljem sprečavanja govora mržnje i zaštite ljudskih prava. Ipak, ponovljeni javni pozivi na rušenje Hrama Hrista Spasa, sada izrečeni i od strane jednog javno angažovanog pravnika, pokazuju koliko je jaz između normativnih obaveza i stvarne prakse i dalje dubok.

Eparhija raško-prizrenska stoga upućuje snažan apel institucijama na Kosovu, profesionalnim advokatskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i međunarodnoj zajednici da se nedvosmisleno i odgovorno oglase povodom ovog najnovijeg vida govora mržnje. Ćutanje pred ovakvim izjavama bilo bi shvaćeno kao prećutno odobravanje i dodatno bi ugrozilo ne samo Hram Hrista Spasa već i sam princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji imaju pravo na jednaku zaštitu, poštovanje i bezbednost.

Eparhija raško-prizrenska ističe da Hram Hrista Spasa u Prištini, kao uredno upisano vlasništvo i osvećeno bogoslužbeno mesto Srpske Pravoslavne Crkve, mora biti zaštićen od svakog pokušaja rušenja ili oduzimanja, te da verske slobode njenog sveštenstva i vernog naroda, kao i očuvanje celokupnog srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, moraju biti nedvosmisleno i delotvorno garantovani u pravu i praksi. - navodi se u saopštenju. 

Preporučujemo

Fudbal

0 1

A POSLE TOTALNOG HAOSA U PRIŠTINI... Oglasio se otac Granita Džake i otkrio šta se zapravo desilo

20. 11. 2025. u 06:24

Politika

0 2

EU O DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE: Evo kada će Kaja Kalas sazvati novi sastanak

12. 11. 2025. u 10:50

Politika

0 9

TOTALNI DEBAKL: Kurti "dotučen" u Prištini

09. 11. 2025. u 21:12

Politika

0 0

OVAKAV UDAR NA MEDIJE NEĆE PROĆI ASN: Zahtevamo hitno preispitivanje presude i ukidanje mere zabrane obavljanja delatnosti

03. 12. 2025. u 17:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije