INTERVJU Aleksandar Bocan-Harčenko za "Novosti": Imaćete gas po najboljoj ceni i posle marta

PREGOVORI oko NIS još nisu završeni do kraja, ali ima pomaka i ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, što potvrđuju i izjave srpskih zvaničnika.

Foto D. Milovanović

Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti uklapaju u prijateljski odnos Rusije i Srbije. I ono što je najvažnije, daju mogućnost za nastavak saradnje i na polju energetike i u svakoj drugoj sferi.

Ovako u intervjuu za "Novosti" ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko odgovara na pitanje zašto ruska strana nije bila spremna da prihvati ponudu Beograda da otkupi udeo u NIS-u, a koja je, prema tvrdnjama naših zvaničnika bila znatno viša od one koja se sada pominje u pregovorima sa mađarskim "Molom".

- Kada je reč o detaljima pregovora, to je pitanje za onog ko prodaje, kompaniju "Gasprom njeft", kao i za kupce i akcionare koji su neposredno uključeni u sve faze razgovora. Za mene je najvažnije da smo blizu ključnog konačnog rezultata.

* Da li odluku OFAK da produži licencu NIS do 20. februara vidite kao signal da bi američka strana mogla dati zeleno svetlo za konačan dogovor o prodaji ruskog udela "Mola", ili su komplikacije i dalje vrlo moguće?

- Oko ovoga sam veoma suzdržan. Pitanje NIS je veoma komplikovano, tu je i OFAK, i ne možemo isključiti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem živimo. Odluka OFAK o produženju licence je dosta značajna, pre svega zbog održavanja funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pančevo, jer je to industrijski resurs važan za energetsku bezbednost Srbije u širem smislu. Drugim rečima, imamo zračak nade.

Foto D. Milovanović

* Gasni ugovor je produžen Srbiji do kraja marta, šta koči dogovor o dugoročnijem aranžmanu?

- Najvažnija je stabilnost naših odnosa i isporuka. Oko toga je bilo puno razgovora i intriga u medijima, da Rusi nešto žele ili ne žele, vole ili ne vole... Ali je bilo vrlo malo reči o tome šta se zaista dešavalo na terenu, da su i tokom jeseni i zime isporuke bile stabilne, i da nije bilo nikakvih primedbi od strane potrošača u Srbiji. Kada je reč o sporazumu o gasu, opet, to je stvar pregovarača, ali ne znam zašto se, kada imamo u vidu stabilnost snabdevanja, toliko priča o rokovima ugovora. Razumeo bih da postoje neke sumnje da je odnos kompanije "Gasprom" drugačiji, ali decenijama unazad imamo potvrde da je reč o najpouzdanijem, najozbiljnijem partneru Srbije.

* Znači, snabdevanje će i posle marta biti stabilno i po najpovoljnijoj ceni?

- Da, kao što je bilo i do sada, oko toga nema bilo kakve sumnje. To je zasnovano i na principijelnom dogovoru i razumevanju između predsednika Rusije i Srbije. Naravno, sada se situacija mnogo razlikuje od prethodnih puta kada su potpisivani dugoročni ugovori, imali smo stabilnost energetskog i tržišta gasa, transporta. Sada je realnost drugačija. Mi smo veliki prijatelji, ali nemamo zatvorene oči i uši. Opredeljenje Srbije je članstvo u EU, a evo sada je Brisel odlučio da zabrani trgovinu i snabdevanje ruskim gasom. Naravno, mi želimo dugoročne odnose sa Srbijom u svakoj sferi, ukljujući energetiku. Ali ako dođe do pomaka u vašim evropskim integracijama, pa EU od Beograda traži ispunjenje nekih obaveza, a energetika je jedna od ključnih sfera na "evropskom putu", kako to oni zovu, šta ćemo u tom slučaju? Ili, ako Bugarska, preko koje ide snabdevanje gasom, kao članica EU kaže - mi sve zatvaramo? Mislim da su ovakve odluke EU na njihovu štetu, ali to je trenutna realnost.

* Koliko je Srbija uštedela za sve ove godine na povoljnijoj ceni ruskog gasa koji joj je isporučivan?

- Moja procena je oko 300 miliona evra godišnje uštede, možda i više, a sada uzmite u obzir ukupan period važenja ugovora. U pojedinim periodima cena gasa na tržištu bila je i do dva puta veća od one po kojoj je, po ugovoru, ruski gas isporučivan Srbiji.

Foto D. Milovanović

* Kako odgovarate na tvrdnje da neizvesnost oko dugoročnog snabdevanja ruskim gasom predstavlja potencijalnu polugu političkog pritiska Moskve na Beograd, posebno u kontekstu zahteva da Srbija uvede sankcije Rusiji?

- Ne koristimo bilo šta, kao što je, recimo, energetika, za bilo kakav pritisak. Srbija nije pristala da nam uvede sankcije i to se poštuje i visoko ceni u Rusiji. Ali, to što se niste pridružili tim merama pre svega odgovara ekonomskim interesima Srbije.

* Od Srbije se često traži da bira stranu, ali ni Zapad danas nije jedinstven. Da li je za Moskvu dovoljno da Srbija ne uvede sankcije Rusiji - ili se od nje očekuje i da se pozicionira u odnosu na različite struje unutar samog zapadnog političkog bloka?

- Želimo da sarađujemo još više i bolje, naša očekivanja su samo u ovom kontekstu. Naš "uzor" nije EU koja odavno traži da izaberete ili njih ili Rusiju.

* Sada i iz Vašingtona poručuju - bolje sledite američki nego evropski put...

- Rekao bih da takav odnos i ponašanje, u običnom, ljudskom smislu, ne pokazuje snagu i samopouzdanje. Ako je čovek snažan, veruje u sebe, on ne traži - budi prijatelj samo sa mnom, izbegavaj neka druga društva. Odnosi između država su slični tome. Da se vratim na odnose Rusije i Srbije, naša saradnja odvija se i na međunarodnom planu, u brojnim organizacijama i institucijama, gde se međusobno podržavamo.

* Čini se da su Ujedinjene nacije, kao ključni forum međunarodnih odnosa i pravila, "na umoru" i različite države nude svoja viđenja budućih odnosa. Kako gledate na Trampovu inicijativu Odbor za mir?

- Inicijativa se odnosi na situaciju na Bliskom istoku. Ali, razumem da se ona posmatra i u širem kontekstu. Predsednik Putin je dobio lični poziv da se priključi i rekao je da Rusija ceni i podržava svaki multilateralni napor i slične formate saradnje za rešavanje određenih pitanja, to je u skladu sa našom diplomatskom tradicijom i praksom. Uzgred budi rečeno, uskoro, 10. februara, u Rusiji se obeležava Dan diplomatskog radnika. Dakle, trenutno se razmatra pitanje učešća Rusije u Odboru za mir, a predsednik Putin je rekao da već sada postoji spremnost da se za rad ove inicijative, koja pre svega ima humanitarni karakter kada je reč o Gazi i palestinskom pitanju, pošalje milijarda dolara ruskog novca zamrznutog u Americi.

Foto D. Milovanović

* A da li biste se složili sa onima koji misle da je UN odzvonilo?

- Ne. Naravno UN, kao i svet u celini, svaka institucija, preživljavaju težak period. Puno je izazova, stvara se novi međunarodni poredak, Zapad ne želi da odustane od dominacije koju je imao u prethodnom periodu, iako je umnogome već izgubio taj položaj, pre svih Evropa, čemu su u velikoj meri doprinele i njihove odluke u vezi sa Rusijom i sankcijama. UN, Povelja ove organizacije daje osnov i mogućnost za multipolarnu saradnju još bolje nego ranije. Ali, neophodno je da se opet vratimo na potpuno razumevanje, a ne da jedna ili nekoliko država, koje smatraju da su prve, najvažnije i najdominantnije u svetu, naređuju i diktiraju. UN ima rezultate, koji možda ne donose preokrete odmah, ali su važni. Recimo, u slučaju Srbije, veoma važno je da se u Savetu bezbednosti nastavlja praksa rasprave o situaciji na KiM i Rezoluciji 1244. UN i njihov Savet bezbednosti ima i imaće smisla, za razliku od nekih organizacija koje su u jako lošem stanju zbog Zapada i želje da ih iskoristi za svoje interese, poput OEBS.

* Da li bi "slučaj Grenland", u kojem evropske zemlje srčano brane princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta koje su grubo pogazile u slučaju Srbije, mogao da dovede do preispitivanja njihovog stava u vezi sa nezavisnošću KiM?

- Ne znam da li ima bilo koga ko veruje da je ovo moguće. Pogotovo ako se prisetimo razgovora o statusu Kosova, u kojima sam i sam učestvovao. I tada je u Evropi bilo brojnih teritorijalnih pitanja, ima ih i danas, ali su kada je reč o Kosovu uporno insistirali da je to unikatan slučaj. To je, naravno, velika neistina i prevara. Oni bi hteli da se međunarodni poredak bazira na pravilima koje niko ne zna, nisu napisana nigde i izmišljaju se od slučaja do slučaja. Taj dupli standard vidimo i kada je u pitanju Grenland.

Foto D. Milovanović

* Kada se završi ova velika prekompozicija globalnih i evropskih odnosa, kako Moskva vidi buduće odnose sa Srbijom - kao nastavak dosadašnjeg partnerstva, svojevrsni reset ili odnos koji će se graditi po novim pravilima?

- Naša dosadašnja saradnja je uzor produktivnih, pametnih, veoma prijateljskih odnosa. I nema nikakvog razloga da počinjemo od nule. Naravno, međunarodna situacija se menja, sada je teško pretpostaviti šta nas čeka u budućnosti, ali to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Moramo da radimo na razvoju i političkih, ali i ekonomskih odnosa, da sarađujemo u humanitarnim aspektima. Naša saradnja treba da još više doprinosi stvaranju multipolarnog sveta, uključujući mogućnost saradnje Srbije sa novim i veoma efikasnim institucijama, koje imaju budućnost, kao što je BRIKS.

Preporučujemo

Ekonomija

0 4

ODLIČNE VESTI ZA SRBIJU Sijarto: Za jedan do tri dana dogovor MOL-a sa "Gaspromnjeftom" o NIS-u

15. 01. 2026. u 20:51

Ekonomija

0 8

NEMAČKE FIRME HRLE U SRBIJU: "Berliner cajtung" u opširnoj analizi ističe prednosti naše zemlje kao poslovne lokacije

30. 01. 2026. u 07:36

Svet

0 1

KAKO JE PUTIN ŠOKIRAO TRAMPA: Lavrov otkrio nepoznat detalj sa pregovora na Aljasci

29. 01. 2026. u 21:52

Politika

0 33

"MISLITE DA NE ZNAMO GDE SU POZICIJE SLUŽBI SA ISTOKA I ZAPADA?" Vučić o odnosima sa svetskim silama - Moj posao je da štitim Srbiju!

25. 01. 2026. u 10:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije