U BRISELU ĆU TRAŽITI DA SE KONAČNO FORMIRA ZSO: Najvažnije sa konferencije predsednika Vučića

U NASTAVKU dijaloga sa Prištinom 7. septembra u Briselu tražiću ispunjenje ugovora iz 2013. o osnivanju Zajednice srpskih opština, a koji je potpisan pod okriljem Evropske unije.

Tanjug

Srbija neće napuštati dijalog, ali želi da ti razgovori budu suštinski, a ne samo da se gleda kako da se izbaci neki papir. Naš predlog je bio da ti razgovori rešavaju probleme, a ne samo da neko čeka da prođe vreme kako bi nam isporučili zahtev koji moramo da prihvatimo. Ako je smisao svega samo da priznamo Kosovo, onda nam recite da ni o čemu nećete da pregovarate.

To je juče poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavio planove razvoja Srbije u narednom periodu, ali i govorio o gorućim političkim i ekonomskim pitanjima u zemlji, regionu i svetu.

Predsednik je apelovao na jedinstvo u izazovima pred kojima je Srbija, jer se, kaže, samo tako može očuvati zemlja, ostvariti uspesi i trasirati još bolji put u budućnost:

- Za nas situacija nije laka. Na međunarodnoj sceni se ne mogu prognozirati mnoge stvari. Zato molim ljude u Srbiji, ne da političke razlike i demokratija ne postoje, već da razumeju težinu pozicije u kojoj se nalazimo i da što jedinstveniji nastupamo, jer samo tako možemo da očuvamo svoju zemlju, ostvarim uspehe i trasiramo još bolji put u budućnost.

Ivan Radulović

DIJALOG SA PRIŠTINOM

Predsednik je otkrio i da je predlog Beograda na poslednjoj rundi razgovora o ekonomiji bio da za slobodan protok robe između pokrajine i centralne Srbije proizvodi nose iste oznake porekla, ali je prištinska strana to ignorisala:

- Šta god piše vama neka piše i nama. Ne mora da stoji Republika Srbija, neka nama piše Srbija. Ako je problem što ne puštamo robu na kojoj piše Republika Kosovo, to se neće promeniti.

Komentarišući izjavu specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjua Palmera da bi u idealnom obliku, dijalog trebalo da bude okončan međusobnim priznavanjem Srbije i Kosova, Vučić je rekao da razume politiku SAD i Nemačke, koje kako je rekao, neće povlačiti priznavanje Kosova, već će gledati kako Srbiju "da uvedu u to".

- Svi govore o potrebi priznavanja Kosova, kao što pominju kao jedino rešenje za BiH, ne da RS ne postoji, ali da se njene nadležnosti prebace na centralni nivo. Beograd ne zanima prištinsko priznavanje jer je Srbija međunarodno priznata zemlja. To sam rekao i Palmeru, Grenelu, Lajčaku, svima, i to pred Tačijem.

VREDAN PAKET POMOĆI

Govoreći o ekonomskoj situaciji, Vučić je rekao da je Srbija u prvom kvartalu bila prva u Evropi po privrednom rastu, a da će u drugom kvartalu ispred nas najverovatnije biti samo Litvanija, koja, kako je ukazao, nije imala toliko problema sa epidemijom virusa korona kao mi.

- U drugom kvartalu evrozona je zabelažila privredni rast od minus 14,4 odsto, a Srbija minus 6,5 odsto, Nemačka 11,7 odsto, Španija 22,1 odsto... Nesumnjivo ćemo biti bolji od svake zemlje u regionu i prvi ili drugi u Evropi u prvoj polovini 2020.

Šef države rekao je i da će ukupan paket pomoći privredi za prevazilaženje korona krize, sa septembarskom isplatom 60 odsto minimalne zarade, biti 5,8 milijardi evra ili 12 odsto BDP. Ističe da je to jedan od najvećih paketa pomoći koji je jedna zemlja mogla da pripremi.

- Ovaj paket pomoći odnosi se i na 13.550 novih preduzeća osnovanih od marta. Nemamo manji broj zaposlenih, to vidimo i prema evidenciji NSZ i kroz isplate koje dajemo - rekao je Vučić, i dodao da mnogo očekuje i od podrške EU i investicione konferencije koja je planirana na jesen.

Tanjug

ODNOSI S HRVATSKOM

- Želimo želi dobre odnose sa Hrvatskom, pomirenje, ali ne da ono bude zasnovano na poniženju Srbije. Sve što su tražili za svoju manjinu u Srbiji, ispunili smo, od njih tražimo samo jedno, a to je bolji odnos prema Srbima u Hrvatskoj - bio je jasan Vučić.

Upitan da prokomentariše izjavu hrvatskog ambasadora u Beogradu Hidajeta Biščevića da su prava Srba u Hrvatskoj veća nego prava Hrvata u Srbiji, Vučić je kazao da je logično da on tako misli, ali da se činjenice ne poklapaju s tim što govori. Ukazao je da je Srbija, od 26 dogovorenih tačaka, ispunila 25, dok Hrvatska nije nijednu. Između ostalog, Srbija je uložila pola miliona evra u obnovu rodne kuće bana Jelačića na Petrovaradinu. Naglasio je i da u Srbiji ima desetostruko manje incidenata i napada na ljude hrvatske nacionalnosti i njihovu imovinu.

Ukazao je i da, s druge strane, među preostalim Srbima u Hrvatskoj vlada strah da bilo šta kažu i da to čine tek kada se "spuste roletne".

Tanjug

OBELEŽAVANjE "OLUJE"

Vučić je još jednom ponovio da smatra da je odlazak potpredsednika hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića na proslavu "Oluje" u Knin važno pitanje, koje je trebalo doneti zajednički sa Srbijom i Republikom Srpskom:

- Politički predstavnici Srba iz Hrvatske su tu odluku suštinski doneli sami i pre nego što su obavestili rukovodstvo Srbije. Srbiju uvlačite u proslavu "Oluje", koja je bila najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata - u tome nećemo da učestvujemo. Odlaskom Miloševića u Knin dobili smo to da Srbi nisu jedinstveni i da jedan deo hrvatske javnosti kaže kako su ovi fini i dobri Srbi, jer oni priznaju da "Oluja" nije etničko čišćenje, ali da je bila traumatično iskustvo".

Predsednik je zapitao da li je i jedan medij u Hrvatskoj pohvalio ono što se dešavalo u Rači, gde su Srbija i RS organizovale komemorativni skup, skup tuge i žalosti:

- Nažalost, nije nijedan medij. Ali, zato već pet meseci traje medijski linč protiv mene u šest najčitanijih portala u Hrvatskoj, koji su za to vreme objavili 1.014 tekstova protiv mene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije