Politika

SRPSKI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI SU TVRĐAVA SRPSTVA NA KIM: Đurić - "Koha" raspiruje nacionalnu i versku netrpeljivost

D.Zečević

19. 09. 2020. u 15:08

Ocenjujući da je prištinski list na albanskom jeziku “Koha” glasilo koje raspiruje nacionalnu i versku netrpeljivost kroz širenje grubih istorijskih falsifikata, Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM u saopštenju za javnost naveo je da su “tvrdoglavi pokušaji revizionista i falsifikatora istorije da izvrtanjem činjenica otmu srpsko srednjovekovno kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji osuđeni su na propast, jer nema nijednog materijalnog dokaza niti metodološkog konstrukta kojim se može dokazati da oni nisu srpski.

СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ МАНАСТИРИ СУ ТВРЂАВА СРПСТВА НА КИМ: Ђурић - Коха распирује националну и верску нетрпељивост

Foto Tanjug

Isotvremeno, Đurić u saopštenju za javnost konstatuje da je “ pre srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji je postojala romejska odnosno vizantijska kultura, a pre nje i neke druge kulture, samo što Albanaca tu nije bilo"

-Povelje srpskih manastira na Kosovu i Metohiji nedvosmisleno potvrđuju ko je bio njihov ktitor i pokrovitelj, a popisi imena u poveljama svedoče da je u metosima živelo isključivo srpsko stanovništvo, uz statistički zanemarljivo prisustvo drugih etničkih grupa. Srpski srednjovekovni manastiri su tvrđava srpstva na Kosovu i Metohiji, jer su samim svojim postojanjem neoborivi dokaz čija je to zemlja bila, i kakva je serija zločina, proterivanja, islamiziranja i asimilacije dovela do sadašnje etničke strukture na Kosovu i Metohiji-ističe u saopštenju za javnost direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić i dodaje da ne smatra da su “ Albanci zbog toga što na Kosovu i Metohiji nemaju svoje manastire na bilo koji način inferiorni, jer i oni imaju svoju bogatu kulturu na koju treba da budu ponosni“ ali da je najoštriji protivnik svakog pokušaja prisvajanja tuđe kulturne baštine.

-Srpska kulturna baština nemanjićkog perioda je dosegla toliko visoke domete da je danas zasluženo deo svetske kulturne baštine, a Albanci, ukoliko žele da i njihova kultura jednoga dana dosegne taj nivo, treba na njoj da rade, a ne da manifestuju nekulturu prisvajajući tuđe-dodaje direktor Đurić upozoravajući inspiratore nasrtaja na srpsku kulturnu baštinu da, ukoliko žele skladne i prijateljske srpsko-albanske odnose, a ja se nadam da će oni u budućnosti biti mogući, moraju poštovati ekskluzivnost i nepovredivost srpske kulture na Kosovu i Metohiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

OSMANLIJE SU UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste
Panorama

0 0

OSMANLIJE SU UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste

KADA se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.

21. 09. 2024. u 19:21

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Ovo je najpopularnija destinacija u toku septembra i oktobra Last Minute akcija! Platite 6 noćenja, a boravite 9 ili 10!

Ovo je najpopularnija destinacija u toku septembra i oktobra Last Minute akcija! Platite 6 noćenja, a boravite 9 ili 10!