VULINOV TESTAMENT: Ministar otkrio šta se dešava u Ministarstvu odbrane i šta čeka Vojsku Srbije

U PODUŽEM razgovoru za „Pečat“ – utisak je, iskrenijem i otvorenijem nego što bi uopšte smelo da se očekuje od jednog političara – aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin, ponekad na poprilično jeretički način, govori o prošlosti i budućnosti Srba i Srbije, o Evropskoj uniji i razlozima zbog kojih je glasao protiv odluke o otkazivanju vojnih vežbi s Belorusijom, o svom odnosu sa Aleksandrom Vučićem i mestu koje (ne)će imati u novoj Vladi Srbije…

Aleksandar Vulin

Kada god se u Srbiji formira vlada, Aleksandar Vulin bude napadan više nego i jedan drugih njen član. Sudeći po učestalosti poslednjih prozivanja, vlada samo što nije formirana. Hoćete li biti član nove vlade, ostajete li ministar odbrane?

O tome razgovaramo Aleksandar Vučić i ja, svako ima svoje poglede i očekivanja. Suštinski, moj ostanak ili odlazak iz Vlade Srbije, iz Ministarstva odbrane pa i politike, sasvim je nevažan.

A ono što jeste važno je to što smo u Ministarstvu odbrane zaorali duboku brazdu iz koje se bez velike bruke ne može izaći. Politika se više ne može promeniti, razvoj i jačanje vojske je nezaustavljivo. Jačanje vojske se odvija u više pravaca, koji ne isključuju jedan drugi.

Koji ministar bi sada prestao da se oprema u domaćoj odbrambenoj industriji i počeo da je gasi? Koji bi ministar prestao da oblači vojsku u „Jumku“ i naručio uniforme iz Turske? Koji bi ministar napustio programe modernizacije naših oklopnih jedinica, RV i PVO? Koji bi ministar 63. padobransku i 72. brigadu za specijalne namene, ponovo ražalovao i sveo na rang bataljona? Koji ministar bi napustio vojnu neutralnost? Koji ministar odbrane bi se usudio da izađe pred vojsku i kaže da se stidi generala Lazarevića i da smatra da je on ratni zločinac kome nema mesta ni na akademiji ni na paradi, a da za Pavkovića nema mesta ni u našoj doktrini, ni u udžbenicima, ni u vojnom izdavaštvu? Koji bi ministar ukinuo obnovljenu srednju stručnu vojnu školu i umesto oficira školovao „menadžere u odbrani“, povećao broj časova plesa u odnosu na časove borenja i izbacio vojne predmete iz vojne gimnazije? A takvo je bilo stanje pre nego što smo promenili plan i program nastave. Koji bi ministar ukinuo odluku o stipendiranju srednjoškolaca i studenata završnih godina, vojsci kao barut potrebnih inženjera i mehaničara? Koji ministar bi prestao da zapošljava inženjere u Vojno-tehničkom institutu i lekare na VMA, masovnije nego što je bilo ikada od osnivanja – i instituta i akademije?

Da vidim ministra koji će raditi tako da se vojnim pilotima još jednom daju različite, a uvek manje plate od pilota u MUP-u i da prestane da ulaže u njihovu opremu i obuku. I da li mislite da bi vojska pristala da još jednom preživi otpuštanje ili nasilno penzionisanje najboljih, da ćuti dok čeka koga će sledećeg da odvedu u Hag po optužnicama pisanim u Fondu za humanitarno pravo?

Vojska je iznova otkrila sebe i prestala da se stidi borbe koju je vodila. Posle vekova upornih ratova za slobodu, Vojska Srbije je postala jedina armija na svetu koja nije smela da se ponosi svojom borbom. Švajcarska armija je štampala više priča o Vilijemu Telu i gađanju jabuke nego mi o Košarama i Paštriku, nemački Bundesver je uložio više napora da objasni ulogu Vermahta i da ga opravda za sve što je činio za vreme Drugog svetskog rata, nego što smo mi i pokušali da ispričamo našu istinu.
Da bi čovek doživeo samoostvarenje on mora da ima samopouzdanje, a ne može biti samopouzdanja bez samopoštovanja. Tako je i sa vojskom. Da bi pobeđivala, vojska mora da veruje u pobedu, i mora da zna da pripada tradiciji pobednika. Da vidim tog ministra koji će izbrisati deo Strategije nacionalne odbrane u kome se kaže da je svako ugrožavanje Srba, gde god oni da žive, ugrožavanje bezbednosti Srbije, i da je očuvanje Republike Srpske naš zadatak a vojna neutralnost temeljno opredeljenje koje se neće menjati. Pre Vučića niko nije smeo da kaže tako nešto, a on je to uveo u obavezujuće dokumente.

I vi ste poznati i po tome što svašta smete da kažete…

Nikada od mene pravog političara. Političari pred formiranje vlade obično zaćute i paze da ne izgovore bilo šta što bi moglo da skrene pažnju ili izazove napade na njih. Nikada nisam umeo da biram vreme. A to što sam nešto rekao u nevreme ne znači da nisam bio u pravu. I naš razgovor doživljavam kao testamentarni, kao moj način da na kraju jednog istorijskog trenutka kažem ono što mislim i kako vidim šta je ispred nas. Možda je bolje reći da je ovo ispovest.

Gde je ispovest tu su i gresi. Hoće li vam biti oprošteno, možete li se otkupiti?

Verujem u iskupljenje od greha a ne verujem u otkup grehova.

Kada već pominjete indulgenciju (otkup grehova, dozvoljen u Katoličkoj crkvi), da li vam je oprošten greh osporavanja svetosti blaženog Alojzija Stepinca?

Ako na nebu ima mesta za vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca, onda ne može biti mesta za poklanu jasenovačku decu.

Nije baš umesno citirati samog sebe, ali ta rečenica iz mog govora na komemoraciji u Jadovnom, iznad jame Šaranove, izazvala je buku i bes u Hrvatskoj koja i danas ne prestaje. Da bih došao do mesta održavanja komemoracije morao sam da prođem kroz špalir ustaša koji su protestvovali zbog obeležavanja srpskog, jevrejskog i romskog stradanja. U Hrvatskoj, kada je u pitanju NDH, imaju dve škole; jedna, koja kaže da su jame srpska propaganda i izmišljotina, i druga, koja uči da jama jeste bilo ali da nisu bile dovoljno pune, treće nema.

Kada sam prošao kroz taj braniteljski, ljudski otpad, odlučio sam da govorim o Stepincu. Posle mog govora, ministar kulture Hrvatske bio je toliko zbunjen da me je u svom obraćanju više puta citirao. Istina o Stepincu je u hrvatskim medijima izazvala toliku dreku i galamu, da je Vatikan morao da oformi mešovitu komisiju Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve. Na kraju je „crkva u Hrvata“ prvi put ostala bez blagoslova Svetog oca i nije dobila sveca.

Da sam tada ćutao i da nisam skrenuo pažnju na zlo koje se spremalo, Stepinac bi postao svetac kao što je postao i blaženi. U Hrvatskoj ne vole kada im Srbi govore istinu, a posebno kada to rade na njihovom tlu. Zato mi je i zabranjen ulazak u Hrvatsku, trajno, ne privremeno. Nisu se oni naljutili što sam hteo da dođem u Jasenovac, već što sam nameravao da prekinem njihov stari običaj da Srbin, koji dođe u Jasenovac, tamo i ostane, naljutili su se ne zato što sam hteo da dođem već zato što nisam hteo da ostanem.

Nastaviće se...

(Pečat)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije