POD AVALOM UČE VEĆ DVA VEKA: Voždovačka osnovna škola "Vuk Karadžić" u Ripnju obeležila značajan jubilej

PODNO Avale, u mirnom ripanjskom kraju, nalazi se škola koja već dva veka čuva duh prosvetiteljstva i poštovanja prema znanju. Osnovna škola "Vuk Karadžić" u Ripnju obeležila je veliki jubilej - 200 godina od osnivanja, ponosna na svoju istoriju, đake i učitelje koji su kroz vekove nosili baklju obrazovanja.

Foto: D. Milovanović

Davne 1825. godine, đaci su prvi put seli u klupe u ovom pitomom kraju, kada je škola bila u opštinskoj kući. Rad je, doduše, prekinut 1835. godine, nakon "Čarapićeve bune", kada je učitelj Berisavljević, pod optužbom da je pisao buntovničko pismo, surovo kažnjen - odsečene su mu obe ruke iznad šaka i vrh jezika. Ratovi su i kasnije prekidali nastavu, ali škola se obnovljala i nastavljala da živi. Zgrada u kojoj se nalazi podignuta je 1961.godine.

Danas, OŠ "Vuk Karadžić" ima oko 530 učenika i izdvojena odeljenja u Brđanima i Prnjavoru, gde nastavu pohađaju đaci od prvog do četvrtog razreda.

- Teže je biti direktor škole na periferiji nego u gradu - otkriva nam direktor Predrag Dimić. - U gradu možete u pomoć pozvati gradske službe. Mi se često oslanjamo na domare, na dobru volju meštana i lokalne samouprave. Ipak, Ripanjci uvek hoće da pomognu. Škola ima opremljene kabinete, fiskulturnu salu, terene u dvorištu.

Uprkos izazovima, broj đaka ne opada, naprotiv - poslednjih godina je porastao. Deca iz Lipovice sada dolaze u ripanjsku školu, a opština je obezbedila minibuseve i organizovan prevoz. U sva tri objekta postoji i produženi boravak, što je velika podrška zaposlenim roditeljima. Škola se može pohvaliti i ozbiljnim pristupom nastavi, za razliku od većine koje kako objašnjavaju "štite dečaja prava".

- Kod nas učenici ustaju kad profesor uđe u učionicu, kao i kada odgovaraju - ističe direktor Dimić. - Zadržali smo poštovanje prema nastavnicima. Kriterijumi su strogi, pa i nije svako odličan učenik. Jedna smo od retkih škola koja ima i popravnih ispita. Do petog razreda su skoro svi odlični, kasnije se ocene proređuju. Ne "štancujemo" vukovce, pa ih po generaciji bude oko pet.

Ipak, učenici postižu zapažene rezultate, takmiče se i osvajaju nagrade na opštinskom, gradskom i republičkom nivou, posebno iz engleskog jezika, istorije, geografije i fizike. Uspešni su i u sportu, a u školi deluju čak dva folklorna ansambla.

- Roditelji u Ripnju su bolji od onih u gradu - iskreno kaže direktor. - Hoće da razgovaraju, dolaze da sarađuju, a ne da se svađaju. Još uvek ne sa advokatima, nego s dobrim namerama. Posebno je dobra saradnja u izdvojenim odeljenjima, spremni su uvek da pomognu, da doniraju.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Problem sa kojim se suočavaju je što manji broj učenika nastavlja dalje školovanje na fakultetima.

- Ne znam o čemu se radi. Da li su deca ili roditelji nezainteresovani, ali znanja imaju - kaže Dimić. - Upisuje najčešće ekonomske škole u gradu i Sopotu, kao i gimnazije.

Najmlađi član nastavničkog kolektiva, učitelj Aleksa Marković, i sam je nekada bio đak ove škole. Danas, sa samo 28 godina, već ima iza sebe jednu generaciju učenika.

- Vratio sam se u svoju školu, samo sa druge strane katedre - kaže Aleksa. - Rad u školi van grada je poseban izazov. Deca su vaspitanija, ali im treba postaviti jasne granice i temelje, kao kad gradite kuću. Trudim se da prvo ostvarimo kontakt i razumevanje, a onda dolazi i poštovanje.

Dve stotine godina istorije, generacije učenika i nastavnika, sećanja, anegdote i uspesi - sve to staje u ime ove škole. OŠ "Vuk Karadžić" u Ripnju ne meri svoj značaj po broju vukovaca, već po čvrstom uverenju da znanje, rad i poštovanje ne zastarevaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije