У ГЕНИМА ЗАПИСАНО ШТА ДА ЈЕДЕМО: Савет стручњака - уз добар избор хране, нема ни вишка килограма

Ивана Ковачић
Ивана Ковачић

27. 01. 2024. у 16:00

КАКО би требало да се хранимо, а да се не гојимо и да не нарушимо здравље, у великој мери диктирају гени.

У ГЕНИМА ЗАПИСАНО ШТА ДА ЈЕДЕМО: Савет стручњака - уз добар избор хране, нема ни вишка килограма

Фото Shutterstock

Зато у свету стручњака за исхрану све се више говори о нутригеномији и нутригенетици, тачније о начину исхране, спречавања болести, па и излечења које је записано у нашим генима, које би требало да откријемо и поштујемо да бисмо живели у складу са оним што нам је рођењем одређено. Наука која проучава утицај храњивих састојака на експресију гена и друге молекуларне процесе у ћелијама је нутригеномија, док је нутригенетика наука која проучава утицај генетских карактеристика на биолошке и бихевиоралне одговоре дијеталних компоненти:

- Свако ко уради нутригенетски тест неће више да лута по питању који је најбољи начин исхране за њега, јер уз резултате теста све можемо посложити на најбољи начин како бисмо очували здравље, регулисали и одржавали телесну тежину, као и физичку активност - каже у интервјуу за "Новости" Сања Ћирић, мастер-нутрициониста Универзитетског клиничког центра Србије.

Privatna arhiva

 

* Шта се испитује нутригенетским тестом?

- У нутригенетском тесту испитују се пет полиморфизма у четири гена. Гени који се испитују у тесту доведени су у везу са масним киселинама у танком цреву, метаболизму протеина, масти, угљених хидрата, степену адреналина који учествује у хомеостази глукозе, масних ћелија у крвним судовима. Резултати показују ризик за настанак мултифакторских болести повезаних са исхраном, као што су гојазност, метаболички синдром, шећерна болест, артеријска хипертензија. На основу добијених резултата може да се ради и превенција.

* Које све препоруке можете да дате после тестирања?

- Пацијенту можемо да препоручимо његове дневне нутритивне потребе, као и у ком односу би требало да уноси протеине, масти и угљене хидрате. Такође, можемо му преписати ефикасну дијету која ће регулисати телесну тежину, пример дневног јеловника, таблице намирница, адекватну физичку активност и време трајања вежбања за регулацију вишка килограма.

Шест главних профила

* Колико генотипова постоји?

- Постоји шест главних генетичких профила који укључују 32 могуће комбинације генотипа. Сходно томе ми одређујемо тип исхране и рекреације. Тако да некоме одговара исхрана са свега 16 одсто угљених хидрата, а некоме са чак 45. Исто важи и за физичку активност, јер некоме је потребан мањи интензитет вежбања да би се решио вишка сала на стомаку, а неком су за то потребни напорни тренинзи.

* Где може да се уради нутригенетско тестирање?

- Засад, оно је доступно по приватним лабораторијама које се, између осталог, баве и гентским тестирањем. Дакле, не може да се добије о трошку здравственог осигурања.

* Која је разлика између овог теста и других тестова на тржишту, када је о исхрани реч?

- Кључна разлика је у квалитету, поузданости, прецизности као и у гаранцији интерпретације добијених резултата. Такво испитивање се ради једном у животу, јер се наш генотип током живота не мења а пуно нам помаже.

* Да ли би сви требало да ураде овај тест, и деца и одрасли?

- Да, тест могу урадити сви. Нема старосног ограничења. Ако га урадимо у најранијем добу, тим пре можемо радити превенцију - уколико имамо промену на гену, знаћемо за генетске склоности и уз добар стил живота, правилан начин исхране по нашем генотипу, физичку активност - од старта правимо превенцију која је кључна за одржавање оптималног здравља. Ако тест урадимо и ако немамо или ако имамо неки здравствени проблем, као што је гојазност, добићемо одговоре која је дијета најадекватнија за решавање тог проблема, такође, која нам је физичка активност потребна.

Foto: Profimedia

* Колико је нутригенетика призната као приступ?

- То је призната наука, а највише су се њоме бавили Американци. На Универзитету Станфорд спроводили су велики број студија. У једној од њих 138 жена је праћено 12 месеци, а оне су биле на четири различите врсте дијете. Једна група са врло ниским уносм угљених хидрата, друга са малим уносом угљених хидрата, трећа са ниским процентом масти у исхрани, а високим угљеним хидратима и четврта на веома високим угљеним хидратима. Резултати су без обзира на исхрану показали да су испитанице ослабиле до 15 кг, а друге су добиле по пет килограма вишка.

* Дакле, није битан тип дијете него генотип?

- Да, јер примера ради, пацијенти са одређеним генотипом су у већем ризику од дебљања и мање су осетљиви на нискокалоричну дијету и обрнуто. Неки имају такве гене да су они мање ефикасни у претварању вишка масти у енергију. Све то нам помаже да посаветујемо пацијента који вид исхране је најбољи за њега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ХАОС: Српски спортиста пребио двојицу Хрвата - своје саиграче!