СТРУЧЊАЦИ ЗА ДУГОВЕЧНОСТ ОТКРИВАЈУ: Када је најбоље време за вечеру?

НЕКОЛИКО животних избора носи толико културног терета као што је избор најбољег времена за вечеру. Постоје разни национални стереотипи – Американци вечерају рано, Италијани касно, Шпанци још касније – а у Британији се овај избор додатно оптерећује класним разликама. (Наиме, што касније вечерате, то сте наводно отменији.) Рана вечера ослобађа вечерње време за друге активности, док касна вечера сама по себи може бити узбудљив догађај. Али постоји ли са здравственог аспекта најбоље време за вечеру? Донекле.

Фото: Shutterstock

Завршите са оброком најмање три сата пре спавања.

Према речима Валтера Лонга, директора Института за дуговечност на Универзитету Јужне Калифорније, важно је да завршите са оброком најмање три сата пре спавања. На пример, ако идете на спавање у поноћ, ваша крајња граница за вечеру је 21 час.

Разлог за ово је што касна вечера може пореметити циркадијалне ритмове који регулишу прелазак тела из дана у ноћ и назад.

- Ако вечеру померате све касније, порука вашем телу је да би требало и даље да буде активно - каже Лонго. То може негативно утицати на ваш сан – слично као што излагање јакој светлости пре спавања може имати штетан утицај – као и на то колико ефикасно сагорева калорије.

Када вечерате такође утиче на време између последњег оброка једног дана и првог оброка следећег дана. Ово је у центру концепта „временски ограниченог једења“, врсте интермитентног поста који подразумева да се сви оброци унесу у оквиру 12 сати или мање, објашњава Адам Колинс, ванредни професор исхране на Универзитету у Сарију.

Ако продужите ноћно време између вечере и доручка, „омогућавате телу да уђе у катаболичку фазу, у којој почиње сагоревање масти. То помаже у губитку тежине и добро је за метаболичко здравље.“

Да ли је боље одложити доручак или имати ранију вечеру?

Foto: Jutjub/Printskrin/ Delish

- Чини се да је боље ограничити калорије раније током дана - каже Колинс. - То има смисла са циркадијалног становишта, јер је тело прилагођено обради хране у ранијем делу активне фазе.“

Према Лонгу, најчешћа навика у исхрани дуговечних стогодишњака је „лака вечера“ довољно рано да се омогући 12 сати до доручка следећег дана. Мање хране у вечерњим сатима звучи здраво, ако верујемо старој пословици:

„Доручкуј  као краљ, ручај као принц, а вечерај као сиромах.“

Међутим, то није увек изводљиво.

- Тешко је јести обилан доручак јер често нисте гладни ујутру - каже Колинс – делом зато што ваше тело „почиње да ослобађа глукозу у крв“ док се будите, па су ваши нивои енергије већ високи. С обзиром на то да многи људи за ручак једу само сендвиче – топли оброци на радном месту углавном су ствар прошлости – већина нас „уноси већину калорија увече.“

Не треба се због тога превише оптерећивати, каже он – то је у реду ако телу дате „период одмора“ следећег јутра уз доручак са ниским садржајем угљених хидрата. Трик је у томе да „водите рачуна о укупном обрасцу оброка.“ Рана вечера је добра ствар, али је такође важно да након тога не седите испред телевизора једући чипс, чоколаду и алкохол.

Фото: Профимедиа

Ако је рано временски ограничено једење нереално, каснији прозор је и даље бољи од растезања оброка током целог дана. Ако вежбате током дана – нарочито отпорне вежбе попут дизања тегова – обилна вечера богата угљеним хидратима и протеинима може помоћи вашим мишићима да се опораве.

На крају, Лонго истиче да је најважније да оброке задржите у оквиру 12 сати и да завршите вечеру три сата пре спавања. Промене у исхрани су потребне само ако ваше тело не реагује добро на тренутни распоред. „Ако имате обилну вечеру, а ипак добро спавате, ниво холестерола и крвни притисак су вам у реду, онда је то у реду“, каже он. „Али ако лоше спавате и имате здравствене проблеме, можда би требало да пређете на обилан доручак, обилан ручак и мању вечеру, што обично изгледа као најздравији образац од свих.“

(gq-magazine)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације