„СРЕЋА, ПАЗИ, СНИМА СЕ“: Одржана премијера филма о раку јајника

Шта је за нас срећа? Шта је срећа за жену која је болесна или којој је неко близак болестан? Шта је срећа за жене оболеле од рака јајника? Срећа у лечењу, срећа изван болести? Како да срећних тренутака буде и током болести?

Фото: Удружења за борбу против рака јајника и грлића материце “Проговори”

Ово су само нека од питања на која су пацијентикиње оболеле од рака јајника покушале да дају одговоре кроз документарни филм „Срећа, пази, снима се“. Оне су проговориле о својим осећањима и спремне су да своју истину поделе са другима.

„Срећа, пази, снима се“ је филм о раку јајника. Није то филм о болести, него о борби против болести. О начинама како се долази до светла на крају тунела и колико је подршка на том путу значајна и драгоцена. Филм је настао као иницијатива Удружења за борбу против рака јајника и грлића материце “Проговори”, са жељом да се још једном скрене пажња на све пацијенткиње у Србији, али и да се апелује на остале жене, да

- Документарни филм „Срећа, пази, снима се“ је прича о две жене из Удружења „Проговори“ које су победиле рак јајника, најсмртоноснији гинеколошки канцер, али пре свега ово је прича о срећи. Филм даје својеврстан одговор на многа питања - шта је за нас болесне срећа, како да среће има више него данас, како у малим тренуцима свакодневнице пронаћи срећу. Наша аутентична сведочења наводе на размишљање, али и на акцију. Ово је још један од континуираних начина подизања свести о овој тешкој болести, али и пружа охрабрење, наду и подстрек свима који се боре са раком. Зашто овај филм? Нама три
жене дневно оболе од рака јајника, а 450 годишње изгуби битку. И зато, на различите начине покушавамо да подигнемо свест јавности, да мотивишемо и инспиришемо жене да иду на гинеколошке прегледе, да ослушкују свој организам и симптоме који алармирају промену. Ово је вид борбе за савремено лечење, правовремену дијагностику и рано откривање болести, јер рак је излечив ако се открије на време – каже Горица Ђокић, учесница у филму и чланица Удружења за борбу против рака јајника и грлића материце
„Проговори“.

Селена Рибић, још једна је пацијенткиња, актерка у филму „Срећа, пази, снима се“, која се пре скоро пет година изборила са овом опаком болешћу.

- Добила сам дијагнозу рак јајника, а нисам напунила ни 25 година и било је тренутака када нисам веровала у боље сутра. Када све кости боле, а сваки покрет подсећа на нарушено здравље, тешко је понекад пронаћи срећу. „Кад све прође, онда ћу бити срећна“, помислила сам у себи, па сам схватила да можда болест никад неће проћи, а ја пропуштам своју шансу – и то нисам могла да дозволим. Одлучила сам да је тражим у сваком, ма колико малом тренутку са породицом, пријатељима, па и сама... И убрзо је срећа почела да ми боде очи и као да виче: „Ту сам, ту сам, само си се мало уплашила!“ Временом, што је

Рак јајника заузима неславно осмо место од свих малигнитета по смртности, а према најновијим статистикама 1 од 78 жена суочава се са овим проблемом. Петогодишња стопа преживљавања у раној фази је већа од 90 одсто, али на жалост када се рак јајника дијагностикује у узнапредовалом стадијуму болести, преживљавање не прелази 30 одсто. У циљу борбе против ове разочаравајуће статистике, важно је што раније откривање болести, свест код жена о симптомима, правовремена дијагностика и савремено лечење.

- У почетним стадијумима, болест практично не изазива тегобе и због тога се ретко открива у овој фази. Када се појаве, симптоми карцинома јајника ни тада нису специфични и лако се могу приписати и неком другом, мање озбиљном стању. Најчешћи симптоми су отицање стомака, нередовна столица, надимање, повраћање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку. Пошто ови симптоми нису драматични, обично је потребно доста времена да би се жена због њих обратила лекару, а болест у међувремену напредује. Више од 70 одсто болесница у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму. Прави узрок настанка рака јајника је науци још увек непознат. Самим тим могућности превенције су доста скромне. Зато нам као једини начин да се болест открије у ранијој фази остаје подизање свести жена да редовно иду на гинеколошке прегледе. 

- Клиника за гинекологију и акушерсво УКЦС, као референтни центар за хируршко лечење рака јајника, који се већ стотину година од свог оснивања бави лечењем ове болести, има искусне и уигране тимове за радикалне и мултидисциплинарне операције какве су неопходне у већини ових случајева. Обзиром на то да се ради о интраабдоминалној болести, односно да у одмаклим стадијумима болест захвата више гинеколошких, али и других стомачних органа, неопходно је да се ове операције раде у оваквим великим и специјализованим центрима као што је наш, уз често мултидисциплинарни рад, учешће колега и других специјалности - објашњава проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије. 

Карцином јајника и у данашње време задаје стручњацима доста недоумица. Оно што је важно након дијагностике јесте одлука о модалитету лечења. Једанод начина јесте хирургија, која представља основни темељ за даљу терапију, али ове пацијенткиње некад због проширености, придружених болести, не могу поднети углавном радикалне и озбиљне операције.

- Са већим развојем медицине и све већим истраживањем ипак се померило знање о карциному јајника, где је петогодишње преживљавање ових пацијенткиња некада било до 30 одсто. Сада уз препознавање значаја, одређивања неких биомаркера у генетској алтерацији, а на основу сазнања о самој онкогенези карцинома јајника, применом такозване персонализоване медицине, имамо значајно бољи ефекат лечења него да се примењује само хемиотерапија, која је до јуче била стандард терапије. Она је и данас основица додатне терапије након хирургије или пре хирургије, али са могућностима ове специфицне терапије која је данас доступна у Србији за прву линију лечења, као и за другу линију код повратка болести код пацијенткиња које су добро одреаговале у првој линији хемиотерапије (биле без болести шест и више месеци). 

- То су групе пацијенткиња код којих се испитује мутација на БРЦА гене и новију ХРД алтерацију отварајући нову спознају о могућностима лечења. Наравно да се медицина развија, па тако и терапијски модалитети се даље шире, али некад се због захтевних финансијских издатака не може све обезбедити за само једну врсту малигнитета јер у једном здравственом систему мора се мислити на бројне изазове и са тешком муком постављати приоритете приликом одређивања постављања неке врсте терапије на рачун државе. Свакако да се лекари и здравствени систем труде да буду у корак са савременом данашњом медицином – прецизира проф. др Аљоша Мандић, начелник одељења гинеколошке онкологије, Институт за онкологију Војводине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације