ДР БИЉАНА СМИЉКОВИЋ: Контролисано вежбање штити од поновљеног срчаног удара

КОНТРОЛИСАНО вежбање после инфаркта миокарда може да обезбеди боље физичко и психичко здравље, чак и спречи могући поновљени срчани удар.

Фото Shutterstock

Дешава се да неки пацијенти због страха одбијају физичку. У оваквој ситуацији могуће је да дође до ризика од смањене ефикасности срца као пумпе. Лекари напомињу да индивидуално дозирани и контролисани програм физичке активности представља

Контролисано вежбање после инфаркта миокарда може да обезбеди боље физичко и психичко здравље, чак и спречи могући поновљени срчани удар. Дешава се да неки пацијенти због страха одбијају физичку активност. У оваквој ситуацији могуће је да дође до ризика од смањене ефикасности срца као пумпе. Лекари напомињу да индивидуално дозирани и контролисани програм физичке активности представља једну од значајних терапеутских интервенција код пацијента који су преживели инфаркт миокарда, првенствено кроз развијање позитивних физиолошких адаптација.

ДОКАЗАНО СМАЊУЈЕ РИЗИК ОД ПОНОВЉЕНОГ ИНФАРКТА МИОКАРДА

Европско удружење кардиолога препознаје Источну Европу као место са већим бројем кардиолошких болести у односу на Западну Европу, али и као место са слабијом превенцијом, лошијим терапијским успесима. Инфаркт миокарда један од водећих узрока смрти у Србији, а у исто време све више је студија које тврде да пацијентима који су преживели срчани удар одређени вид физичког вежбања може продужити живот и побољшати његов квалитет.

– Контролисано вежбање, дозирано на основу индивидуалног теста оптерећења (ергометрије), оптимизује периферну циркулацију и побољшава искоришћавање кисеоника у мишићима, чиме се смањује радно оптерећење срца, чак и при уобичајеним дневним активностима. Редовно вежбање, које је део кардиолошке рехабилитације у складу са препорукама Америчког колеџа спортске медицине (АЦСМ) и Европског удружења кардиолога (ЕСЦ), адаптира кардиоваскуларни систем у целини – доприноси стабилизацији крвног притиска, регулацији липидног статуса и телесне тежине. Оваква систематска модификација кардиоваскуларних ризика и побољшање функционалног капацитета кардиоваскуларног система доказано смањује ризик од поновљеног инфаркта миокарда – каже за портал еКлиника доц. др Биљана Смиљковић, специјалиста спортске медицине, са Института за Медицинску физиологију „Рихард Буриан“, Медицински факултет, Универзитет у Београду.

Др Смиљковић истиче да правилно дозиран, контролисан и структурисан програм вежбања, праћен редовним кардиолошким контролама и усклађен са индивидуалним терапијским режимом, може обезбедити дуг и активан живот пацијентима и значајно приближи њихову дугорочну прогнозу просечном животном веку.

КОНТРОЛИСАНО ВЕЖБАЊЕ УМАЊУЈЕ СИМПТОМЕ АНКСИОЗНОСТИ

Инфаркт миокарда је директно угрожавајуће стање, пацијенти причају да никада нису били били ближе смрти, па је и разумљиво што после овако битног кардиоваскуларног догађаја долази и до психолошких тегоба. Др Смиљковић напомиње да су са становишта спортске медицине и психофизиологије, користи од редовног вежбања за пацијенте након инфаркта миокарда на психолошком плану изузетно значајне.

– Период након срчаног удара често је праћен интензивним страхом, анксиозношћу, понекад и депресијом, што је природна реакција на трауматичан здравствени догађај. Физичка активност овде делује као моћан бихевиорални и биохемијски модулатор: редовни аеробни тренинг доказано подстиче лучење ендорфина, серотонина и допамина, који побољшавају расположење и делују анксиолитички (умањују осећај страха, анксиозности). Поред тога, постепено повећавање функционалног капацитета кардиоваскуларног система (видљиво кроз побољшање резултата на тестовима оптерећења, пре свега параметра максималне потрошње кисеоника) враћа пацијентима осећај контроле и самопоуздања. Такође, учешће и у групној рехабилитацији физичким вежбањем додатно смањује осећај изолованости и ствара систем социјалне подршке, чиме се ублажавају симптоми анксиозности и страха од поновног инфаркта – наглашава доцент др Биљана Смиљковић.

КАДА ПОЧИЊЕ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ПОСЛЕ ИНФАРКТА МИОКАРДА?

Према препорукама Европског удружења кардиолога и Америчког колеџа спортске медицине, физичка активност треба да започне врло рано, већ у болничкој рехабилитацији (фаза 1), обично 24 до 48 сати након стабилизације стања пацијента, то јест, ако нема компликација, попут нестабилне ангине, срчане инсуфицијенције или малигне аритмије, објашњава др Смиљковић.

– Ови први кораци су веома лагани (лагано устајање, корачање у месту, респираторне вежбе), а дозволу за почетак вежбања даје кардиолог на основу детаљне клиничке процене, која укључује: Ехо срца којим се процењује функција леве коморе (ЛВЕФ), степен оштећења миокарда и постојање евентуалних механичких компликација. Електрокардиограм (ЕКГ) којим прати електрична активност срца и идентификује постојање аритмија. Лабораторијске анализе којима се прате вредности тропонина (срчаног маркера) и стабилност биохемијског статуса – објашњава нам др Смиљковић.

КАДА ПОЧИЊЕ ИНТЕНЗИВНИЈИ ТРЕНИНГ?

Саговорница портала еКлиника каже да се се кључна транзиција у интензивнији тренинг, који карактерише фазу 2 рехабилитације (амбуланта, обично након отпуста из болнице), дешава тек након спроведеног теста оптерећења (ергометрије или ергоспирометрије).

– Овај тест се изводи најчешће 4 до 6 недеља након инфаркта, обавља га кардиолог или специјалиста спортске медицине са искуством у рехабилитацији кардиолошких пацијената и он дефинитивно даје пацијенту сагласност за почетак вежбања, прецизно одређујући максималну срчану фреквенцију коју пацијент може достићи током вежбања (ХРмаx) и самим тим интензитет тренинга. У почетној фази ванболничке рехабилитације (Фаза ИИ, првих 3 до 12 недеља након отпуста), пацијент мора бити под директним надзором стручног тима, који укључује физијатра (или специјалисту спортске медицине) и кардиолога, уз асистенцију обученог физиотерапеута и медицинске сестре. Током вежбање је неопходно обезбедити ЕКГ мониторинг како би се осигурало тачно дозирање оптерећења и адекватан одговор срца на тренинг, пре него што пацијент пређе на самостално вежбање код куће (Фаза 3) – прецизира др Смиљковић.

КАКО СЕДЕНТАРНИ НАЧИН ЖИВОТА УТИЧЕ НА ПАЦИЈЕНТЕ?

Доцент др Биљана Смиљковић напомиње да се механизам деловања физичког вежбања на срце и крвне судове примарно заснива на принципу адаптације и оптимизације кардиоваскуларног система. Докторка додаје да редовно вежбање смањује симпатички и повећава парасимпатички тонус аутономног нервног система, што резултира дугорочним снижавањем срчане фреквенције у миру и бољом ефикасношћу срца при напору.

– На нивоу срца такође се побољшава контрактилност преосталог здравог миокарда, док на нивоу крвних судова редовно вежбање индукује ослобађање азот-моноксида из ендотела, супстанце кључне за вазодилатацију (ширење крвних судова) и одржавање флексибилности артерија. Ова побољшана васкуларна функција смањује периферни отпор, што директно снижава крвни притисак и олакшава срцу избацивање крви у крвне судове. Уколико пацијент седи већи део дана уз минимално кретање, тело улази у стање седентарне неактивности, што поништава наведене позитивне адаптације. Дуготрајно седење успорава метаболизам, повећава инсулинску резистенцију, фаворизује таложење висцеларних масти и доводи до ендотелне дисфункције, чиме се смањује еластичност крвних судова. У оваквој ситуацији пацијент, који је већ високоризичан, може очекивати погоршање фактора ризика и потенцијално већи ризик од развоја додатних тегоба, као што су смањење ефикасности срца као пумпе или прогресија атеросклерозе, независно од иницијалног инфаркта – упозорава др Смиљковић.

У другом делу интервјуа са др Биљаном Смиљковић, чућемо детаљнија објашњења о начину вежбања, докторка ће објаснити да ли контролисано вежбање може у одређеним ситуацијама да делује као „замена за лек“, објасниће зашто пацијенти морају да вежбају унутар безбедне „циљане зоне срчане фреквенције“.

(еКлиника.рс)

Препоручујемо

Регион

0 4

НА НЕБУ ИЗНАД ХРВАТСКЕ "ПЛАНУО" МИСТЕРИОЗНИ ОБЈЕКАТ Јавио се астроном: "Могу бити две ствари..."

18. 11. 2025. у 21:22

Панорама

0 0

НАУЧНИЦИ У КАНАДИ ОТКРИЛИ Како вукови пецају? Ево шта користе да извуку рибу из воде

18. 11. 2025. у 20:33

Панорама

0 0

РАЗОТКРИВЕНА СВЕМИРСКА МИСТЕРИЈА СТАРА 70 ГОДИНА: Тим научника решио проблем микро-квазара

17. 11. 2025. у 22:22

Панорама

0 0

АИ АНКСИОЗНОСТ: Како да се изборимо са страхом од нових технологија

17. 11. 2025. у 22:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације