ФЕЉТОН - ТИТО БЕЖИ ИЗ ЗАГРЕБА У БЕОГРАД: Србија је избили на лош глас захваљујући Марксу и Енгелсу

КАД је видео како су Загрепчани, усхићено и са цвећем, дочекали Немце и усташе кобне 1941. године, Јосип Броз се свом партијском окружењу пожалио: Ми овде нећемо успети да испечемо "свој крух"! Окренуо се лидер КПЈ и кренуо...

Мустафа Голубић, Фото Архива "Новости"

Нико га није испратио, али јесте сачекао. На железничкој станици у Београду око њега су се сјатили и бригу преузели водећи србијански комунисти. Какав путник, такав и смештај, у вилу на Дедињу. А у Београду је врило. Формирала се окупациона власт, националсоцијалиста Димитрије Љотић (1891-1945) формирао је своју војну формацију ЗБОР; четници су оснивали своја војводства... То је била и права мора за увек револуционарно расположене комунисте.

Београду и Србији је следио пакао. Где побећи, била је главна преокупација оних који су се клонили оружја и униформи. Ко је год могао, спас је тражио у мањим местима и бањама, ближе извору хране, јер је глад опасно запретила. Из тог времена потиче и прича како се политичар Драгољуб Јовановић кришом извукао из Београда. Скривао се у околини Пирота и у Београд се повратио тек кад су њиме протутњале совјетске каћуше. Комунисти су упорно трагали за Јовановићем, хтели су да га воде на заседања

НАЈЗАГОНЕТНИЈА личност тадашњег Београда ипак је Броз. Шта је он тражио и могао очекивати од Срба и у Србији кад се знало како се врх КПЈ, годинама уназад, односио према свему што је имало српски предзнак, па и Србима члановима те исте партије? Циљ му је био да подигне оружани устанак. Зар му није било логичније да прву пушку испали у свом родном Кумровцу, или са Словенцима у Жумберку? Посебно, кад се знало да су Хрвати и Словенци, са својим посебним партијским организацијама, највише доприносили разбијању Југославије и кад су србијанске комунисте сматрали неповерљивим, дозвољено им је било да своју партијску организацију оформе тек после рата, након што су се искупили у НОБ-у са својим пролетерским бригадама? Није још било заборављено ни страдање српских комуниста у московским чисткама кад је, под чудним околностима, живота био лишен и Филип Филиповић (1878-1938), оснивач КПЈ 1919. и њен предводник?

Тврдило се да су Србијанци и Србија избили на лош глас највише захваљујући Марксу и Енгелсу. Они су још за живота проценили да Срби нису "материјал" за њихове револуције, да покрећу само буне које су осуђене на пропаст. У томе их је следила Коминтерна, која је била капа и КПЈ. И поред свега што се догађало, Броз је одлучио да заигра на србијанску карту.

БРОЗОВ долазак у Београд изазвао је и пажњу обавештајаца разних фела и побуда. Земун је, у коме се много тога укрштало и преламало, био балкански шпијунски центар.

Ко ће први дочепати Броза? Одмах иза Броза, у Земун је пристигао и Иван Крајачић, камуфлирани Стево. Та имена и стварно занимање је заборавио, прозвао се - Јово Кокановић и са титулом инжењера. У џепу је држао чврст доказ да припада немачкој организацији ТОТ. Преко дана Јово је у Земуну припремао експлозиве, што му је била једна од специјалности, а ноћ је проводио у Београду, у изнајмљеној кући на Вождовцу. Пратила га је једна Тања, више налик да му је ћерка него супруга. Тренутно је Тања радила као скојевка.

Који је Јовин (или Стевин) главни задатак био? Руководио је двема диверзијама у Земуну (аеродром); помињан је, али није оставио отиске прстију, у катастрофалној експлозији у смедеревској тврђави. То му је била само "камуфлажа". А главно? Да Броз жив оде на слободну територију.

ИСТОВРЕМЕНО, о Брозу, али на други начин, бринуо је и Мустафа Голубић (1889 - 1941). Голубић се већ био умрежио у Београду и једна од жеља (задатак?) му је била да уклони Броза са чела партије. Голубић је био припадник чувене Аписове "Црне руке", а како је успео да спаси живот на Солунском процесу, то само он зна. Лутао је Мустафа и много тога радио. Обучавао се у Москви и оперисао, праксиро, по свету. Помињан је и међу атентаторима на Троцког у Мексику. Он је био и сведок догађаја у којима су страдали српски комунисти у чисткама у Москви. Он је Броза сврставао међу "кумове" тих догађаја и био је решен да га "склони"!

Голубић је, супротно курсевима које је завршио, као и богатој пракси коју је обавио, починио почетничку грешку. Свој наум, везан за Броза, поверио је и неким Србима комунистима, међу којим је био и Родољуб Чолаковић. И шта се догодило? Комунисти верни свом генералном секретару, Брозу, предухитрили су Голубића, открили су га Немцима који су га и погубили.

И КРАЈАЧИЋ и Голубић су сарадници совјетских обавештајних служби. И као комунисти, остали су велики националисти - хрватски и српски. О њима је створен и мит. Тај мит Крајачић је успео да искористи за политичку каријеру. Тај мит је успео да одржава до краја живота, од њега је стрепео и сам Броз, била је то прича којом је више претио Тито другима него што је Стево претио њему.

Да је поживео, политичка, победничка каријера не би заобишла ни Голубића. Бар је достојно сахрањен, међу совјетским херојима у Москви.

ЈОСИПА Броза је мучило више него лична безбедност где испалити прву устаничку пушку.

Добро је знао да је у сигурним рукама. Шта је превагнуло?

Кад су Николу Пашића оптужили да је организовао радикалску побуну у Зајечару, у време краља Милана, он се на суду одбранио. Говорио је: "Да сам ја руководио буном, онда је сигурно не бих зачео у Зајечару, већ у Ваљеву, крају где једино буне у Србији и успевају."

Да ли је за ово Пашићево искуство дочуо и Броз? Тек, он је господски, у грађанском оделу и са шеширом на глави, личним документима на име Ђорђа Петровића инжењера и у чину четничког четовође, сео у воз. Уместо високих функционера (Александар Ранковић, Марко и остали) који су кренули пешице и у таљигама, Броза је пратила друга дружина. У њој је главни био поп Српске православне цркве, Драгољуб Милутиновић, те у немачкој униформи Јаша Рајтер и две скојевке. И, ево га...Стигао је ОН!

Броз је стигао у познате крајеве којима је, као аустроугарски каплар, пролазио у Првом светском рату. Сад је примљен у другу "регименту" у Ваљевски партизански одред.

НАЈЉУЋИ РАТНИ НЕПРИЈАТЕЉИ

ЧЕТНИЦИ, под командом пуковника Драже Михаиловића, који су за базу одабрали Равну Гору, стратешки савршено место, размилили су се на све стране. Броз је благовремено уочио опаког конкурента. Покушао је и договор, да их придобије на своју страну. Њихови циљеви су били толико супротстављени да су били неспојиви. Михаиловићев је био - одбрана краља и Краљевине Југославије, а Брозов - да елиминише краља и препакује Југославију. Из њихових сусрета остале су и дуговечне приче: Дража је, у једном тренутку, упитао Јосипа, ко је заправо он и шта тражи у Србији - "Ти си Рус", а Броз се често присећао последње ноћи коју је провео са четницима. О том познанству, а да ли су се притом и љубили, очевици нису оставили сведочење, тек они су постали најљући непријатељи током целог Другог светског рата.

СУТРА: ЗЛОЧИНИ ВРАЖЈЕ ДИВИЗИЈЕ У МАЧВИ

Препоручујемо

Фељтон

3 3

ФЕЉТОН - ОВНОВИ ЗА КРАЉА, А ТЕПИХ ЗА ТИТА: Јосип Броз је сакупљао и тепихе, имао је читаву колекцију

14. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - НАСЕЉАВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Досељеници су добијали необрадиво земљиште, пашњаке и шуме

13. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

2 11

ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

12. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ДЕЧИЈИ ВАПАЈ ЗА КОРОМ ХЛЕБА: Загрљај морских дубина вечно састајалиште једне младости

11. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације