ФЕЉТОН - ЗЛОЧИНИ "ВРАЖЈЕ ДИВИЗИЈЕ": Како је Броз стекао име Тито остало је загонетно до наших дана

ОД САМОГ почетка, партизански покрет у Србији био је изразито различитији од осталих. Разликовао се прво по саставу и моралу, а онда и по стратешком циљу.

Броз је ипак ратовао у Србији , Фото Википедија

Уз антифашистичку борбу, покрет су обојили и митском, комунистичком идеологијом. У борби су били уграђивани и елементи власти које ће примењивати кад власт освоје. То су пожелели да покажу и Ужичкој републици коју су успели да успоставе. Како је она била кратког века, нису успели да одгоје кукуруз са десет клипова, а ни тикве од сто кила... Епохални новитети ботаничара и селекционара Мичурина, уз пуно наиве, коришћени су у пропагандне сврхе. Преувеличавање совјетских достигнућа, успешно је калемљено и омогућило покрету да исказује и своју људску страну, нарочито привлачну за младе.

У међусобном уништавању и једна и друга страна је тражила, налазила и губила савезнике.

У критичним ситуацијама ковали су (преговарали) савезе и са Немцима, чак и усташама.

Постали су фактор о коме су и савезничке силе бринуле. Черчил је, тако, изашао са идејом да их уједини и упаковане окрене против Немаца и њихових помагача. Подржали су га Стаљин и Рузвелт. Као важно, поставило се питање ко ће им командовати? За Черчила није било дилеме, то место треба да припадне Михаиловићу, који је већ био унапређен у чин генерала, био је професионални војник. Шансе Броза, сада већ познатијег Тита, биле су минималне, није био војно обучен, није се калио ни у шпанском грађанском рату?

ТО СТАЊЕ одмах је дојављено из Москве и савет: унапредите Тита, хитно, у чин маршала!

То је са великом помпом и обављено.Па нек се сад види, може ли генерал да командује маршалу?

Краљ, Влада у Лондону, са њима и четници, највеће наде су полагали у обећање да ће се отворити нови фронт, искрцавање савезника са Јадрана на Балкан? Па, то је било оно што се ишчекивало, као сламка спаса. За ту сламку ухватио се био и млади краљ Петар II Карађорђевић, био је спакован за повратак у своје краљевство. Са посебним осећањима, савезнике су ишчекивали и кнински (Ђујићеви) четници, који би се први нашли у загрљају краља и савезника. Они су тај тренутак и песмом најављивали: "Телефонске жице зује, краљ нам Петар поручује,..."

А у том савезничком искрцавању и повратку краља, партизани су видели и свој крај. Сва херојства и дотадашње патње биле би им узалудне. Преостало би им све разређеније шуме и далека Москва.

Зато су се и они песмом храбрили: "Партизани спрем'те митраљезе, да чекамо краља и Енглезе..." Били су спремни и да са Немцима уђу у загрљај и покушају зауставити офанзиву.

Од тог Черчиловог плана се одустало, па је изостала још једна ватрена утакмица између два покрета и две заблуде.

ОКО ДВА, четничког и партизанског, Срби су се у Другом светском рату у крви делили, међусобно поубијали, сами себи били највећи непријатељи, завадили толико да се не могу помирити ...

Уследило је - ајме и куку пораженима. Бежаније и расејања која су нацију уназадиле.

Атмосфера која је владала испред београдског суда у коме се одлучивало и одлучило - да суђење Михаиловићу као ратном злочинцу (1946) није било часно, мирисала је на ону која је владала кад су се оглашавале устаничке пушке на Равној Гори и у Белој Цркви 1941. године.

Срби, у целој својој историји, нису имали странца за владара. Тек ми, данашњи Срби, смо ту традицију изневерили; за монарха смо прихватили, уместо свога краља, аустроугарског каплара?!

Овако се, после Другог светског рата, говорило јавно и тајно после доласка комуниста на власт и Јосипа Броза на чело друге Југославије. То се незадовољство и јавно изражавало међу избеглим из земље, а тајно шапутало, најчешће себи у браду, у земљи.

Ко је био Јосип Броз? Временом, најширу јавност је више опчинио надимком - ТИТО - него именом. А како га је стекао, остало је загонетно све до наших дана. Било их је и још има који трагају за стварним Титом, оспоравајући све досад понуђене доказе. У време грађанског рата и распада СФРЈ огласили су се истраживачи који су земне Брозове остатке (са обе ноге) открили смештене на Ватиканском гробљу. Кућа цвећа у Београду и Тито у њој, за понеког је велика обмана.

ВРАТИМО се Јосипу Брозу, аустроугарском каплару и у време Првог светског рата. Непобитно је утврђено да је Броз био припадник 10. чете, 3. батаљона, 25. пука, 42. "Вражје" дивизије. Ту дивизију чинили су припадници из Хрватске, Босне, Далмације, Словеније и она је дејствовала на Дринском фронту. Кључни доказ да је Броз био њен активни учесник је фотографија на којој Броз, у лежећем положају, нишани, пуца на Србију!

Фотографија је откривена за Титовог живота, 70-их година и да није фото-монтажа, да је заиста он на њој, потврдио је и сам Броз. Он је само негирао локацију на којој је фотографија снимљена, тврдио је да је она снимљена на фронту у Галицији, да су га тамо Руси заробили и у Русију одвели, где је захваљујући својој браварској вештини, лепо преживео и открио нове видике, упио и дух црвеног Октобра.

Како је фотографија откривена и где је настала, организован је био и научни скуп у Историјском архиву Југославије. Ту је речено да фотографија потиче из времена Колубарске битке, вођене крајем 1914. Ту тврдњу истраживачи подупиру доказом - да је она била објављена у двоје загребачких новина које су изашле у том времену. Ипак, остаје сумња, на фотографији је Броз у летњој блузи, а Колубарска битка је вођена у зимским условима.

НА ОВОМ скупу изнесени су и докази о борбеном, али и злочиначком учинку Брозове "Вражје" дивизије где је пролазила. Сепарат - "Борбени пут 42. дивизије 1914. у Србији" - приложио је професор Александар Животић. Ослањајући се на истраживања Арчибалда Рајса, швајцарског криминолога, он је утврдио да је злочине вршио и "Допунски батаљон" 25. пука којим је командовао мајор Славко Штанцер и да је био оптужен за злочине. Брозов пук је био ту...

Ко је стварно био Јосип Броз Тито? "Дошао је из бајке и вратио се у бајку". Тако се од њега опростио незаборавни Бранко Ћопић, партизан кога је Титова владарска рука шамарала.

Свака, па и ова бајка, вечно негује и чува свог јунака. Кад је наш безимени радник, дични самоуправљач, постао вишак и пролетер, одлучио се за бајковиту смрт; обесио се уз помоћ пионирске (Титове) мараме.

МЕДАЉА ЗА КАПЛАРА ЈОСИПА

МОРА да је Броз вешто избегавао фронт на коме се пуцало и гинуло, см се хвалио да је био добар мачевалац и да је учествовао у војном такмичењу мачевалаца у Пешти. А да се и као војник истицао, нема сумње. Јер, како би другачије био унапређен у чин каплара и како би стекао медаљу за храброст. О Брозовој медаљи колале су и живе приче. Приликом прве посете Бечу домаћини су намеравали да Брозу приреде изненађење, да му, са закашњењем, уруче ту медаљу која се чува у царским трезорима. Брзо су од те идеје одустали и схватили да би маршалу Титу, који се окитио стотинама високих одликовања, међу њима и оним које је добио од Стаљина и које је милионске вредности, било, наудили, довели га у неприлику.

СУТРА: Призивање геноцида у Јасеновцу

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТИТО БЕЖИ ИЗ ЗАГРЕБА У БЕОГРАД: Србија је избили на лош глас захваљујући Марксу и Енгелсу

15. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

3 3

ФЕЉТОН - ОВНОВИ ЗА КРАЉА, А ТЕПИХ ЗА ТИТА: Јосип Броз је сакупљао и тепихе, имао је читаву колекцију

14. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - НАСЕЉАВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Досељеници су добијали необрадиво земљиште, пашњаке и шуме

13. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

2 11

ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

12. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације