ФЕЉТОН - ОСТРВО ВИС ПОСТАЈЕ ТИТОВА ПРЕСТОНИЦА: Ватикан главни кривац за геноцид над Србима придружио се победницима

ДО средине 1944, партизански покрет је већ доминирао на целој југословенској позорници, подједнако над покретом српских националиста, као и свим квинслиншким снагама.

ПОБЕДНИЦИ Чланови Врховног штаба у Дрвару, Фото "Војни музеј"

Црвена армија је крајем лета била на Ђердапу и њене претходнице већ завирују кроз капије Србије. Вођство партизанског покрета се спремало да своје седиште пребаци негде на острва у Јадрану. Западни савезници су сматрали да ове заставе са црвеним звездама припадају више њима него совјетској армији и сами настоје да што више партизански штаб вежу за себе. Одлука Хитлера да падобранским ударом зароби Врховни штаб и маршала Тита, на исти начин како су на Grand Sasso отели падобранском акцијом Мусолинија, покушан је и није успео. Рано изјутра командоси Скорценија су једрилицама које не дају гласа, одједном упали у Дрвар и затекли партизанске јединице у часу умивања. Тито се спремао да прослави свој рођендан. Врховни штаб је цели дан остао у пећини изван града, чекао ноћ и онда се извукао. Сељак кога су узели за водича носио је шубару са кокардом, која је постала народна ношња свих српских сељака тога времена. Никада у историји један маршал ниjе извојевао већу победу и добио већу славу, што се неопажен извукао из непријатељског обруча и побегао тог 25. маја 1944. године.

Савезници су мислили да је вођству партизанског покрета задат непоправљив ударац. Руски пилоти су 3. и 4. јуна пребацили цели Врховни штаб, Национални комитет у Бари, а одатле на острво Вис. То је привремено постала престоница југословенског герилског рата.

Винстон Черчил је веровао да је маршал Тито сад постао потпуно зависан од његове помоћи, па се не мало изненадио кад је касније чуо да је Тито без питања совјетским авионом отишао у Москву. Черчил га је назвао змијом. По повратку, Тито је дао изјаву која би била много ефикаснија да је била формулисана у јулу 1941. када је герилски покрет почео. Прошао је неку идеолошку школу код Јосифа Висарионовича Стаљина, па је онда најпре својим пријатељима објаснио да се партизански покрет још налази у фази "буржоаско-демократске револуције" а не само "демократске револуције" како се у марксистичком жаргону називао виши степен социјалистичке револуције у индустријским земљама. Другим речима, добио је укор због вечно "левих грешака" које је до тада чинио и прихватио налог да се понаша као југословенски национални политичар, а не његов противник.

Титова посета Черчилу у Напуљу 12. августа 1944. у краљевском дворцу Казерта, значајнија је по томе што се не зна због чега се десила, него по томе шта је одлучено. После разговора са Черчилом, авионом је отишао на север, у штаб генерала Александера. Стаљин ће га опоменути да не путује британским авионом, да га не снађе судбина једног пољског председника владе. Неколико деценија потом Тито неће употребљавати авион као превозно средство, три дана после посете Черчилу, 9. августа 1944. Тито је посетио Ватикан.

Историчари Смиља Аврамов и Милан Булајић (1992) сумирали су расположиву историјску грађу о дилеми да ли се Тито састао са папом Пијем XII, или само разгледао Сикстинску капелу као туриста, што је било званично објашњење. Наука не искључује могућност сусрета са папом, иако увид у ватиканска документа нико није добио.

Католичка црква је била осумњичена за злочине које је хрватски усташки покрет починио над српским народом. Док је био у Ватикану, од 26. маја до 3. јуна 1943, надбискуп Степинац је и сам пролазио кроз шибу те сумње. Бранио је усташе, како наводи Карлхајнц Дешнер, јер су 240.000 православних превели на католичку веру, што се врло брзо може све окренути наопако и они се претворити у рушиоце Католичке цркве. Кардинал Тисеран га оптужује за клање 350.000 Срба и вели му да се осећа ближи Србима него Хрватима. У августу 1943. Степинац је послао у Рим свог изасланика професора Крунослава Драгановића, са једном представком папи. Жалио се на злочине које су партизани и четници извршили над Хрватима, али је цела тежина притиснула српске националисте и "пансрбе". У Ватикану се отворено говорило да је боље да партизани победе, а не четници, иако ни једна ни друга страна није била по њиховом избору. Ватикан је тада створио план о Подунавској конфедерацији (Intermarium), у коју би ушле Словенија и Хрватска. Професор Драгановић је био један од челних хрватских представника у том хабзбуршком гнезду.

Британци и Сједињене Државе су и сами имали прсте у тој чорби. Још од 1942, знали су да Ватикан жели да створи неки средњоевропски блок.

Морало би се закључити да је Тито, без обзира на то да ли је посетио Пија XII, што широк круг историчара мисли, овом посетом био добитник. Ватикану је била поднета молба да совјетски посланик при југословенској влади Богомолов посети папу Пија XII, али је то одбијено и препоручено да може као туриста посетити Сикстинску капелу. Овако како је Ватикан и у фашизму био једна велика глобална снага, он је то остао и кад су западне демократије барјак историје почеле да преузимају у своје руке. Српски национални покрет је био самим тим осуђен на губитак, јер је главни кривац за геноцид над српским народом израстао као победник у рату.

После продора у Србију, партизанске снаге су бројчано и технички ојачале своје јединице. Генерал Михаиловић два пута није успео да доведе до краја проглашену мобилизацију. И српски народ је био засићен те војске, зарасле у браду и са ножевима, који нису изгледали само као украс. Већина народа је пораз четника доживљавала као ослобођење. Основна партизанска брига није била да добро организује ту подмлађену армију. Ту ће у Србији стварати једну европску ратну формацију. Почетком 1945. партизанска војска је од 350.000 бораца и 40 дивизија нагло порасла и прешла на стварање четири армије. Постала је европски урачунљива снага за окончање Другог светског рата, Тито је страховао од тих србијанских дивизија у походу према Загребу. Кад полази у Москву, вели генералу Терзићу да је Сремски фронт - фронт краља Петра и "кад се вратим, да га више не видим". Не само недостатак оружја и слаба вештина у потребе онога што је добијено од Совјетског Савеза него је и овај политички страх био разлог да у безглавим ударима прса у прса та омладина масовно гине.

СТРАТЕГИЈА БОМБАРДОВАЊА

КАДА се стварала стратегија бомбардовања између два светска рата, као што је писао Питер Сноу у књижици "Наука и влада", увек је циљ био да се становништво деморалише масовним погибијама око индустријских постројења. У Хрватској су смањили бомбардовање, сем саобраћајних чворова и групација војске (Славонски Брод), али су народу бацали летак у којем су описали како су савезнички авиони побили цело становништво у немачком селу на белгијској граници, које је америчкој пешадији пружило герилски отпор.

СУТРА: ЧЕТНИЦИ ПОРАЖЕНИ ЗА ЗЕЛЕНИМ СТОЛОМ

Препоручујемо

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - БОМБАРДОВАЊЕ ХРВАТСКЕ ЗАУСТАВЉЕНО ИЗ ВАТИКАНА: Срби су под немачком окупацијом постали дивљач за одстрел

22. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АМЕРИКАНЦИ ПРЕГОВАРАЈУ СА НЕМЦИМА ПРЕКО ДРАЖЕ: Британци су тврдили да се претерује са српским жртвама

21. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МОСКВА ТИТУ ШАЉЕ ТИТУЛУ МАРШАЛА: Како је Броз кажњавао преким путем

20. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

3 5

ФЕЉТОН - ЗА ПАРТИЗАНЕ ЧЕТНИЦИ ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ: Западне силе су жртвовале четнички покрет и одгурнуле га од себе

18. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације