ФЕЉТОН - ВРАТНИЦА И СЕДАМ СЕЛА НЕ ЖЕЛЕ У МАКЕДОНИЈУ: У Скопљу још нису опростили војводи Степи што није заузео Солун

МАКЕДОНЦИ су једини подржали хрватски „Масовни покрет“, седамдесетих година прошлог века. Скопској елити, коју је предводио Крсте Црвенковски, најпре је било важно да уклони Колишевског и да несметано подржи хрватске сепаратисте.

Коча Поповић и Тито, Фото Стеван Крагујевић

Колишевски је политички преживео (још једном) и до краја остао искрени Југословен. Он је био и најдоследнији Македонац-политичар.

„Да није било српских комуниста, Македонија никад не би постала република“, говорио је Колишевски, покушавајући да отвори очи својим политичким противницима и сународницима.

Да се вратимо међурепубличким разграничењима. После дугих и мучних договарања са Хрватима око разграничења у Војводини, релативно неконфликтног, са Црном Гором, стигли су бескомпромисни Македонци. Прво су се огласили житељи општине Вратнице, у срезу тетовском.

У Вратници и још у седам села живели су само Срби. Они су почетком јуна 1945. године упутили захтев надлежним савезним органима да се припоје Србији. Напомињали су да су се увек осећали као Срби и да су то осећање скупо плаћали. Најтрагичније им је било под окупацијом Бугара. Из ове општине стрељан је 41 Србин, а остали Срби, од 15 до 66 година живота били су интернирани. Срби су и после рата презирани од својих македонских суседа.

ОВИ СРБИ су прво организовали свенародни збор на коме су им се придружили само Арнаути. Били су позвани и представници власти из Скопља, који су се сами могли уверити у расположење народа. Ту је једнодушно било закључено да се тражи територијално присаједињење Србији. Јавно је изабрана и делегација од шест чланова, која је добила задатак да њихов захтев однесе у Београд и преда га на праву адресу.

Спремили се делегати и кренули...Док су чекали у Скопљу воз за Београд, чланови делегације су били „ухићени“! Један члан, Станко Ђорђевић, успео је да умакне и да се домогне Београда. Станко је успео да важном другу исприча своје путешествије и судбину делегације. Ови људи су се позивали на своје право на слободно опредељење где ће живет. А, као аргумент како се власт односи према њима, навели су да им се игнорише и захтев да се отворе српске школе, док су исте отворили за Турке и Арнауте.Србима су довољне оне на македонском језику?

ЈЕДНА фабрика, цементара „Шар“, у месту Генерал Јанковић, постала је међурепублички проблем. Она се налазила на територији која је требало да припадне Србији, а истовремено главни контролор јој је било министарство у Скопљу. Цементара „Шар“ покренула је и нове захтеве у рзаграничењу, па је у помоћ позвана и Савезна контролна комисија да извиди и реши... Комисија је формирала своју комисију коју је предводила проверена другарица, Лепосава Перовић. Она и одабрани другови, обишли су цементару, али и ‘минирани терен’ у њеној околини. Сачинила је и свој предлог: Да се подручје Месног народног одбора Генерал Јанковића географски и економски гравитира према Скопљу и има боље комуникације према том подручју!

А, шта са националним саставом становништва и његовим опредељењем? Ово је био крупан залогај и за главну контролну комисију у земљи, па га је она уступила на решавање Савезној влади. Па, нека главу разбија и непогрешиви друг Тито... Преко сачуваних докумената, истраживачима је било тешко да стекну коначну слику овог разграничења.

МУКЕ  око разграничења Македоније са Србијом су настављене. Тако, после три године, може се прочитати извештај Контролне комисије, у коме су наведена места која су и  даље спорна и у којима становништво очекује разграничење. У овој прилици, навешћемо само спорење око манастира Прохор Пчињски. Влада Македоније је тражила да ово старо црквено здање припадне њој, а као аргумент наводи да се већи део земљишта овог манастира налази у Македонији, а ту је и историјски разлог. У манастиру је (1944) проглашена – Република Македонија.

Можда би се политичари и договорили, али врх СПЦ је био категорички против. Њихово опредељење било је разумљиво; македонска Црква је иступила из СПЦ. Како је онда за тај поступак награђивати тако скупоценим поклоном? Македонци су и даље настојали да се домогну манастира, да колевка њихове државности не буде изван Македоније. Из тих времена остала је и прича да је председник Извршног већа Србије Слободан Пенезић Крцун, на захтев из Скопља, реаговао врло оштро (по чему је био, иначе, познат): "Како вас није срамота! Све што имате створио вам је српски војник и још нисте задовољни?".

МАКЕДОНСКИ националисти су имали исту идеју као и Хрвати – да њима припадају све територије, које су држали Турци, након што је Србија призната за независну државу на Берлинском конгресу (1878). Признавали су Србији јужну границу из те године, а то је значило да је међа место Ристовац (јужно од Врања).

Македонци још нису опростили почињени грех српској војсци из Првог балканског рата (1912) и војводи Степи Степановићу. Грешни су, јер су кренули према Једрену да помогну Бугарима да освоје овај град, а нису на Солун који су намерно препустили Грцима. А, да је тада освојен Солун, Македонија би постала моћна држава. Нису опростили ни грех Коче Поповића, као министра спољних послова СФРЈ, који се договорио са Грцима – да више не постоји „проблем македонски“, да је он стављен у „фрижидер“!

Савезнице у Првом балканском рату – Србија, Грчка и Бугарска – овако су поделиле македонски простор после прогона Турске: Србији је припало – 25,774 километра квадратна, Грчкој – 34,153 и Бугарској – 6,788 километара квадратних. Зна се да се Бугарска осетила превареном и да је објавила рат Србији и Грчкој у коме је Србија победила. После слома турског царства дошло је до велике сеобе и размене становништва. Највећи број протераних Грка из Турске насељен је у Егејској Македонији, а из ње је исељено око 250,000 Македонаца у размени Грчке и Бугарске.

ОСТАЛИ су Македонци компактни само у Вардарској Македонији (српској) где су једино (на истој територији) стекли и независну државу. Већ смо навели исповест Колишевског; да не било македонске државе да није било српских комуниста. А како то памте нове генерације? Подносећи годишњи извештај нацији, први председник Македоније, Киро Глигоров, изјавио је да је Македонија стабилна и да јој једино прети опасност – „са севера“, што ће рећи од Србије.То је Глигоров говорио у време кад Грчка не признаје име његове државе; Бугари који тврде да немају грађана који се изјашњавају као Македонци и Шиптара, који су му подигли устанак. Као независни, Македонци су открили да они уопште нису Словени, да су аутохтони, да су потомци Александра Македонског?!

ПОЛИТИКА ЧИНИ СВОЈЕ

ВРЕМЕ и политика учинили су своје. Антисрпско осећање упорно је неговано и дало је резултат: Званично, у Македонији је преостало четрдесетак хиљада Срба, са реалним изгледом да их у новом попису уопште неће бити. Македонци не осећају моралну обавезу да подигну споменик захвалности српском војнику. Ако су гадљиви на војника, на шта би их подсећао спомен на оне који су утемељили Скопски универзитет? Све је сувишно и занемарљиво кад је ту Александар Македонски.

СЛОВЕНАЧКО ТРПЉЕЊЕ И РВАЊЕ СА ХРВАТИМА

Препоручујемо

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - МАКЕДОНЦИ ТРАЖЕ СОПСТВЕНУ ВОЈСКУ: Милан Грол - „Хрвати неће са Србима – ни у рај“

24. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН: Решење граница под велом тајни

09. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ТРОДЕЛНА СРБИЈА ПОСТАЛА ЈЕ ЦЕЛА: Избор покрајина јасно је показао одлучност партијског врха да се Србија додатно унизи

12. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА И СЛОВЕНИЈА ПРОТИВ НОВОГ БЕОГРАДА: За просечног грађанина Србије, Југославија је била његова држава

10. 09. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације