ФЕЉТОН - ЗА "ДЕМОКРАТЕ" У СРБИЈИ НИШТА НИЈЕ БИЛО ДОБРО: Краљ Петар Крађорђрвић је са људима из народа свраћао у кафане и пио кафу

У ЈЕДНОМ од првих бројева „Републике“ представљена је историја Србије из угла нових републиканаца.

Иван Иванић је био српски дипломата, путописац, етнолог и новинар, Фото "Википедија"

Српски народ се, према овом тумачењу у устанцима изборио за једну „федералистичку демократску управу“. „Лукави, сујетни и нескрупулозни војвода Милош“ је „благодарећи милости турских паша и везира и помоћи легитимистичке Европе...“ успео „...да се у једном народном modus vivendi прогласи за наследног кнеза“.  Србија је тако постала Милошев „спахилук“ а народ „овце за стрижење“ у „најазијатскијој форми владавине“.

Набрајајући плодове монархије, аутор чланка није могао да пронађе ништа добро: корупција, непотизам, растрошност, авантуристички ратови... служење „царистичкој Русији и полуфеодалној Аустрији”. Закључио је да Србија није постала „храм отворен свим угњетеним из околних земаља и паладијум демократског идеала Југоисточне Европе“.

Уопште гледано, „крунисани разбојници“ и „миропомазани језуити“ нису Србији донели ништа добро.  Притом, негативан однос новинара Републике према Великим силама био је очигледан, а поуздање да је народ наклоњен њиховим идејама аксиоматско. Грешка је била, тврдили су српски републиканци, што је српски народ „заливао ово Дрво Зла сузама и крвљу“, што је опозиција желела да реформише монархију, уместо да се угледа на Французе који су своје „цареве и краљеве протерали“.

КРИТИКА српских монарха била је код републиканских демократа свеукупна и дубока. Ево како су видели владавину краља Петра:

„Нови је... потпуно разумео политичку ситуацију. И можда у новом режиму нико не би боље од њега пасовао. Он је одмах стекао симпатије свију. Сељаци су у њему гледали човека у шесетим годинама, пуног искуства и искушења. Попови су у њему назирали једног побожног старчића. Ћифтарија је у њему видела скромног и мирног оца породице.

Официри су држали да је занавек нестало фаворитизма тетака и ујни у војсци. Светина га је волела. Он је ту љубав стекао на тај начин што се грлио с најгорим адраповцима на општинским светковинама, што је с људима из народа свраћао у кафане и пио кафу, што је објавио да је променио распоред обеда у двору према народним обичајима. За масу, то је дакле био... грађанин. Слободумни су га људи волели и за њих је он био идеалан, демократски... Док је живео у изгнанству, увлачио се у друштва анархиста и социјалиста и примао је посете изгнаника и бегунаца. Помагао је народне покрете противу деспотизма последњих владалаца.

За борце националног ослобођења и уједињења, он је чувао традицију револуционарне прошлости. Учествовао је чак и у једној народној буни као обичан усташ.

Полазећи у...... најавио је да иде да од ње направи Швајцарску. У једном разговору рекао је да ће он бити најбољи од свих председника Републике. Све његове беседе почињу заветом да ће владати као строг уставан и парламентаран...

Али... је једно говорио, а друго радио. Учврстивши се, он је почео своју политику која има један једини циљ: васкрс старог режима. За њега је... преврат био само средство да се докопа власти. Постепено, он је искључивао либералне елементе с владе, сужавао једно по једно право и једну по једну уставну гарантију, док најзад није довео данашње клот реакционарно министарство.“  

МАЛОБРОЈНЕ  републиканске демократе виделе су краља Петра као хајдучког харамбашу, ипак било је то мало претерано. Чак и критичари овог раздобља одрицали су монарху већи политички утицај. Олга Поповић-Обрадовић тако, позивајући се на скупштинске дебате, наводи више примера када су се и власт и опозиција изјашњавали о деловању краља у границама његових уставних овлашћења. Док се опозиција питала чему постојање монарха уколико у складу са уставом не чува устав од терора владајуће већине, посланици владајуће странке тврдили су да би чак и такво деловање круне представљало „државни удар“. 

Због текста „Писмо швајцарском краљу“ двојица полицајаца су ушли у редакцију, остали су одузимали новине на улици, чак и из руку грађана. Редакција се бранила да је реч о алузији која није кажњива по закону.  У Јагодини је ученицима Учитељске школе забрањено примање било каквих политичких новина. Штампарија је прекинула сарадњу са редакцијом, па је следећи број штампало друго предузеће. Новине Република су у почетку слане у једанаест вароши широм Србије. Ипак, број примерака које су из редакције слали није био велики, колико су навели око стотину.  (После три изашла броја новина удвостручен је број новина посланих широм Србије (посебно је овде важан Ниш, где је упућено чак 200 примерака трећег броја). Као места где живе претплатници јавили су се и Минхен и Женева.)

НОСИОЦИ настајућег републиканског покрета у Србији били су супротстављени и цркви. Као највећу опозицију видели су попове и калуђере „чије тужбалице одјекују земљама Републиканске Демократије“.  Разлоге за критику коју је црква, посебно преко Црквеног весника, упућивала републиканцима препознавали су искључиво у страху цркве за „укидање огромног црквеног буџета и испражњавање вековима пуњених бисага“.  Ови следбеници Волтера и Ренана изјављивали су да се не плаше аргумената који би могли бити изнесени у прилог Цркве. Верници у науку, међутим, дозвољавали су религиозност али као лични избор, право и слободу. Захтевали су „слободу у цркви и школи“ и посебно у политици, али примере мешања Цркве у политику ипак су узимали из европске историје.

„Попа“ су коначни видели непријатељем колико и „Краља“, јер је „представљао јавну опасност за душу Људску коју Републиканска Демократија има да ослободи као и тело“.  

У ТО време развили су српски републиканци и прве полемике. Аутору књиге „Маћедонија и Маћедонци“, Ивану Иванићу,  замерили су негде написану тврдњу да у Србији „не може бити речи о деловању неке републиканске партије“, већ вести о томе стижу захваљујући деловању групе студената која издаје недељни лист.  Поредећи га са олињалим и безбојним малим бирократом из Гогољевог „Шињела“, аутори чланка у „Републици“ оптуживали су Иванића за слабе научне домете и лукративно служење влади зарад посла у државној бирократији, где служи „допуњавању владиних минхаузеновских лагарија“.  (Иван Иванић је био српски дипломата, путописац, етнолог и новинар, први и последњи начелник округа Приморског. Његова супруга Делфа Иванић била позната књижевница и хуманитарка, једна од оснивача „Кола српских сестара“.)

ШВАЈЦАРСКА ЈЕ БИЛА УЗОР

НА ПОЧЕТКУ серије чланака под насловом „Писма из Швајцарске Републике“, према речима самих аутора чланака у „Републици“ најважнији узор републиканизма ипак је за Србију била Швајцарска. У уводном тексту, уз патос који следи занесеност, наглашено је како Швајцарском уместо престола и скиптра влада „људска слобода“. Модел уређења швајцарске државе прихватали су српски републиканци као узор за Србију. „Поредећи нашу несрећну отаџбину са овом идеалном земљом, а видећи сличност међу њима, ми смо морали наћи у томе још један разлог више за мисао да спас нашег народа лежи само у оваквој друштвеној и политичкој организацији, какву нам пружа швајцарска конфедерација.“

СУТРА: ПОСЛАНИЦИ У СКУПШТИНИ КРИТИКУЈУ КРАЉА И ПАШИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - У ЗАТВОР ЗБОГ ПИСМА ШВАЈЦАРСКОМ КРАЉУ: Прво писмо "швајцарском краљу" заправо је било упућено Петру Карђорђевићу

19. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДЕМОНСТРАНTИ ТРАЖЕ УСПОСТАВУ РЕПУБЛИКЕ: Социјалдемократе су већ 1904. године дошли су у сукоб са радикалском владом Николе Пашића

18. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРБИЈА НИЈЕ СПРЕМНА ДА УКИНЕ МОНАРХИЈУ: Никола Пашић је говорио да "створање републике значи напуштање заветних мисли"

17. 10. 2023. у 05:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БЕЧ И МОСКВА НЕ ЖЕЛЕ СРБИЈУ КАО РЕПУБЛИКУ: Међу завереницима није било дозвољено да се говори о проглашењу републике

16. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације