ПОВЈЕШАНИМ си­но­ви­ма Стевана Ђикнина ни­ко се за пет­на­ест да­на ни­је смио при­ма­ћи сем њи­хо­ве оја­ђе­не мај­ке ко­ја је сва­ко­га да­на до­ла­зи­ла из се­ла Ла­ћа, уда­ље­ног око сат и по хо­да, да бра­ни мр­тве си­но­ве од му­ва, а би­ло је, ка­жу право љет­ње вријеме. До­шла би, причало се касније, по­кло­ни­ла им се и сва­ки пут по­но­ви­ла: „Го­шо, Ти­о­до­ре, ока­ме­ни­те се…!“

Коментари (0)