ФЕЉТОН - МРЕЖА "ОЛИМПИК" ЖИВИ ПОСЛЕ ХАПШЕЊА БИНЕЛА: У току саме оружане агресије стизале су свеже информације из "срца" НАТО пакта

ПОЈЕДИНА документа везана за коначну припрему агресије на СР Југославију амерички генерали који су руководили планирањем НАТО операција једноставно нису могли да мењају, или су проценили да за тим нема потребе.

Дејствовање противваздухопловне одбране изнад Новог Сада, Фото Архив "Новости" \ Дарко Дозет

Тако је План ваздушне операције од 19.3.1999. године био такорећи идентичан Плану од 1.10.1998. године, који је генералу Милановићу доставио француски мајор Бинел, а од којег су одустали. О томе новинарка Дубравка Савић пише за „Новости“ у тексту под насловом „Ваздушни удари у више фаза“, у којем саветник за националну безбедност, Самјуел Бергер, објашњава етапе ваздушне операције америчком председнику Билу Клинтону:

У документу од 19. марта 1999. године који је објавила председничка библиотека Била Клинтона, Бергер је шефа Беле куће припремао за састанак„о војним опцијама за Косово“ којем је требало да присуствује председник Бил Клинтон, државна секретарка Медлин Олбрајт и још 10 највиших цивилних и војних званичника САД.

У оперативној соби Беле куће 20. марта 1999. године спремано је детаљно разматрање планова НАТО-а за ваздушне ударе.

Бергер је Клинтона обавештавао да је према инструкцијама Савета НАТО Главна команда развила фазне ваздушне операције под називом „заједнинка снага“ као одговор надогађаје на Косову. Иницијални пакет ваздушних удара, „Фаза 1“усмерава се примарно на интегрисани ПВО систем СРЈ у Србији, као и у Црној Гори. Операција ће укључивати слање крстарећих ракета из ваздуха и са мора, као и авионе, од којих више од половине обезбеђује САД, укључујући Б - 2 и Ф - 117. Савет НАТО је извршно руковођење делегирао за овај иницијални пакет Генералном секретару Солани уз консултације са савезницима - наводи Бергер.

На захтев САД, наставља он, НАТО је развиојош два контингента опција за наставак удара.“

МИНИМАЛНЕ измене плана и допунске информације које је преко своје обавештајне мреже прибавио генерал Милановић омогућили су државном и војном врху СР Југославије да буде потпуно у току и са новим припремама за агресију и да благовремено, али у највећој тајности, предузме превентивне мере како би неутралисао или ослабио ваздушне ударе непријатеља. Иако генерал Јован Милановић више није био у Бриселу, његова обавештајна мрежа „Олимпик“ - или део те мреже (само он зна праву истину) - наставила је да „живи“ и да доставља драгоцене податке у најважнијем тренутку. Сваки добро припремљени извор информација још у време док је све нормално функционисало добио је инструкције како да поново ступи у везу са обавештајцем који га држи на вези или на који начин ће успоставити контакт ако веза из неког разлога буде прекинута. Очито да је генерал Милановић одлично одрадио и тај део професионалног посла, ако су већ његови извори и даље пристајали да тајно контактирају са њим и поред чињенице да су сигурно били уплашени и веома опрезни након избијања обавештајне афере „Бинел“ која је уздрмала целу планету. Није ли то врхунски обавештајни домет, када и током саме оружане агресије имате свеже информације из „срца“ НАТО пакта? У вези с тим генерал Милановић каже:

„Све до краја априла 1999. године имали смо изворне информације о одлукама Алијансе из Команде НАТО пакта. Након тога је центар одлучивања и планирања премештен у Лондон.

Одлуке о циљевима су доносили Генерални секретар НАТО Хавијер Солана, командант савезничких снага НАТО у Европи Генерал Весли Кларк, британски премијер Тони Блер, шеф Пентагона Вилијам Пери и амерички председник Бил Клинтон. Клинтон није пристао, под притиском Тонија Блера, на копнену интервенцију, али је одмах пристао на захтев Веслија Кларка да Радио телевизија Србије буде бомбардована као „легитимни војни циљ“.

СВОЈИМ обавештајним деловањем које контраобавештајне службе НАТО нису могле да спрече, генерал Милановић је практично натерао шефове НАТО да изместе центар одлучивања и доношења одлука ван властите команде и да толико сузе круг личности код доношења одлука да је то сигурно морало да омета рад команде и да поремети линију командовања. Наравно да Милановић није могао да се дочепа информација са затворених састанака на тако високом нивоу у Лондону, али је очито да је користио прилику сваки пут када су се већ донете одлуке и наредбе спуштале на нижи ниво. Тако је знао, на пример, шта је то Клинтон одобрио генералу Кларку, а није Тонију Блеру.

Интересантно је да је већ на састанку у Белој кући у Вашингтону саветник председника САД, Сенди Бергер, интервенисао код Медлин Олбрајт да се, ако је могуће, минимализује политички утицај ваздушних удара на Црну Гору. Из тога је јасно да су већ тада правили план разбијања заједничке државе и одвајање Црне Горе.

НАКОН повратка из Брисела, генерал Милановић је постављен за заменика начелника обавештајне службе (сада Војнообавештајне агенције) генералштаба Војске СР Југославије (начелник је био генерал Бранко Крга), али је током агресије он практично руководио службом, будући да је генерал Крга био члан Врховног штаба одбране. Само он зна како је у тим опасним и неизвесним временима успевао да са те функције, из Београда, оживи део своје обавештајне мреже „Олимпик“ и да добија квалитетне податке преко својих извора.

Круна свеукупног обавештајног рада на сагледавању планова оружане агресије НАТО пакта на СР Југославију јесте прецизна информација генерала Милановића коју је телефоном добио из седишта Команде НАТО пакта о термину почетка агресије. Само он зна како се у том „шифрованом“ разговору разумео са својим извором информација. Рекао нам је тек толико да је порука да агресија сигурно почиње била: „Обуј чизме“.

АГРЕСИЈА  је започела лансирањем крстарећих ракета са америчких (НАТО) бродова у Јонском мору, које су требале да униште југословенску противваздушну одбрану, како би небо било потпуно безбедно за пилоте НАТО авијације. Био је то и даље тренутак у којем су мислили да је могућа агресија са „нултим губицима“ на какве су навикли. Управо због стварања услова за агресију са „нултим губицима“, они су се олако одлучили за ново ратно жариште, убеђени да ће страдати неко други а не они. Пилоти НАТО су за сваки ваздушни налет добили неке од циљева које су планери ваздушне операције одабрали са истог списка (или нешто мало коригованог) који је обавештајац Милановић доставио Генералштабу скоро пола године пре почетка агресије. Док је Војска СР Југославије вршила измештање и дисперзију својих снага са поменутог списка циљева, они једноставно нису имали обавештајне податке о томе да је нешто у вези са координатама тих циљева промењено.

Радило се о војним системима и важним јединицама који су као циљеви, према њиховом плану, морали бити уништени у првом удару. Наравно, био је то скоро потпуни промашај њихових операција, па то можемо сматрати великим промашајем и неуспехом њихових контраобавештајних и обавештајних служби.

СПРЕЧЕНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ

НАШ Генералштаб је 23. марта у 14:00 часова имао проверену информацију да ће агресија започети 24. марта 1999. године, а 24. марта око 14:30 часова је допунио информацију да ће агресија започети у вечерњим сатима. Кључни задатак војнообавештајне службе је извршен -  СР Југославија није доживела стратешко изненађење. Наравно, кључну улогу у томе имао је генерал Милановић. Уз све друго што је достављено, можемо констатовати, и то нико не може да негира, да је војнообавештајна служба преко обавештајне операције коју је водио генерал Милановић остварила врхунски успех упоредив са највећим обавештајним подвизима на свету.

СУТРА: ВЕСЛИ КЛАРК И ТОНИ БЛЕР ОБМАЊУЈУ ЧЛАНИЦЕ НАТО

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

11. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АФЕРА БИНЕЛ – "СВАКО ЗЛО ИМА И СВОЈЕ ДОБРО": Агресија на СРЈ одложена због обавештајног "продора" Милановића у Команду НАТО пакта

10. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕИСТИНЕ У СВЕТСКИМ И ДОМАЋИМ МЕДИЈИМА: Било је предвиђено да у првој фази дејствима из ваздуха наша војска буде уништена

09. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације