ФЕЉТОН - ЛАЖНИ МИТ О "НАЧЕРТАНИЈУ" КАО ТАЈНОМ СРПСКОМ СПИСУ: Људевит Гај је био сардник канцелара Метерниха и за то је био добро плаћен

У ПЕТОЈ деценији XIX века најзначајнија имена у кругу који се формирао око Илије Гарашанима, министра унитрашњих послова, су бивши католички калуђери Матија Бан, Матија Топаловић, професор филозифије на фрањевачком семинарију у Ђакову, херцеговачки фратар Тома Ковачевић и Павле Чавловић из Хрватске.

Дуже од века и по шири се лаж да је Гарашанину подментнуто "Начертаније" , Фото Литографија Анастаса Јовановић / Народни музеј

Средином 1845. у том кругу је било 24 члана. Себе називају „ Друштвом”, ређе „Колом“, а историчари их крсте као „Тајни демократско-панславистички клуб у Београду“. Он је нарочито активан после 1844, од када се калуђери Матија Бан, бивши исусовац, и Тома Ковачевић, бивши фрањевац, селе за стално у Београд. Ковачевић се иначе по породичном имену звао Бартол Јурић (,,Бартолица“), пореклом из западне Херцеговине.

Овај се круг занима за српску будућност и своје идеје ставља на папир. Њихов усмеривач, боље духовни отац, министар Илија Гарашанин жели да изгради једну политичку доктрину за будућу политику српског народа. Историчари још нису размрсили загонетке неколико рукописа, који су настали у овом кругу, а у Гарашаниновим папирима остали необрађени и без потписа. Како су ту још и хрватски књижевник Марко Цар и отац српског права Јован Хаџић, то би дешифровање имало заиста врло велики значај за историју јужнословенске, а на првом месту, српске културе.

Један је сарадник кнеза Адама Чарториског, који има свога агента у Београду, Дејвида Уркварта који је у у Лондон донео прву верзију српске националне доктрине, која је позната под именом „Начертаније“. Тај докуменат под насловом „Projet de Memoir of the Serbian Governmenat” “ који је датиран са „мартом 1843“, Уркварт објављује у часопису „Потрфолио“ 1. августа 1843. Сам назив „Projet de Memoir “ је алтернативан израз за традиционалне нацрте великих доктрина о успостављању бољих држава, или савеза европских држава „Le Grand desain“ или у енглеској историји „The Grand desing”  Од XVI века се јављaју у Француској и Британији.

ОВАЈ  је документ српски „Projet de Memoir “  наредне године разрађен и остао у историји познат као „Начертаније Илије Гарашанина“, или, једноставно, „Начертаније“, што је тадашњи српски превод за израз „Desing“. Године 1844, када је та друга српска национална доктрина формулисана, у свету су се појавила још два судбоносна нацрта националних доктрина. Код Грка се тада појављује „Megali idea”, са нацртом развоја будуће грчке државе са Константинопољем као престоницом. У Француској је те године италијански идеолог либералног католицизма 1844. Чезаре Балбо објавио велико дело „Speranze d’Italia” . Борио се за уједињење Италије по идејама либералних католика Италије тога времена, као федерације разних покрајина („Lega”), под старешинством римског папе. Због тога је створио план да хабзбуршка држава напусти италијанске покрајине Ломбардију и Венецију, као и старешински утицај у „Немачком савезу“, па компензацију за ту територију тражи на османлијском Балкану.

Балбо вели да Русија врши најдубљи утицај на балканске националне покрете, али од тога долази опасност да се једно османлијско и исламско ропство, замени руским, које ће бити још горе. Балбо је иначе касније разрадио идеологију о дозревању општег назадовања ислама и исламских народа и неопходности да тај простор попуне индустријске нације Западне Европе. Данас историчари тај његов нацрт називају „Инкунабулом империјализма“.

Балбо вели да се словенски народи могу ослободити само ако њихове земље окупирају Аустрија и Пруска, прва на Балкану и друга у Пољској. Тамо ће се досељавати вишак немачких сељака из пренасељених немачких покрајина, па ће немачке колоније бити не само германизација територија него и у исто време процес цивилизовања. То начертаније Чезара Балба није био пројекат само једног изузетно утицајног писца, него је иза њега стајао и дух идеологије целог европског либералног католицизма. Због тога је, од три начертанија, само ово католичко било остварено након окупације Босне и Херцеговине 1878.

„НАЧЕРТАНИЈЕ“ Илије Гарашанина није био тајни план, како се обично и у већини литературе наводи. Његова прва верзија је објављена на енглеском у Лондону 1843. У њему је затражено од британске владе да у Србију пошаље једног свог агента, са саветима српској влади и кнезу. На основу тога је послат, не агент и савети британске владе, него агент пољске емиграције Франтишек Зах и савети њеног вође кнеза Адама Чарториског.

Срби су зазирали од неких хрватских илираца да раде за аустријску владу. Да су у томе били у праву, види се по чињеници да је канцелар Метерних био обавештен 1843. да пољска емиграцијау Београду утиче на окретање српске владе западним земљама. То је оцењивано као корисно. Нису Срби били једини сумњичави према хрватској привржености хабзбуршком двору. Николо Томасео је писао да су Хрвати „provincia la pia intedescata”  у словенском свету. У тексту који је коначно састављен, на основу ранијих верзија разних личности и значења, Гарашанин је изоставио потребу сталне сарадње са Хрватима. Због тога се, од 1930. у неким текстовима, најпре хрватске науке, а затим и шире, оцењивало да је то био пројекат српске хегемоније и освајања туђе етничке територије. Да се Гарашанин није варао у проценама да неки од вођа хрватских илираца сарађују са аустријском владом, открио је сам хрватски вођа Људевит Гај, приликом посете Београду 1846. Навео је време када се састајао у Бечу са канцеларом Метернихом и колико је финансијских средстава од њега добијао. Метернихов циљ је био да преко хрватског покрета преузме контролу над панславистичким групама, појединцима и идеологијамау целом ондашњем свету.

СВИ модерни српски интелектуалци, са изузетком теолога, били су формирани у кругу западноевропске културе. Постојала је шала да су они који су слати на руске универзитете да студирају филозофију, обавезно морали да читају византијске теолошке писце, али су се формирали на делима руских револуционара. Свештеник Рајевски се у руској амбасади у Бечу зачудио 1849. да је митрополит Петар II Његош тражио по књижарама књиге Демостена и Цицерона. Кад је опоменут да „се данас у Русији објављују предивне богословске књиге, као књиге епископа Макарија и Филарета“, Његош је одмахнуо руком:

„Макарије и Филарет, то су све трице и кучине што могу написати у Русији. А Демостен и Цицерон, то је нешто друго“.

Српски национални препород није покривао само територију православног народа. До револуције 1848, он је захватио културу Далмације, Дубровника, Славоније, области штокавског дијалекта. Његош је већ тада сматран највећим српским писцем и мислиоцем, а био је инспирација и хрватској култури. Српски национални препород у Далмацији је самоникао. Најзначајнија установа и средиште окупљања је био часопис „Љубитељ просвјештенија, Српско-далматински алманах“, који се покреће у Карловцу 1835. Прекрстио се у „Српско-далматански магазин“ 1838, када се сели у Задар. Врло брзо је постао гласило широког интересау свим областима југословенског простора. Писац Божидар Петрановић, који је његов главни стуб, заступао је конзервативно становиште према језичкој реформи Вука Караџића. Мање му је сметала реформа, која је била историјски неопходна, а више страх што је аустријске власти признају за основу увођењу српског језика у хабзбуршкој држави.

КУЛТУРНИ ПОКРЕТИ

ИАКО су национални препороди били културни покрети, који нису претили прекрајању државних граница, они су политику носили у свом основном бићу. Показала се тачном мисао мађарског песника Петефија, да ће народ вешт поезији, бити вешт и политици. Борба око језика је најдубље политичко значење имала у Хрватској. Хрватска и Славонија су били аутономна покрајина Краљевине Угарске, у којој је хабзбуршки цар сматран краљем. Од 14,5 милиона становника 1847. Угарска је још земља више немађарских, него мађарског народа. Мађари сачињавају свега две петине, Румуна је 2.488.000, Срба 1.043.000, Хрвата 1.248.000 и Словака 1.884.000.

 СУТРА: ЊЕГОШЕВИ ПОДАНИЦИ ЦЕНИЛИ КЊИГЕ И МАЧЕВЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕЧ ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПЛАШИ УВЕЋАЊА СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Српско становништво је на подручју Војводине крајем XVIII века чинило већину

19. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације