ФЕЉТОН - НЕЗАВИСНО КОСОВО КАО МУСЛИМАНСКА ДРЖАВА: Борци УЧК имали у јеврејским представницима из Израела најбоље партнере
РУМУНСКИ председник Јон Илијеску, кога сам током 1994. и 2005. посећивао у Букурешту у својству потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС и члана „Комисије за спољне послове немачког Бундестага“, био је веома разборит и при томе веома прецизан посматрач промена на Балкану које су на међународној сцени условљавале како безобзирно понашање Сједињених Држава, тако и дугорочне слабости Руске Федерације.
Посебно се својом тежином издвајала једна одлука: Када се Београд у периоду пре избијања рата обратио Русима молбом да им пошаљу најмодерније против-ваздушне ракете, руска страна му тада није изашла у сусрет као ни у случају понављања те молбе: Да је било ко отпутовао у Москву, не би му успело да промени ту одлуку. Упркос све снажнијем испољавању агресивности НАТО, Москва је ради својих стратешких процена окренула леђа Београду. Данас видимо на примеру ваздушног простора Сирије до које мере су могле бити успешне руске застрашујуће прецизне противваздушне ракете.
Од Илијескуовог окружења сам сазнао да су се државе око Црног мора интензивно договарале како да не упадну у жрвањ великих сила. У њихово трагање за успешним исходом спадало је и темељно познавање токова преговора о будућим односима између Израела и Палестине у оквирима неопходног мировног решења. У овом случају су напоре држава Европске уније какве сам претходно описао, одавно заменили тзв. Процес из Барселоне и Процес из Осла.
Уочи агресије НАТО Москва је ради својих стратешких
процена окренула леђа Београду
OНO што се покушавало на Блиском истоку, требало је да и у Европи доведе до великих промена. Моји саговорници из балканских земаља стално су указивали на то до које мере догађаји, пре свега на Косову и у Босни и Херцеговини, зависе од преговора Израел -Палестина. Муслимански свет је непрекидно понављао аргумент да је Израел „страно тело“ у том региону, не обазирући се на чињеницу да је одлука Уједињених нација о оснивању државе Израела била донета истовремено са одлуком о оснивању једне чисто муслиманске државе - Пакистана.
Застрашујуће слике прогона из Индије у Пакистан и обрнуто понављале су се у ондашњим Израелу и Палестини. Да би са олакшао положај Израела требало је да се у Европи, и то у хришћанском окружењу, створи једна муслиманска држава, што је било размишљање високопозиционираних личности. Насупрот овој идеји Хелмут Кол се одувек противио успостављању муслиманске државе у Европи. Управо ово било је тема једног разговора о мирном решавању конфликта на Блиском истоку: Учесници из главних градова држава са Балкана заступали су становиште да би промене, све до мирнијег планирања будућности, деловале на читав муслимански свет, уколико би се од Косова створила нека врста подручја компензације за оно што се чинило да ће бити неоспорив добитак из компромиса на Блиском истоку.
НИСАМ се зачудио када сам касније у Берлину наишао на доброг израелског познаника из бонских времена, који је по сопственом признању пред рат НАТО против Београда интензивно путовао Косовом. Повремено би се чуло да на Косову, којим су доминирали муслимани, своје задатке извршавају израелске специјалне снаге. После напада НАТО приметио сам да су моји албански познаници које сам раније срео у Приштини и који су били проглашени за жртве погубљења од стране југословенских снага, васкрсли у Тел Авиву.
МАСАКР НА ТРГУ МАЈДАН
НА симпозијумима у Москви, и Београду, у основи се радило о односима између оних који су се у ствари пре 25 година свечано одрекли сваког облика рата, био он врућ или хладан. У шта се, међутим, претворила Европа, најбоље се видело по до данас нерасветљеном масакру са више од сто жртава приликом пуча на Тргу Мајдан, који су извеле оне снаге које је Запад усмеравао против легитимно изабране владе Украјине. Више од управо реченог не морамо ни да говоримо о томе, у којој мери је Запад издао сопствене вредности и тиме уништио људима наду коју су глобално полагали у нас.
Борци УЧК са Косова и присталице албанског вође Ибрахима Ругове који је тада боравио у Београду у мисији постизања договора, сви одреда муслимани, имали су у јеврејским представницима Израела најбоље партнере. У периоду пред избијање рата против Југославије уопште нико у Бону није хтео ни да размишља о оваквој врсти међусобне повезаности жељених резултата мировних преговора у случају Израел - Палестина и рата СРЈ - НАТО. И зашто би то данас било другачије? Немачка је желела да буде оличење две ствари уједно: Да буде демократска, али посебно и правна држава. Шта се то толико променило у нашој земљи, када савезна канцеларка није морала јавно да саопшти мотиве свог деловања? Зар нису говор и одговор оно што коначно и одликује једну демократску државу!?
Као што ми је 2007. рекао авганистански председник Хамид Карзаи: Борба против узрока избеглиштва свакако претпоставља да човек прво избегне стварање његових узрока. По њему, било је неопходно да Сједињене Америчке Државе успоставе мир са свим авганистанским племенима, али су оне одбиле ову понуду. Отада је више од 50 немачких војника изгубило живот, а наша земља била је приморана да одвоји милијарде евра за интервенцију. Ако Сједињеним Државама није било стало до мира у региону, до чега им је онда уопште стало и колико ће нас дуго увлачити у овакве интервенције? Авганистански сарадници америчких војних снага данас радије беже у Немачку зато што им Сједињене Државе не гарантују никакву заштиту.
ПРЕДСЕДНИК „Београдског форума за свет равноправних“ и некадашњи југословенски министар спољних послова, Живадин Јовановић, позвао ме је да заједно са дугогодишњим директором „Руских железница“ Владимиром Јакуњином, 24. новембра 2015. у „Центру Сава“ учествујем у конференцији на којој би се дискутовало о поукама из периода од Конференције на Јалти до Конференције у Хелсинкију. Поводом 70-те годишњице конференција на Јалти и у Потсдаму требало је да се обраде и питања европске безбедности, укључујући и Завршни документ из Хелсинкија из 1975. године као и рат НАТО против Југославије.
У периоду пред избијање рата против Југославије нико није размишљао о међусобној повезаности резултата мировних преговора између Израела и Палестине и стварања једне муслиманске државе на Балкану
Владимир Јакуњин и ја смо се разумели на први поглед, могуће и због тога што сам му се обратио питањем да ли нас двојица станујемо у истој улици: Моје место Јихен налазило се на некадашњем аутопуту Рајха бр.1, данашњем аутопуту Б1, који је у време немачког Рајха повезивао Ахен са Кенигсбергом, данашњим Калињинградом где је Јакуњин, по свему судећи, радио. Конференција се одржавала на три језика: српском, руском и енглеском. Ипак ми је домаћин изашао у сусрет, омогућивши ми да свој уводни говор одржим на свом матерњем језику. Тако сам се одмах ту суочио са изазовима заједничке европске безбедности. Био сам захвалан преводиоцу што је моје речи у великој конференцијској сали „Центра Сава“ симултано преводио.
ИМАЛО је смисла да са конференције у Београду наставим пут за Москву на прославу јубилеја, на коју ме је телефоном позвала Татјана Бохкарјева, продуцент Russia Today из Берлина: РТ је ускоро навршавала десет година рада и тим поводом планиран је симпозијум о горућим темама тих дана из домена политике и медија. Мене су позвали из два разлога: Прво, на почетку украјинске кризе и пуча у Кијеву чешће ме је интервјуисала редакција РТ на енглеском језику поводом међународних прилика.
Татјана Бохкарјева ме је замолила да у уводној речи дискусије на подијуму изнесем своје виђење актуелних политичких изазова, што би дало тон читавој конференцији. Чинило ми се да би таква дискусија унела одређени набој, утолико пре што сам, непосредно по прихватању позива, сазнао да ће у хотелу „Метропол“ на тему „Frenemies“ са мном дискутовати некадашњи градоначелник Лондона, заклети лабуриста, Кен Ливингстон, затим кандидат за председника америчких Зелених, Џин Стејн и дугогодишњи чешки министар спољних послова и финансија Кирил Свобода кога су, као и мене, уврстили међу чланове породице демохришћанских партија.
СУТРА: РУСКА ТВ СТАНИЦА УСПЕЛА ДА УЗБУРКА ЗАПАДНУ ЈАВНОСТ
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)