ФЕЉТОН - УСТАШЕ И КЛЕРИКАЛЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОМ СТРОЈУ: Сменом Стојадиновића 1939. кнеза Павле отвора нову фазу у српско-хрватским односима

МАДА је у Србији надвладавала унитаристичко-централистичка концепција државног уређења у врху владајућих странака 1921, са свим нијансама између радикала и демократа, рано су се осетили захтеви за већим степеном децентрализације оличени у Нацрту устава Стојана Протића. За радикалског првака могло је постојати „јединство у разноликости и разноликост у јединству, али нигде и нипошто у једноликости".

Влатко Мачек и бан Иван Субашић организовали су паравојне формације, Фото "Википедија"

За федералистичко уређење изјашњавао се и Љуба Стојановић. Демократи око Љубе Давидовића су од 1922. почели да траже мостове сарадње између Срба и Хрвата, заправо да постепено раде на решавању државног уређења у складу са организацијом сложене државе. Првак Савеза земљорадника Јован Јоца Јовановић је пре Загребачких пунктација био спреман да прихвати федеративну основу државног уређења. Писмо Љубе Давидовића из јануара 1933. полази од три јединице („самовладања") са гравитационим центрима, којима се придруживала и четврта јединица - Босна и Херцеговина, као тампон-зона између Срба и Хрвата. Главни одбор Демократске странке изјасниће се јуна 1937. за федеративно уређење Југославије. Има писаца по којима се могло говорити о фактичкој федерализацији Југославије и у условима централистичке структуре, имајући у виду да су се центри јасно оцртавали као ранија историјска средишта, по седиштима централа страначких водстава, резиденцијама верских старешинстава (додали бисмо за Босну и Херцеговину тек од часа када је исламско верско старешинство из Београда прешло у Сарајево), постојању универзитетских центара.

Закључење Блока народног споразума 1937. и пад Милана Стојадиновића почетком 1939, под притиском кнеза Павла, на којег су Британци вршили очигледан утицај, отворило је нову фазу у српскохрватским односима.

С МЕМОРАНДУМОМ Ситона Вотсона о преуређењу Југославије, из 1936. године појавио се и комунистички пројект (у виду писма руководства ЦК КПЈ МК КПЈ за Београд) о федеративној реорганизацији Југославије и стварању седам јединица. Ова идеја, са Војводином као седмом јединицом, није никада више поновљена у КПЈ.  Национална концепција федеративне реорганизације, коју су заступали комунисти, разликовала се у неким битним питањима од српске грађанске опозиције, полазећи од Македонаца и Црногораца као националних посебности. Организација КПЈ на националном принципу није укидала принцип централистичког устројства партије, али је својом организацијом у суштини антиципирала каснију комунистичку федерацију, сем мањих корекција и неких изузетака (Далмација, Војводина, Санџак). Очигледно је да се радило о концепцији нове националне равнотеже, која је померала тежиште односа у држави на Хрватску у фактичком савезу са будућом „националном периферијом". У својој визији федерације комунисти су имали узор у унутрашњој организацији њихове „друге отаџбине" СССР и у пројекту хрватске грађанске опозиције о преуређењу Југославије. Организацију Партије на националном принципу комунисти су стварали крајње опрезно и промишљено, али и недоследно. Српска партија у саставу КПЈ добиће статус националне тек на крају Другог светског рата, маја 1945. На ово закашњење у њеном конституисању утицале су процене о политичкој опортуности руководства, пре свега због неразграничености српског националног простора од оног несрпског (који су српске грађанске снаге водиле као српски - Црна Гора, Македонија, Војводина). Сем овог момента, на руководство КПЈ морао је утицати сличан образац организације СКП (б), која у свом саставу није имала руску партију као националну организацију.

У СРПСКИМ демократским круговима после 1932. поступно је сазревало схватање да су Југославију сачињавали углавном три народа исте расе: Срби, Хрвати и Словенци.

Муслимани су се третирали као Срби или Хрвати, али се у неким аргументацијама наводе као толико везани за своју веру и обичаје да готово сачињавају четврти индивидуалитет о коме се морало водити рачуна при преуређењу државе. Српско-хрватско питање сматрало се као главно, јер су Срби и Хрвати углавном сачињавали државу, па је и њен опстанак био условљен њиховим споразумом. Словеначки проблем је третиран као најлакши, самим тим што је њихов индивидуалитет био тачније одређен и језично и територијално. Код Словенаца није било тежњи за издвајањем. Дравска бановина је и до 1939. имала изузетан фактички положај и у административном и у политичком смислу. Словенци нису због свог броја и положаја могли довести у питање ни снагу нити опстанак државе. Културном еманципацијом у Краљевини Југославији, као главним идентификацијским фактором у својој историји, праћеном и економским полетом, захваљујући положају на југословенском тржишту, Словенци у процесу преуређивања државе нису показивали ону оштрину и доследност као Хрвати. Муслимански проблем такође није забрињавао; схваћен као проблем од мањег значаја, уклопљен је у српско-хрватски однос, па је и његово решење зависило од решења српско-хрватског сукоба. Издвајање је за Словенце - у време растућих међународних претњи фашистичке Италије и националсоцијалистичке Немачке - било равно самоубиству. Судбина њихове националне интеграције у будућности, што значи и националног опстанка, несумњиво је зависило од судбине Југославије и победе демократских сила над фашизмом, иако нису непознате и друге опортунистичке алтернативе везане за опстанак словеначке националне целине. Питање Црне Горе и „Јужне Србије", у ствари Македоније, сматрано је интерним српским питањем које не би требало да отежава решавање главног проблема.

НАЦИОНАЛНО питање схваћено као српско-хрватско, односно хрватско-српско, са словеначким као далеко једноставнијим, требало је разрешавати у једној ситуацији која је већ била пољуљана Другим светским ратом, значајном изменом топографске мапе Европе (аншлус Аустрије, разбијање Чехословачке, окупација Албаније). Бројна немачка мањина се од победе „обновитеља" у Културбунду осилила, свесна своје моћне заштите. Могло се очекивати да две суседне државе, Мађарска и Бугарска, затраже ревизију мировних уговора закључених у Тријанону и Неију. Италија је запосела целу границу Југославије дуж Македоније, Косова и Метохије и Црне Горе, од Охрида до Бојане. Појачана је активност сепаратистичких снага: Косовског комитета, усташа у земљи, који све више продиру у ХСС и остварују утицај у његовим формацијама полуоружаних одреда у виду Грађанске и Сељачке заштите; ВМРО, који користи запаљиву паролу независне Македоније, радећи у суштини за бугарске интересе. После конкордатске кризе 1937. захладили су односи са католичким клером и Ватиканом, нарочито у граничним мешовитим областима западне Херцеговине и Босне те деловима Хрватске. Долази до сарадње клерикалних и усташких снага, која води њиховој симбиози у виду клерофашизма, као специфичне варијанте фашизма у нас. За разлику од Стјепана Радића, Мачек је био далеко чвршће повезан са врхом Католичке цркве у Хрватској. Преко својих изасланика и посредника Мачек је водио преговоре с италијанским министром спољних послова грофом Галеацом Ћаном, који се могу схватити и као притисак на Београд ради побољшања преговарачке позиције, али у неким интерпретацијама и као активност против основа државе...

ЖЕСТОКИ СУКОБИ

ОЛАБАВЉИВАЊЕ диктаторских стега у режиму ЈРЗ протицало је у знаку јачања националног покрета Хрвата. Долази до жестоких сукоба између четника и режимских снага са франковцима у интерпретацији Владе, насупрот Мачеку и прваку СДС Сави Косановићу, који су у носиоцима отпора видели  националне елементе. Од маја 1935. до јануара 1936. биланс у Савској и Приморској бановини - по Косановићу - показивао је близу стотину жртава. Носилац и организатор националног покрета је ХСС, са Влатком Мачеком, странка са чврстом организацијом, економским и културним организацијама на селу, те првим формацијама полуоружаних одреда у виду Грађанске и Сељачке заштите.

 СУТРА: ТРГОВАЧКИ КНЕЖЕВ ПАЗАР ОКО ХРВАТСКЕ БАНОВИНЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ ХРВАТА ПОД КОНТРОЛОМ ВАТИКАНА: На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. је донета одлука о разбијању Југославије

16. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ ЈЕ ИЗОСТАЛА БРИГА О СРБИМА: Свако отварање српског проблема вукло је још јаче заоштравање хрватског питања

15. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ХРВАТИ ПОТКОПАВАЈУ НАРОДНО ЈЕДИНСТВО: Новопроглашена држава Словенаца, Хрвата и Срба за саветнике је била непријатељска територија

14. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МЛАДА БОСНА И ПРИНЦИП ПОЛИТИЧКИ ОСЕТЉИВА ТЕМА: Након ратова 1990-их година слика о Младој Босни је у знатној мери промењена

13. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације